Preminuo istoričar Miroslav Jovanović
1 min read
U Beogradu je iznenada preminuo predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije, prof. dr Miroslav Jovanović, saopštio je Arhiv Srbije. U saopštenju se navodi da je Miroslav Jovanović spadao u red najistaknutijih savremenih srpskih istoričara i da je iza sebe ostavio izuzetno značajan i bogat naučni opus.
U Beogradu je u sredu iznenada preminuo predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije, prof. dr Miroslav Jovanović, saopštio je Arhiv Srbije.
Navodeći da je Jovanović dobitnik Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2012. godinu, Arhiv Srbije je podsetio da je on bio redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Banaluci i direktor Odeljenja za istoriju Andrićevog instituta u Andrićgradu.
„Kao dugogodišnji član, a od nedavno i predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije“, navodi se u saopštenju, Jovanović je ostavio dubok trag u radu ove institucije kulture od nacionalnog značaja.
„Svojim odgovornim angažovanjem dao je izuzetan doprinos unapređivanju arhivske delatnosti a posebno Arhiva Srbije. Bio je član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, predsednik redakcije višetomnog zbornika dokumenata ‘Moskva – Srbija, Beograd – Rusija 16-20. vek’ i predsednik Žirija za dodelu Godišnje nagrade “Đurđa I. Jelenića“, navedeno je u saopštenju.
U saopštenju se navodi da je Miroslav Jovanović spadao u red najistaknutijih savremenih srpskih istoričara i da je iza sebe ostavio izuzetno značajan i bogat naučni opus.
Arhiv navodi da, preranim odlaskom Miroslava Jovanovića, istorijska nauka i kultura Srbije ostaju uskraćeni za pregaoca, koji je težio i uspevao da proširi horizonte naučne spoznaje prošlosti.
„Tokom svog života i rada stručnošću i integritetom pružao je primer i putokaz kolegama i brojnim studentima. Njegovo profesionalno i ljudsko delo inspirisaće sve one koji će u budućnosti ispisivati stranice srpske istoriografije“, dodaje se se u saopštenju Arhiva Srbije.
Miroslav Jovanović, 1962-2014
Neću sada da pišem o studentskim danima i vremenu protesta 1996/97., kada sam se zbližio sa, tadašnjim, našim asistentom. Neću ni o bezbrižnom periodu , kada smo po beogradskim pabovima uživali u kvalitetnom točenom pivu i kikirikiju, te razmatrali krucijalna geostrateška i politička pitanja.
Ne.
Ispričaću vam dve zajedničke epizode koje nas nepovratno spajaju.
Prva je iz novembra 2000. Tada sam bio još uvek perspektivan političar, interpoliran u najznačajnije događaje te jeseni. Miki i ja imamo direktnu komunikaciju, i on nudi, tadašnjem prvom čoveku u zemlji, analizu trenutne situacije u Rusiji. Imam mogućnost da posredujem u prenošenju informacija, i dobijam saglasnost da nastavimo saradnju.
Prof. Jovanović, pravi neponovljivu analizu na 20 strana, koja je zasluživala da bude objavljena u nekom naučnom časopisu.
Međutim, kako to obično biva kod srpskih političara, spoznaja međunarodnih odnosa je marginalija ili kompleks niže vrednosti. Tadašnji prvi čovek države nije obratio ni pažnju na to i prosledio je analizu svom šef kabineta, koja je sve(po svom izboru ili po odluci svojih nadležnih) bacio u koš.
Prolaze godine, kada se prof. Jovanović i ja samo usputno srećemo i pozdravljamo.
Ipak, u jesen 2012. ponovo se zbližavamo, i sa njegovim doktorantom i mojim višedecenijskim prijateljem Vladimirom Todićem, pravimo dogovor o tehnologiji ulaska ruskog faktora na područije srpskih zemalja. Uz pomoć drugih zainteresovanih, kao i bliskih drugara, projekat počinje da se realizuje.
Taj sastanak iz novembra 2012. u jednom beogradskom pabu, postaje temelj plana uravnoteženog geopolitičkog pristupa na prostoru Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.
Nastavljen je tokom cele 2013., a detalji su poznati svim zainteresovnim na ove tri teritorije.
Imao sam potrebu da ovo napišem, kako ne bi, kao i mnogo puta u srpskoj istoriji, ostalo nezapamćeno ko su bili ličnosti koje su pokretale velike stvari.
Profesoru i prijatelju, uz molitvu.
Previse je bio Srbin, a to je danas opasan posao.