Preti li Crnoj Gori bankrot?

Preti li Crnoj Gori bankrot? Prema onome što je saopštila Vlada na poslednjoj sednici, takvu opciju ne bi trebalo isključiti, jer podatak da je poslednjeg dana minule godine javni dug premašio 2,3 milijarde evra, što je 65,69 odsto BDP, svakako je za veliku brigu.

To je podiglo pritisak premijeru Milu Đukanoviću, koji je pred ministrima obećao:

„Lično ću se pozabaviti budžetom za 2017. i neću dopustiti da se Crna Gora zaduži jedan jedini cent za tekuću potrošnju“, rekao je Đukanović na sednici Vlade.

Kada se pre četiri godine šesti put vratio na najviše državne funkcije, Đukanović je zatekao državni dug od 1,7 milijardi evra (51,2 odsto BDP), ali je sada neuporedivo veći.

Iz Centralne banke su tada saopštili da je to prvi put u istoriji da je javni dug premašio tzv. psihološku granicu!

Tada je premijer pozvao sve članove izvršne vlasti na poštovanje planiranih rashoda i ukazao na neophodnost dovođenja u sklad troškova i prihoda. Iz njegovog kabineta saopšteno je da će pokušati da spreči dalji rast javnog duga.

„U poslednjih sedam-osam godina javni dug Crne Gore enormno je uvećan, dok je za to vrijeme država ogroman dio svoje imovine rasprodala i opet nije uspjela da sanira javne finansije. Odgovornost mora da snosi vrh režima“,  kaže za „Novosti“ Milutin Đukanović, funkcioner Nove srpske demokratije.

Dok se čeka početak „posla veka“, izgradnja auto-puta Bar – Boljare (prva deonica od Smokovca do Mateševa), Vlada je uvela nove dažbine ne bi li održala javne finansije.

No, veliku tenziju među vozačima podigla je taksa na gorivo od sedam centi po litru, a uz je došlo i negodovanje građana zbog uvećanja akciza na alkohol, gazirana pića, duvan i duvanske proizvode, kao i porez na kafu.

Iz opozicije poručuju da država godinama klizi ka bankrotu, jer „avantura sa kineskim kreditom u američkim dolarima vodi zemlju ka ekonomskom sunovratu“.

„Crna Gora je ušla u dužničko ropstvo sa javnim dugom, koji vrtoglavo raste, dok je ogroman dio društvene imovine kao i prirodnog bogatstva prodat ili uništen pljačkaškim privatizacijama. Sve to je za posledicu imalo otpuštanje velikog broja proizvodnih radnika i „ubijanje“ realne ekonomije. Od obnove nezavisnosti, Crnu Goru su zarobile interesne grupe DPS-a i njen predsjednik Milo Đukanović.

Lideri bivše vladajuće koalicije DPS i SDP su još u dilemi, koji su uzroci doveli do katastrofalnog stanja i porazne socio-ekonomske slike društva. Ja bih rekao da se ne zna čega je svih minulih godina bilo više, neznanja ili korupcije. Dok je veći koalicioni partner punio vreću, manji je držao i pomagao većem da je puni“, ocenjuje Janko Vučinić, lider Radničke partije.

Nezavisna sa dugovima

Od obnove nezavisnosti, javni dug Crne Gore sa 1,6 milijardi evra, u 2006., deceniju kasnije porastao za više od 700 miliona evra! Tako je mala država podno Lovćena, iz grupe nisko zaduženih zemalja, za relativno kratko vreme stekla status visoko zadužene.

NATO nameti

Ukoliko postane članica NATO, Crna Gora će samo za odbranu godišnje morati da izdvaja dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Takvom odlukom država će se uvući u dužničko ropstvo, jer će članstvo u vojni savez biti mnogo skuplje i veće od ta dva procenta“, smatra Srđan Vukadinović, analitičar.