Preti li novi pogrom Srba na Kosovu*?

Piše: Brankica Ristić

Iako naši sagovornici žele da veruju da će obećanje brata Ramuša Haradinaja ostati samo na rečima, ipak smatraju da Srbi na Kosovu i Metohiji treba da spavaju sa jednim okom otvorenim.

Pretnje Dauta Hardinaja da će Kosovo očistiti od Srba ukoliko njegov brat Ramuš Hardinaj, koji je uhapšen u Francuskoj po poternici Srbije, bude izručen Srbiji, niko od albanskih funkcionera na Kosovu’* nije osudio. Četiri dana kasnije oglasio se jedino predsednik tzv države Kosovo Hašim Tači koji je ocenio da bi takve izjave „mogle podstaći bes i vratiti na prošlost“.

„Za kosovske institucije i narod, preteće izjave upućene drugim nealbanskim etničkim grupama podstiču bes, mržnju, osvetu i vraćaju nas na gorku prošlost“, napisao je Tači na svom profilu na Fejsbuku.

Prvi je reagovao američki ambasador na Kosovu*, i to na nalogu na Tviteru, rekavši da je takva izjava nedopustiva.

Treba li Dautove pretnje shvatiti ozbiljnije?

Politikolog Aleksandar Pavić na ovo ima jednostavan odgovor: šta god da se desi na Kosovu — Srbi su ugroženi apsolutno ne mogu da budu opušteni jer osim incidenta koji su svakodnevni ima i najava da će se osporiti zemljište Visokim Dečanima.

„Tamo nema opuštanja. Najviše što su Srbi mogli da se opuste je bilo na severu pre briselskog sporazuma, gde do tada prištinska vlast nije imala nikakvu moć. Srbi su bili su ugroženi i sada su ugroženi. To im je i Zapad stavio do znanja, jer je Rosi dozvolio da ide gde god hoće. Tako da je Daut Hardinaj samo nastavak te jedne iste priče i samo se nadovezuje. On je samo simptomatičan među kosovskim Albancima koji su naviknuti na kulturu nekažnjivosti jer imaju pokrovitelje koji ih koriste za svoje geopolitičke ciljeve, to jest da Srbiju drže što slabijom i da spreče ruski uticaj na ovim prostorima.“

Naš sagovornik nije iznenađen što niko iz Brisela nije reagovao na ove reči jer se „Zapad odavno opredelio na čijoj će biti strani“.

„Nikakva izjava koja je došla sa arbanaške strane sa Kosova i Metohije dosad nije bila sporna za njih. Jedini put kad se to desilo je bilo kad nisu oni (Zapad) bili spremni da Kosovu daju vojsku. Niko nikada nije odgovarao za maltretiranje Srba i sa Zapada nema pritiska na te kvaziinstitucije u Prištini da poboljšaju bezbednost Srba. Nedostatka njihove reakcije na ove Dautove reči su potpuno uobičajene. Senzacija bi bila da je neko od njih reagovao“, napominje Pavić.

Politikolog sa KiM Stefan Filipović napominje da se Srbi sa Kosova nisu iznenadili ovakvom izjavom. On veruje da u Dautovoj izjavi ima i emocija i nesmotrenosti, ali i da je to možda rečeno i u kontekstu predstojećih izbora. Što se tiče poruke Srbima, Filipović kaže:

„To je ono sa čim žive od 1999. godine i sa čim su se suočavali, ne samo u verbalnom smislu. Stvar koja najviše zabrinjava je zid ćutnje iz kosovskih institucija“, kaže on.

Filipović smatra da ovakva retorika nikome ne treba, posebno zbog krize koja vlada u regionu. Tome dodaje i da je veoma radoznao kako će se ovakve izjave odraziti na izborni rezultat Haradinajeve stranke, što će, kako kaže on, biti najbolji pokazatelj raspoloženja na terenu. Naš sagovornik takođe ne misli da bi mogao da se Srbima ponovi nešto slično kao što je bio 17. mart 2004. Ali dodaje da treba biti oprezan.

„Moje mišljenje je da na centralnom Kosovu to ne bi trebalo da se desi, ali su mogući incidenti, i to pre svega u povratničkim mestima. Međutim, ne bih da prejudiciram, ali na severu Kosova još nema političke konsolidacije, a međuetnički odnosi koji su na neki način krenuli uzlaznom linijom sada mogu da ovakvom izjavom budu stopirane“, kaže on.

Ako ćutanje znači i slaganje, da li onda Srbi na Kosovu* treba da očekuju još jedan pogrom kao onaj 17. marta? Ili Priština ćuti jer joj u stvari treba još jedno takvo etničko čišćenje Srba? Da li takav scenario odgovara i Evropi, jer i to malo Srba koje dole obitava, ometa Kosovo da ostvari svoje planove, što opet znači da Kosovo ometa Evropu da se bavi sobom i tako dalje…