ИН4С

ИН4С портал

Примјери интелектуалне храбрости: Годишњица смрти Исидоре Секулић

Sekulić

Исидора Секулић

Исидора Секулић била је српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и умјетности.

На годишњицу њене смрти подсјетимо се примјера интелектуалне храбрости у ратним временима.

У тежњи да створи утисак како је српска интелигенција на страни окупатора, комесарско Министарство просвјете, по налогу Гестапоа, почетком августа саставило је један апел српском народу, у коме се народ позива на умирење и поштовање окупаторског реда и мира. Полицијски органи вршили су сваковрсни притисак на велики број научних, културних, политичких и јавних радника у Београду да потпишу овај апел. Предвиђене потписнике сазвао је у згради Општине управник града Београда Драги Јовановић и одржао им је један говор пун пријетњи.

Не налазећи у том тренутку другог излаза, а у тежњи да се спасе затвора и логора, већина позваних потписала је овај апел, који је лист „Ново Време“ објавио 13. августа 1941. године. Било је, међутим, истакнутих културних и јавних радника који су тада смогли храбрости и одбили све пријетње и притисак полиције и окупатора.

Познату и истакнуту књижевницу Исидору Секулић наговарао је да потпише апел сам комесарски министар просвете Јонић. Она је одбила. На то јој је овај рекао да још размисли, па ће је позвати телефоном да чује њен коначни одговор. А кад се јавио, упитао је може ли да говори са Исидором Секулић. Она је одговорила:

„Она није код куће.“

„Па ја вас познајем по гласу! Како кажете да нисте код куће?“

„Ја сам ту, али за господина Јонића нема Исидоре Секулић!“

Иво Андрић, један од највећих југословенских књижевника, такође је одбио да потпише поменути апел.

Др Милош Ђурић, професор Филозофског факултета, наговаран од стране једног композитора и професора музике да стави свој потпис испод овог апела, одговорио је овоме:

„Лако је теби да то потпишеш, ти свираш у дипле, а ја предајем етику!“

Један од најистакнутијих хирурга у земљи, професор Медицинског факултета др Миливоје Костић, такође је одбио да потпише овај апел. Исти апел нису потписали и професор хемије Петар Матавуљ и Сретен Стојановић, вајар. Многи потписници апела на разне начине изразили су своје колебање приликом потписивања.

Објектив

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Примјери интелектуалне храбрости: Годишњица смрти Исидоре Секулић

  1. Нека садања montenegrinska NATO vlast отправи црногорским интелектуалцима (?) слично питање – било би јако занимљиво да се сазна ко и како би се изјаснио!? Или се, ипак, већ све зна!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *