Prilepin: „Vlada strah od Rusije“

„Odluka Sarajeva da mi zabrani da uđem na teritoriju Bosne i Hercegovine možda je posledica njihovih konsultacija sa Amerikom, Njemačkom ili Ukrajinom, koje su uticale da se napravi spisak persona non grata.“Mislim, ipak, da u tamošnjoj vlasti nema nikakvih pretenzija prema meni, ni u obavještajnim službama niti u političkim strukturama, i da im ni samima nije jasno zašto se to desilo“, kazao je za Novosti ruski pisac Zahar Prilepin.

Prilepin je trebalo u petak da nastupi na „Kočićevom zboru“ u Banjaluci. Doživio je da mu granična policija uruči rešenje po kojem mu je po naredbi Obavještajno-bezbjednosne agencije (OBA) BiH od 26. marta 2018. godine zabranjen ulazak u BiH, jer njegovo prisustvo predstavlja „prijetnju bezbjednosti, javnom poretku ili međunarodnim odnosima BiH“.

Kako ste to doživjeli?

„Nisam imao nikakva posebna osjećanja. Doživio sam to kao jednu avanturu u životu.“

Kakve namjere stoje iza ovakve odluke?

„U pitanju je antiruski talas koji vode specijalne službe, neka vrsta agitacije. Smatram da kod većine naroda u Bosni i Hercegovini nema nikakvih loših osjećanja prema meni niti bilo kakvog negativnog odnosa prema mojoj biografiji.“

Da li vam je obrazložena zabrana?

„Ne. Ali poznato je da imam veoma ozbiljna i snažna politička ubjeđenja. Na ovaj ili onaj način učestvovao sam u konfliktima u Čečeniji, u Ukrajini, u Donbasu. A pošto je i u bivšoj Jugoslaviji bilo konflikata, to je ovde osjetljivo pitanje. Ponavljam: kao čovek ne mogu da budem nikakva prijetnja Bosni i Hercegovini i nemam takve pretenzije.“

Kako pisac može da bude pretnja državi?

„Odlično znamo da su jevanđelja, ‘Rat i mir’, ‘Moja borba’ ili Marksov ‘Kapital’ sazdali čovječanstvo. Knjige mnogo toga određuju.“

Kakvi su Rusi u očima Evrope?

„Za poslednje četiri godine, kada se vodio rat u Ukrajini, u Donbasu, putovao sam u Njemačku, Švajcarsku, Francusku, Italiju… Svuda se skupljao veliki broj publike, na desetine novinara. Međutim, na sajmu knjiga u Francuskoj, predsjednik Makron nije htio da dođe na štand na kome sam nastupao. Ali to nema veze sa mnom lično, već sa odnosom prema Putinu, Rusiji, politici. Tada je bila aktuelna afera ‘Skripalj’.“

Strah od Rusije i dalje vlada…

„Rusofobija je politička stvar, njome se ne bave obični ljudi, čak ni u Njemačkoj niti u Francuskoj, sa kojima moja zemlja ima složene odnose.“

Da li vam se nešto slično već desilo?

„Nije. Doduše, ambasador Ukrajine u Francuskoj je tražio da mi ne dozvole da dođem, međutim od toga ništa nije bilo. Normalno sam doputovao, jer su me Francuzi zvali. Uz to, zvali su me na dva velika sajma knjiga u Njemačkoj i Poljskoj, gdje je trebalo da se sretnem sa ukrajinskim piscima. Zatim su ukrajinski pisci protestovali i domaćini su odustali od poziva. Ali nikad nije bilo zabrane ulaska ni u jednu od evropskih zemalja. To meni mnogo govori o evropskoj demokratiji.“

Šta pisac može da učini u borbi za pravdu?

„Većina evropskih, a i ruskih pisaca je postala politički korektna, i to u apsurdnom smislu. Počeli su da igraju igru sa propisanom pravednošću koju je Zapad odredio. Veliki pisci Dostojevski, Tolstoj, Mišima ili Hemingvej ne bi bili politički korektni da danas žive, niti bi tako pisali. Ne želim da budem kastrirani pisac i ponosim se time. To je misija književnosti.“

Koliko vam znači podrška Srbije?

„Sa Srbima imam najbolji mogući odnos. Ovdje sam bio sigurno 30 puta, imam mnogo prijatelja. U poslednjih godinu i po dana tri puta sam dolazio kod Kusturice, a on kod mene dvaput. Veoma mnogo uvažavam njegovo djelo i drago mi je što ga poznajem.“

Kako sagledavate prilike u kojima se nalazi naša zemlja?

„Kod vas je složena situacija. Tu su Amerika i Evropska unija, političke tendencije koje je teško razriješiti“, ocjenjuje Prilepin, i za kraj, u šali, dodaje:

„Možda je pravedno i dobro to što će Srbija ući u Evropsku uniju. Ne zato što Srbija i Rusija treba da organizuju nešto protiv Evrope, nego treba da razvale Evropu iznutra.“

Izvor: Novosti