Pribežišta

Mojoj Ljiljani

Ljubljena moja, sve je isto,
Ušli su u sva pribežišta,
Samo prkosi ovo čisto
Slovo, kome ne mogu ništa.
Pokvarili su sve što hoda
I otrovaće sve što leti,
Njihov je već vazduh. I voda.
Odoleva poneki Sveti.
Plač koji čuješ nije tuga
Smeh nije radost, sve je igra –
Nečastivi se svemu ruga
Jašuć’ poniženoga tigra.
Skrovišta nigde, ni za leka,
Sem kod anđela duše tvoje –
Đavo će goniti čoveka
Jer negonjeni mirno stoje.
Goni Boga u mojoj veni

I goniće ga nemilice.
Jalov je lovac, dok je meni
Tebe, i svete Ćirilice.

Radovan Karadžić
(19. juna 2021. godine)