Prilepin: Ukrajinci su pre Darje Dugine na isti način ubijali po Donbasu i još se kikotali i hohotali

Autor: Zahar Prilepin

DA ONI ovo rade – shvatili smo još onda.

Onda kada su digli u vazduh (heroja DNR) Motorolu.

Onda kada su digli u vazduh (heroja DNR) Givija.

Onda kada su se nizali pokušaji atentata na Aleksandra Zaharčenka (ubijenog prvog predsednika DNR).

Sva trojica su bili vojnici, pa su se napadi na njih mogli očekivati, ali se već tada znalo da za naručioce i izvršioce njihovih likvidacija nije bilo važno kako, koga i u kom statusu će nekoga ubiti.

Zaharčenkova cela porodica je zamalo bila likvidirana nekoliko puta, Arsen „Motorola“ je one večeri kada je raznet eksplozivom u liftu trebalo da bude u društvu svoje žene.

Njihova strana se povodom sve tri smrti na blogovima kikotala i hohotala.

Međutim, šta ja ovo pišem. Kikotanja i hohotanja bilo je i kod nas.

Za naše famozne humaniste sve pobrojane likvidacije nisu značile ništa.

Najodvratnije je to što će i sada oni stvorovi sa njihove strane, kao i naši koji su poodlazili iz Rusije ili ovde poostajali, napraviti trodnevnu pauzu, pa nastaviti da demonstriraju: da ih nije briga.

Mora da postoji neko kome je stalo. To smo mi.

Moraju postojati pravo građansko jedinstvo unutar zemlje, građanska solidarnost i svest o ovome šta nam se dešava i o tome ko nam je protivnik.

Svima treba da bude jasno: oni ovako rade. Oni su odavno prešli granicu i ovako to rade.

Ovakve akcije odobrava onaj njihov kumir iz komedija, onaj pospanko u majici. A potom se srdačno rukuje sa partnerima i ambasadorima dobrote.

Daša mi je juče sama prilazila nekoliko puta. U početku je nisam prepoznao iako se znamo osam godina.

Promenila je frizuru, ofarbala kosu i bila začuđujuće i neiskazivo lepa.

Činilo se da sva sija.

Išla je od jedne do druge pozornice festivala, željno slušajući muziku, poeziju, horove…
Mislim da su tupavo sedeli na parkingu i čekali je.

Došli, sedeli i čekali da ubiju. Oni to tako rade.

To je davno legalizovani metod.

Civilizovani svet, cela ova Evropa, kolektivna Anđelina Džoli, kao i svi naši tekstopisci, svi ti lukavi pravednici – navikli su kijevske vlasti, svu njihovu elitu, ceo njihov višemilionski aktiv, na ideju da su slabi, da su deca i da im je sve dozvoljeno jer ih šikaniraju.

Na ovo su nas navikavali svih poslednjih osam godina.

Po socijalnim mrežama pišu: „Evo ti, dete, granata, idi i odnesi im smrt“…

(Darju Duginu ubila je u njen automobil podmetnuta bomba dok se vraćala sa festivala „Tradicija“ , održanog u Podmoskovlju – na imanju Zahara Prilepina)