Prijetnja iz Londona: Kako bi mogla da izgleda odmazda prema Republici Srpskoj
1 min read
Zastava RS
Britanska reakcija na neslaganje Banjaluke sa slanjem dodatnog kontingenta britanskih vojnika u BiH pokazuje da politika Republike Srpske ima efekta, kao i da se ta politika ne slaže sa britanskim interesima.
Sve je počelo od najave britanskog konzervativnog dnevnika „Tajms“ da Velika Britanija u BiH šalje dodatnih 40 pripadnika specijalnih snaga s ciljem da se, tokom oktobarskih izbora, spreči mešanje Rusije, a nastavljeno je izjavom britanskog ministra odbrane Gevina Vilijamsona da takve aktivnosti pokazuju britansku posvećenost da u BiH budu sprovedeni pravedni i pošteni izbori, kao i da ne dođe do „štetnih“ uticaja spolja.
S obzirom da u istoriji ne postoji presedan u kojem je strana vojska u nekoj državi obezbeđivala poštovanje izbornih procedura, već samo interese sopstvene zemlje, britanske najave su u Republici Srpskoj izazvale opravdani gnev vlasti i građana.
Vilijamsonova najava pokrenula je i reakciju Ambasade Rusije u BiH i odmah potom britanski političari počeli su da reteriraju u svojim stavovima — nije, navodno, u pitanju borba protiv ruskog uticaja, već jačanje snaga Eufora.
Sada Britanci prete i kažu da predsednik RS Milorad Dodik izmišlja lažne pretnje, što može da ugrozi dugoročne odnose Velike Britanije i RS.
Tako se, posle ideje da se prvi put u svetskoj istoriji vojna sila brine o poštenom sprovođenju izbora, pojavljuje i ideja o ugrožavanju diplomatskih odnosa između jedne suverene države i jednog dela druge suverene države.
Britanski arsenal diplomatskih mera za spuštanje odnosa sa RS ne nosi sa sobom ništa novo što u britanskoj politici prema srpskom narodu nije viđeno u poslednja dva veka, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Što se tiče konkretnih mera protiv RS, on navodi da London može da spusti odnose sa Banjalukom na najniži mogući nivo i da dâ prednost centralnim organima u Sarajevu.
„To može da bude na političkom planu, u domenu komunikacija i odnosa, to može da bude na ekonomskom planu, u domenu investicija i svega onoga što bi moglo da dođe iz Velike Britanije i treće, u afirmaciji jedinstvene BiH, i na unutrašnjem i na spoljnom planu, zalaganjem za federalizaciju, ono što je inače politika Velike Britanije. To nije ništa novo“, kaže Milivojević.
Svojim stavom, odnosno pretnjom, Velika Britanija daje do znanja tri stvari, objašnjava Milivojević. Prvo, da joj smeta politika koju vodi Banjaluka.
„Daje do znanja ono što je nama već poznato, da imaju primedbe na Dodika i na politiku RS koja se protivi federalizaciji BiH, odnosno koja se protivi interesima koje zastupa Velika Britanija, koja se protivi specijalnim vezama i afirmaciji srpskog pitanja. Druga stvar, ovakvim reakcijama pokazuje da politika Banjaluke ima efekta i da proizvodi dejstva koja su suprotna interesima Velike Britanije“, kaže Milivojević.
Treća stvar je, kaže Milivojević, globalni antiruski momenat u kojem britanska politika tretira Srbiju i srpski narod kao deo ruskih interesa. On citira srpskog istoričara Milorada Ekmečića koji je svojevremeno zapisao da je srbofobija rukavac rusofobije.
„Treba računati da Velika Britanija sada kada izlazi iz EU projektuje svoju samostalnu politiku da opet bude antiruska. Podsećam na izjavu Tereze Mej u Skoplju da će Britanija učiniti sve da spreči ruski uticaj na Balkanu i da će London ako treba biti nosilac akcije protiv toga. Prema tome, sasvim je sigurno da se u to uklapa srpsko pitanje na Balkanu, kao celina, a u tom kontekstu i položaj RS, specijalni odnosi, afirmacija RS kroz politiku koju sada vodi Banjaluka“, zaključuje Milivojević.
