Prepodobna majka Angelina, despotica srpska

Tebi, izabranoj vojvotkinji Hristovoj, koja si svojim blagočestivim i stradalnim životom i velikom ljubavlju prema bližnjima stekla slobodu kod Gospoda, uznosimo toplu sinovsku molitvu: Pomozi nam, Majko naša, da se spasemo od zla ovoga sveta kako bi jednom nasledili Carstvo Nebesko i ugledavši tebe u njemu uskliknuli: Raduj se, Prepodobna Angelina, Majko nebeske dobrote i milosti!

Ova Sveta i Prepodobna Angelina beše kći blagočestivog i pravoslavnog kneza albanskog Arijanita iz elbasanskog kraja, a svastika slavnog Đurđa Skenderbega. Živitelji te oblasti, zvane još i Skenderija, behu hrišćani, većinom pravoslavni, jer tada još ne behu potčinjeni agarjanskom ropstvu i otadžbina se njihova slavljaše pobedom vere i oružja.

U dvoru kneza Arijanita rasla je mlada kći njegova Angelina u strahu Božjem i pobožnosti, upućujući volju svoju i sve svoje duhovne darove na tvorenje volje Božje. Ime njene majke nije poznato, no i ona je sigurno bila veoma pobožna i čestita kad je tako hrišćanski divno vaspitala kćer svoju u evanđelskom učenju i vladanju. Još od detinjstva se na Svetoj Angelini video prst Promisla Božjeg koji ju je pripremio za podvige koji su joj predstojali u njenom budućem životu.

U to vreme u albanske krajeve dođe kao izgnanik despot srpski Stefan Slepi, drugi sin despota Đurđa Brankovića (1427.-1456.). Njega i njegovog starijeg brata Grgura Turci su 1441. godine zatvorili i oslepili, pa ih posle 1444. godine slepe vratili u očev dom. Po smrti njihova oca, despota Đurđa, vladaše neko vreme Srbijom njihov najmlađi zdravi brat Lazar (1458.), a onda despotom postade ovaj blaženi stradalnik Stefan (dok se njegov stariji brat, slepi Grgur, zamonašio u Hilandaru gde je kao monah German i umro, 16. oktobra 1459. godine, i pogreben). Na dva meseca pred pad srpske prestonice Smedereva, zbog opšte razjadinjenosti i razbijenosti srpskog naroda, “neki đavolom upravljani ljudi slagaše kako je tobože despot Stefan neko zlo učinio, te ga isteraše daleko iz otačastva svojega, da tako u tuđini mnoge bede i nevolje podnese”.

Pravedni Stefan se tada preko Budima povuče kod svoje sestre Katarine, celjske grofice, a od nje otide u Dubrovnik, pa odatle u Albaniju da tamo potraži sebi bezopasno pristanište. Došavši u Albaniju na njemu se zbi reč Gospodnja: Gospod štiti došljaka (Ps.145,9), jer njega knez Arijanit usrdno primi kao brata i prijatelja. Pa pošto se boravak despotov kod njega produži tako da on postade kao domaći, česna kći kneževa Angelina u srcu svome zavole slepoga Stefana, kao nekada Kosara pravednog kralja Vladimira, i zamoli od roditelja blagoslov za brak sa Stefanom. Roditelji dadoše svoj pristanak i blagoslov, te se Angelina venča sa Stefanom u Skadru 1461. godine, pošto u duši svojoj željaše da u svemu deli sudbinu sa izgnanim pravednikom slepim despotom Stefanom.

Iz ovoga Bogom i roditeljima blagoslovenog braka njihovog rodiše im se sinovi Georgije (Đorđe) i Jovan, i kći Mara. Dok su deca rasla u dobrim naravima i vaspitanju, naiđe na njih nova zloba i nova nesreća. Bezbožni Agarjani napadoše i na tu hrišćansku zemlju i pred sobom sve ubijahu i uništavahu. Zbog toga se Stefan i Angelina sklone sa decom svojom u Italiju, u oblast Furlaniju na severu (područje Tršćanskog zaliva). Tu se blaženi i pravedni despot Stefan upokoji u Gospodu (9. oktobra 1476 godine), i bi proslavljen od Boga javljanjima svetlosti na grobu i netruležnošću tela svojega.

Pravedna i verna supruga njegova, blažena Angelina, ostavši udova nuždavaše se u osnovnim potrebama za život, jer nju i njenu sirotu decu pritiskivaše i sirotinja i tuđina. Da bi olakšala deci svojoj ona se obrati s molbom ugarskom kralju Matiji i on se smilova i dade njoj i sinovima njenim na uživanje sremski grad Kupinovo na Savi. Uzevši sa sobom netruležne mošti svoga supruga Stefana, Sveta Angelina sa decom svojom dođe preko Beča i Budima u Kupinovo i tamo u crkvi Svetog apostola i evanđelista Luke česno položi Stefanove mošti (15. februara 1486. godine). Mađarski kralj Matija podario je bio starijem sinu Angelininom Đorđu titulu despota i neke sremske oblasti, no on se ubrzo toga odreče u korist svoga mlađeg brata Jovana i sam se zamonaši (1495. godine) u manastiru Kupinovu, dobivši na monašenju ime Maksim. No uskoro zatim umre mladi despot Jovan (1502.), te Sveta Angelina i Maksim, zajedno sa Stefanovim i Jovanovim moštima, preseliše se kod vlaškog vojvode Jovana Radula, gde sveti Maksim bi hirotonisan za Mitropolita vlahozaplaninskog. Tu Maksim izmiri vojvodu Radula sa moldavskim vojvodom Bogdanom i zajedno sa majkom mu Svetom Angelinom učiniše oni u tim krajevima mnoga dobra dela.

Nekoliko godina kasnije, Sveta Angelina se sa sinom Maksimom vrati u Srem. Sveti Maksim postade Mitropolit beogradski i sremski i zajedno sa majkom svojom Angelinom podiže na ograncima Fruške Gore u Sremu sveti manastir Krušedol i posveti ga Blagoveštenju Presvete Bogorodice. Tu Sveti Maksim prenese iz Beograda svoju episkopsku stolicu i na taj način obnovi Sremsku arhiepiskopiju. Uskoro i on počinu u Gospodu (1516. godine, 18. januara, kada se i slavi njegov spomen) i bi pogreben u svojoj zadužbini Krušedolu.

Prepodobna mati naša Angelina primi ovde u Sremu sveti i anđelski monaški čin, u ženskom manastiru kod Krušedola, zadržavši na monašenju isto ime Angelina (što znači: Anđelska). Od početka svoga zemnog života ona se usrdno podvizavaše na spasenje svoje duše, no sada priloži trud trudu i podvig podvigu. Sva se predade molitvi, delima milosrđa i opravljanju svetih hramova i manastira Božjih u Sremu. Zbog svih tih svojih mnogobrojnih dela, ona je, kao savršena hrišćanka, supruga, majka i monahinja, od naroda s pravom dobila naziv Majka Angelina. Poživevši tako sveto i bogougodno, ona najzad počinu od trudova svojih i mirno usnu u Gospodu 30. jula 1520. godine. Sahranjena bi u ženskom manastiru kraj Krušedola, a kada posle nekoliko godina njeno sveto telo bi objavljeno, njene svete mošti biše prenete u crkvu manastira Krušedola i položene u isti ćivot sa moštima svetog joj sina Jovana Despota.

Ove svete i čudotvorne mošti Sremskih svetitelja Brankovića Turci su zajedno sa manastirom Krušedolom palili 1716. godine, a sačuvala se od tada samo leva ruka Svete Majke Angeline. Službu ovoj Svetoj Majci Srpskoj napisao je, uskoro po javljanju njenih čudotvornih moštiju, jedan od žitelja manastira Krušedola. U ovom svetom manastiru na dan njenog spomena, 30. jula, biva veliki praznik i narodni sabor. Molitvama Svete Majke Angeline neka Gospod Svemilostivi i nas pomiluje i udostoji udela Svetih Njegovih. Amin.