Premijerka Srbije: Zajedno sa Rusijom možemo da pravimo čuda

Sputnjik je imao priliku da razgovara sa Anom Brnabić prvog dana njenog posla na mestu predsednika Vlade Srbije. „Jasno sam rekla da će ovo biti Vlada kontinuiteta pa i u tome i nećemo uvoditi sankcije Rusiji“ istakla je premijerka Srbije.

Da li ste Vi tip osobe koja bi potpisala nešto što niko drugi ne bi potpisao?

— Mislim da sam dovoljno hrabra da potpišem i donesem teške odluke. Sa druge strane, Srbija danas nije takva zemlja gde bi predsednik Vlade donosio bilo kakve odluke koje niko drugi ne bi potpisao. Mislim da je najveća prednost Srbije jak timski rad između predsednika Republike i predsednika Vlade. Kao predsednik Vlade imam obavezu prema građanima Srbije da se u teškim odlukama konsultujem sa predsednikom Republike i da čujem glas naroda, što znači i sa Srpskom naprednom strankom, koja je mene, kao nestranačku ličnost predložila i podržala za predsednika Vlade. U tom smislu je Srbija, čini mi se, u sigurnijim rukama nego što je ikada ranije bila. Vraćam se na to da nemam problem sa donošenjem teških odluka, ali da imamo pametne ljude koji će zajedno donositi hrabre odluke.

— Mislim da je to fama koja prati bilo koga ko uđe u javni svet, a posebno u svet politike, da li je proruski ili proamerički čovek. Nisam još čula da je neko pro-EU. (smeh) To su dva ekstrema.

Nisam ni proruski, ni proamerički čovek. Ja sam premijer Republike Srbije i potpuno sam posvećena samo i isključivo boljitku Srbije i svih njenih građana. U tom smislu poštujem i jednu i drugu stranu. Takođe poštujem EU kao strateškog partnera. Mi imamo puno prijatelja i na tome sam zahvalna predsedniku Republike, koji je kao predsednik Vlade, otvorio i neka druga poglavlja u našim diplomatskim odnosima, pre svega nova prijateljstva sa Kinom, odakle imamo sve više investitora, kao za otvaranje razgovora i saradnje sa Indijom, za potpuno prijateljske odnose, čak i na ličnom planu, sa Ujedinjenim arapskim emiratima. Ali ja sam osoba koja je izabrana da radi za Srbiju. Za sebe mislim da sam ozbiljan patriota, zbog čega sam se pre 15 godina i vratila u zemlju. Dok sam živela i studirala u inostranstvu, sa istim žarom kao i dok sam živela u Srbiji, ustajala sam ujutru otvarala veb sajtove šta ima novo u Srbiji i nervirala se istim intenzitetom. Onda sam pomislila da to nema smisla, da je bolje da se vratim u svoju zemlju i pomognem joj; da uradim šta god treba iz bilo koje uloge. U privredi, civilnom društvu, a nadala sam se u nekom trenutku i u Vladi, jer je to najdirektniji način da pomognete svojoj zemlji.

Tako da mi je sada pružena prilika, veća nego ikada ranije i daću sve od sebe. To je ono što sam rekla i juče. Moja poruka građanima Srbije bila je da ću svaki dan dati sve od sebe da uradim što bolje za Srbiju i sve njene građane.

Kada pričamo o inovacijama, zanimljivo je da u Vladi postoji nova pozicija ministra zaduženog za inovacije. To je Nenad Popović. Dosta ste o tome govorili u ekspozeu. Da li ćete se u otvaranju i razvoju Srbije ka inovacijama i digitalizaciji oslanjati i na rusku tehnologiju, koja, kada čovek pogleda, u svetu „pravi lom“?

— Apsolutno, oslanjaćemo se i na rusko znanje i na rusku tehnologiju. Ne postoji ni jedan razlog da se ne oslanjamo. Imamo puno toga da naučimo, Rusija je jedna od velesila u tome. Ona je velesila u nanotehnologiji, tehnologiji budućnosti. Slušala sam nekoliko fantastičnih predavanja ruskih naučnika u vezi sa efikasnošću materijala, što mi je otvorilo druge perspektive o tome kako razmišljamo o novim tehnologijama. Eto, to je još jedna stvar; mi se još uvek fokusiramo na energetsku efikasnost, a efikasnost materijala je potpuno novi trend, koji u velikoj meri dolazi iz Rusije. Jedan od najvećih ruskih univerziteta, Lomonosov, ima fantastičnu saradnju sa američkim MIT. Ko smo onda mi da razmišljamo da li ćemo se fokusirati samo na MIT ili samo na Lomonosov? Učićemo i bićemo otvoreni za znanje iz svih krajeva sveta i u tom smislu izuzetno se radujem i mislim da ministar Popović može jako puno da doprinese u tom aspektu. Važne su veze sa Rusijom, ali i veze sa Izraelom, koja je jedna od vodećih zemlja sveta u start apovima u inovacijama. Učićemo sa svih strana, imamo puno da naučimo, imamo puno da nadoknadimo, ali, isto tako, imamo puno i da ponudimo. Imamo, rekla sam to u ekspozeu, kompaniju koja je proglašena za jednu od najpametnijih kompanija na svetu, postali smo jedan od evropskih centara zahvaljujući našim mladim, kreativnim i hrabrim ljudima, koji su iskoračili dalje bez naročite državne podrške u kreativne industrije. Video gejming, tu zapošljavamo ogroman broj mladih koji, kroz poreze uplaćuju značajna sredstva u budžet. To sve stvari za koje ćemo videti kako možemo da ih odvedemo korak dalje i da im pružimo što veću podršku.

— Da, potpuno sam ubeđena da možemo da sa Rusijom radimo puno. Nadam se, najviše u sferi tehnologije, digitalizacije i inovacija, ali i svega ostalog. Otvoreni smo, Srbiji su potrebne investicije. Srpski narod ima tradicionalno prijateljstvo sa ruskim narodom i kao predsednik Vlade nameravam da tome ukažem izuzetno poštovanje i da ja, koja dolazim iz sektora koji je, pre svega bio usmeren na SAD, naučim mnogo više o ruskim investicijama, o potencijalima za dalju saradnju i da proširim i svoje sopstvene vidike.

Zajedno sa Rusima možemo da napravimo čuda

U ekspozeu ste govorili o modernizaciji poljoprivrede, o novim tehnologijama. Jedna od tema je i veliko rusko tržište, i naša ponuda njima da se poveća obim proizvodnje… Hoće li se to konačno rešiti?

— To je dobro pitanje, zato što ste me naveli da još malo pojasnim ceo koncept digitalizacije. Nekako mi se i dalje čini da kada ja kažem digitalizacija svi misle na „aj-ti“. To u stvari nema puno veze sa „aj-tijem“ kao sektorom, to ima veze sa primenom „aj-tija“ i tehnologije u svim ostalim sektorima, poljoprivredi, rudarstvu, energetici, medicini, građevini… Ja pričam o digitalizaciji kao o jednom talasu koji će svakako preplaviti celu našu ekonomiju. Pričala sam o suštinskoj promeni ekonomije, da bi mi i naše firme postale globalno konkurentne. U tom smislu u poljoprivredi možda imamo i jedan od najvećih potencijala, mi imamo institut „Biosens“ koji je osvojio prvu nagradu u evropskim fondovima „Horajzon tventi-tventi“, potpisan je juče ugovor o izgradnji zgrade „Biosens“ instituta. To je najmodernija, najnaprednija primena digitalizacije i informacionih tehnologija u poljoprivredi. Mi sada kao Vlada gledamo da sa Evropskom komisijom potpišemo ugovor o korišćenju podataka sa satelita koji bi onda institutu „Bio Sens“ u stvari davali uvid u sve ono što je nama potrebno da bolje planiramo poljoprivredu i da iskoristimo maksimalno naše resurse. Iz svega toga ćemo mi imati mnogo pametniju poljoprivredu, poljoprivredu koja je mnogo produktivnija. Radujem se tome, da učimo od Rusije, ali i da ih pozovemo da vide i šta radi institut „Bio Sens“ i da vidimo kako zajedno možemo od toga da napravimo pravo čudo. Pričala sam sa ministrom poljoprivrede Nedimovićem, to nije 21. vek, to je 22. vek u poljoprivredi. A biće ovde, u Srbiji, u Novom Sadu. Jedva čekam da počnemo rad na toj zgradi. Radovi bi trebalo da budu završeni u roku od godinu dana, što je relativno brzo. Radujem se da već negde od početka 2019. godine mi svi krenemo u ozbiljnu primenu tih tehnologija.