IN4S

IN4S portal

Primorci su se uvek borili jedinstvo, čuvajući krvlju stečenu domovinu

1 min read
Župa „Cetinje” nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije.

Piše: Saša Nedeljković

„Srpski soko” u Kastelastvi osnovan je 1912. Povodom osnivanja sokola u Kastelastvi u pismu upućenom listu „Dubrovnik” krajem novembra 1911. istaknuto je: „I u našem mjestu ovom osnavljava se srećom sokolsko društvo i već su vladi podastrta pravila na odobrenje. Naša mladost živo za to radi, a mi ih stariji sokolimo i pomažemo u uvjerenju, da je to živa potreba, koja će podmladku našem jačati životnu snagu i čeličiti srpski narodni harakter. Shvaćaju naši momci da se bez snage tjelesne i umne, bez zajednice i sloge u današnja teška vremena razvraćivanja i proračunanog odnarođivanja ne može dostojno stati na braniku prađedovskih nam svetih amaneta. Dao Bog da naše ovo društvo najbolje utiče i na mnoge sinove naše, koji su danas po raznim stranama tuđeg svijeta, da i njih sokolska ideja duhovno veže, kako bi se kraja i naroda svoga uvijek sjećali, od koristi mu i izdanice bili!”

Društvo je sa ostalim srpskim sokolskim društvima iz Boke Kotorske, Dubrovnika i Knina osnovalo Srpsku sokolsku župu na Primorju 5. maja 1912. u Herceg-Novom. U Župu je ušlo 7 društava iz Boke Kotorske (Risan, Kotor, Herceg-Novi, Đenović, Bijela, Budva i Paštrovići-Kastio), „Dušan Silni” iz Dubrovnika i „Srpski soko” iz Knina. Župa je sebe smatrala delom Saveza Sokolskih društava „Dušan Silni” u Beogradu. Za starešinu Župe izabran je Mirko Komnenović, starešina Srpskog sokola i Srpske kreditne zadruge u Herceg-Novom, istaknuti član Srpske zore i podpredsednik Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju. U Upravi Župe bio je odbornik Dušan Suđić iz Paštrovića. Početkom Prvog svetskog rata zabranjen je rad Srpske sokolske župe na Primorju u Herceg-Novom i svim srpskim sokolskim društvima u Dalmaciji: Srpskom sokolskom društvu „Dušan Silni” u Dubrovniku, „Srpskom sokolu” u Kninu, Kotoru, Bijeloj, Budvi, Đenoviću, Kaštel Lastvi, Risnu, Zadru i Herceg-Novom.

Srpski sokoli nastojali su da prebegnu i kao dobrovoljci stupe u vojske srpskih država. Mnogi nisu uspeli u tome. Milan Srzentić, poreklom od Paštrovića, je rođen u Budvi od oca Adama, sud. savetnika, i majke Milke Matić iz Like. Osnovnu školu završio je u Zagrebu, a pomorsku akademiju u Dubrovniku. Nacionalno opredeljen stupio je kao izvršujući član u Srpski soko „Dušan Silni” u Dubrovniku i marljivo vežbao i pripremao se za borbu protiv Austro-Ugarske Monarhije. Aprila 1914. ukrcao se na parobrod „Radium”, gde se našao sa kapetanom Filipom Hadžijom, rodom iz Orebića, koji je Srzentića zavoleo radi njegove iskrenosti i patriotskog duha, slušajući njegove sokolske ideje. Rat ih je zatekao na putu za domovinu, pa su planirali da prebegnu i da pomognu svojoj braći preko granice. Jedan član posade je prisluškivao njihov razgovor i prijavio ih austrijskim vlastima. Bili su osuđeni na smrt i 17. septembra 1914. streljani. Srzentić je pred streljačkim strojem odbacio sa očiju maramu i sa rukom na srcu uzviknuo: „Srbin umire otvorenih očiju. Pucajte zlikovci. Živio Kralj Petar, Živela Srbija!”. Ovu herojsku smrt opevao je pesnik Vojislav Ilić-Mlađi, u pesmi „Kako umire Dalmatinac”. Od istog plotuna pao je toga dana i njegov stariji drug kapetan Filip Hadžija iz Orebića na Pelješcu.

Miločer

Posle Ujedinjenja 1918. osnovan je Sokolski Savez SHS. Savez je 1923. dodelio Mostarskoj župi celu teritoriju Crne Gore. Sokolsko društvo „Budva” obnovljeno je 1924. Društvu su se pripojila sva mesna društva: Čitaonica, Sloga, Tamburaški zbor, Diletantsko društvo i Nogometno društvo „Vihor”. Društvo je imalo 139 članova. Starešina je bio Jovo S. Dabković, načelnik Aleksa Zenović, sekretar Rade Zambelić i blagajnik Milo Ljubiša. U Budvi je 17. jula 1927. održan slet svih sokolskih društava sa područja Boke Kotorske.

Župa „Mostar” je početkom maja 1926. preduzela hodočašće na Lovćen i propagandni pohod kroz Crnu Goru. Osnivaju se nova društva, a u postojećim radi se udvostručenom snagom. Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe 6. marta 1927. u Dubrovniku podnelo predlog za formiranje župe. O predlogu za osnivanje župe Njegoš povela se duža debata.

Sokolska društva u Herceg-Novom, Đenoviću, Bijeloj, Zelenici, Tivtu, Kotor-Lastvi i Budvi zagovarala su osnivanje župe „Njegoš”. O tome su trebala da se izjasne sva sokolska društva sa teritorije Zetske Oblasti. U Opštinskoj Vijećnici u Herceg-Novom 3. marta 1928. delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Njegoševe” župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš”. U Kotoru 22. aprila 1928. konstituisala se župska uprava: starosta Gavro Milošević, podstarosta Jovo Sekulović, Juraj Zgorelec, dr. Kraljević, tajnik inžinjer Bouček Vojta, blagajnik Filip Martinović, prosvetar Zagarčanin, odbornici: general Todorčević, dr. Petar Popović, Savo Marinović, Mihailo Bajić, Jovo Petković, načelnik Kovač i načelnica Mozetićeva, zamenici Ligutić i Vicković. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš”. Župa „Njegoš” proslavila je pedesetogodišnjicu oslobođenja Bara i Ulcinja zajedno sa vojskom, koja je izvela veličanstvene manevre oslobođenja Bara. Učestvovala su društva Boke i Crne Gore i tri muzike. Župa je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu ujedinjenja. Prvi slet župe „Njegoš” održan je juna 1929. u Kotoru.

Sokolsko društvo „Budva” imalo sokolske čete u Podostrogu, Bečićima, Poborima, Mainama i Tudorovićima. Svečana zakletva sokolske čete „Tudorovići” obavljena je na Svetom Stefanu 10. maja 1931. Prisustvovalo je stanovništvo iz okolnih mesta i češki turisti.

U „Zetskom glasniku” istakli su: „Danas je Sveti Stefan dobio naročito svečan izgled. Sokolsko društvo iz Budve na vrlo svečan način izvršilo je zakletvu svoje treće sokolske čete Tudurovići uz učešće predstavnika vlasti, delegata Sokolske župe ‘Njegoš’, ostalih sokolskih društava i mnogobrojnog svijeta koji je došao da uzme učešća u ovoj nacionalnoj svečanosti. Dok se nešto poslije dva sata poslije podne seoska sokolska četa iz Tudurovića sa svojom zastavom na čelu spuštala ka Svetom Stefanu, dotle se sokolsko društvo iz Budve sa svojom muzikom kao i ostalim učesnicima ove svečanosti na motornim čamcima približavalo Svetom Stefanu. Huka motora i zvuci muzike daju čarobnoj plaži Svetog Stefana naročito svečan izgled. Susret je lijep, pozdravi srdačni, poslije čega su sokoli uz pratnju svoje muzike pošli na svoje zborno mjesto da sačekaju svoje starešine i goste sa Cetinja. (…) Zbor je u tri i po sata poslije podne otvorio starješina društva iz Budve Jovo Dabković. Pozdravio je pomoćnika bana Zetske banovine Mihaila Ivaniševića i starješinu Sokolske župe ‘Njegoš’ sa Cetinja Gavra Miloševića. Potom je Dabković pročitao duži referat o postanku i razvoju sokolstva. Naznačio je njegovu fizičku, moralnu i nacionalnu ideju. Zatim su članovi seoske sokolske čete Tudurovići, njih 24, položili sokolsku zakletvu.” Posle toga je Gavro Milošević čestitao sokolima položenu zakletvu. Prosvetar župe Njegoš pozdavio je sokole.

Početkom jula 1931. Sokolsko društvo „Budva” sa svojom četom „Tudorovići” priredilo u Svetom Stefanu sokolsku zabavu. Četa je izvela sokolske vežbe, dok je sokolska muzika iz Budve održala koncert. Članovi čete izveli su pozorišni komad „Brat i nebrat” od M. Popovića.

Sokolsko društvo „Petrovac” osnovano je 1931.

U „Zetskom glasniku” istaknuto je: „Na Spasovdan 21. maja (…) inicijativom gospodina Dušana Suđića, predsjednika opštine paštrovske, Mitra Bosnića, učitelja u Reževiću i nekoliko uglednih opštinara održan je u Petrovcu na Moru zbor za osnivanje Sokolskog društva. Uz nekoliko starijih mještana, koji tako čvrsto u sebi nose svijetle sokolske tradicije još iz onih teških vremena kada je rad u sokolu kao posledicu donosio stradanja, patnje i žrtve, na ovom zboru zapažen je lijep broj omladine, koju su sokolske ideje oduševile.”

Zbor je otvorio Dušan Suđić podsečajući prisutne o svom sokolskom radu i sokolima Petrovca koji su teškim vremenima širili napredne ideje slobodarstva i časti. Učitelj Bosnić je govorio o statutu, pravilnicima i ostalim poslovima. U Upravu su izabrani starosta Luka S. Vukotić, trgovac iz Petrovca, njegov zamenik je bio Marko N. Pavlović, posjednik iz Reževića, tajnik učitelj Mitar Bosnić, prosvjetar Andrija Armenko, učitelj iz Kruševice Paštrovske, načelnik Luka D. Suđić, trgovac iz Petrovca, a načelnica je bila Draga Sjace, učiteljica iz Reževića. U hotelu „Balkan” Sokolsko društvo „Budva” priredilo je proslavu Dana Ujedinjenja. Sokolska muzika svirala je Sokolski marš. Don Ante Mušura govorio je o značaju Prvog decembra.

Sokole u Budvi pohodila su ostala sokolska društva na Primorju. Sokolsko društvo Bar sa svojom četom „Mrkojevići” i muzikom „Bratimstvo” posetilo je 14. avgusta 1932. Budvu. Pri dolasku u Budvu dočekala ih je na pristaništu masa sveta na čelu sa sokolskom muzikom. Zatim se formirala povorka na čelu sa dve muzike, koja je prošla kroz grad do opštinskog doma, gde ih je dočekao načelnik opštine Ljubiša. U ime izletnika Budvu je pozdravio sudija opštinskog suda Đuro Šoć. Na pozdrav je odgovorio Ljubiša zaželevši izletnicima dobrodošlicu i prijatan boravak. Obe muzike spojene prošle su kroz grad, a sokoli su stupili na vežbalište, gde ih je pozdravio starešina župe „Cetinje” Gavro Milošević.

Istakao je da su se Primorci uvek borili za državno i narodno jedinstvo i stavljajući u dužnost mlađima da poput predaka čuvaju krvlju stečenu domovinu, a sve u duhu sokolstva i bratstva: jedan za sve, a svi za jednoga. Posle govora vežbalo je članstvo, naraštaj i deca. Sokolska četa „Mrkojevići” izvela je vežbe u narodnoj nošnji. Posle vežbi nastalo je narodno veselje uz svirku dveju muzika sve do 21 sata, kada se sa pučine čula sirena broda „Srbin”, koji je od Jadranske plovidbe izletnicima stavljen na raspoloženje za izlet. Sokoli iz Budve su sa svojih deset čamaca prebaci izletnike iz Bara do parobroda. Sokolska muzika iz Budve je iz pristaništa neprekidno svirala sokolski marš. Na brodu je muzika „Bratimstva” pozdravila Budvljane.

Početkom avgusta 1935. starešina Sokolske župe „Cetinje” Gavro Milošević sa nekoliko članova uprave župe, obišao je društva i čete u Primorju i Boki Kotorskoj. Obišao je društva u Budvi, Kotoru, Prčanju, Donjoj Lastvi, Tivtu, Bijeloj i Herceg-Novom. Prisustvovali su osnivanju Sokolske čete „Podostrog” (kod Budve), zatim javnom času čete u Krtolama i javnom času društva u Zelenici. Prilikom osnivanja čete „Podostrog”, osim delegata župe i uprave Sokolskog društva iz Budve, bile su prisutne sokolske čete iz Maina, Bečića, Pobora, Prijevora i dr. Bilo je prisutno oko 300 sokola. Sokoli-seljaci su sa pesmom silazili sa svojih planinskih visova u manastir Podostrog, nekadašnju rezidenciju vladike Njegoša. Skupština je otvorena u manastiru, a otvorio ju je starešina društva „Budva” Jovan Dabković. Pozvao je članove čete „Podostrog” da polože svečanu sokolsku zakletvu. Zatim je konstituisana uprava nove čete. Govorio je starešina Župe Milošević koji je izneo značajnost osnivanja čete u zidinama manastira. Govorio je o značaju sokolstva u istoriji osnivanja jugoslovenske države.

Sokolska župa „Cetinje” priredila je logorovanje sokolskih jedinica na Lovćenu 1935. Župa je time htela da održi prvi godišnji pomen kralju Aleksandru a isto tako uspomena na desetogodišnjicu njegove posete Lovćenu. Tom prilikom održan je pomen i gospodarima Crne Gore vladici Radu i vladici Danilu. Rano ujutru su pristizale čete i društva Boke, Primorja i Crne Gore. Mnoge jedinice stigle su uveče. Na slavlju su učestvovale i druge kulturne ustanove, cetinjsko pevačko društvo „Njegoš”, kao i društvo „Knjeginje Zorke”. Zbor je bio na Ivanovim Koritima, odakle su uz sviranje dve muzike otišli ka manastiru, gde je bila služba božja. Osim sokola okupila se masa naroda iz Njeguša na čelu sa predsednikom opštine i viđenijim prvacima plemena. Na službi i pomenu odgovaralo je muzičko društvo „Njegoš”.

Posle parastosa u prisustvu dve hiljade ljudi govorio je Gavro Milošević, starešina župe „Cetinje”. Posle govora Miloševića svirana je narodna himna, pa je predsednik njeguške opštine Bovo Đurović pozdravio sokole. Posle ručka nastalo je narodno veselje uz zvuke gusala, vojne muzike i orkestra sokolskog društva „Bijela”. Sokoli i sokolice su na Ivanovim Koritima, ruševinama Ivanovog manastira i guvnima koje je Njegoš opevao u „Gorskom Vijencu”, pevali narodne pesme, vodili narodna kola, nadmetali se u viteškim narodnim igrama i u lakoj atletici. Bili su prisutni sokoli sa sela iz četa Srednje Maine, Podostrog, Sitvara, Kavač, Krtoli, Mirac, Ćeklići, Grbalj i Bajice. U velikom broju bila su zastupljena društva Tivat, Bijela, Budva i Kotor. Jednodnevno sokolsko taborovanje učinilo je da se jače i bolje zbliže i uzajamno upoznaju braća iz Crne Gore, Boke i Primorja.

Sokoli su smatrali da su Karađorđevići narodna dinastija. Prvi rođendan kralja Petra II kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. u dvoru u Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa „Cetinje” priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš.

Župa „Cetinje” nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona.

Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. Župa „Cetinje” bila je podeljena na 4 okružja od kojih je 2 okružje sa sedištem u Tivtu obuhvatalo Primorje. Drugo okružje obuhvatalo je 13 društava i 24 čete: Tivat (2 čete), Kotor (10 četa), Prčanj, Risan, Kuti, Zelenika, Jošica Đurići, Donja Lastva, Bijela, Đenović, Herceg-Novi, Luštica, Morinj i Perast.

Budva sa vilom Medin

„Glas Boke” preneo je naredne godine atmosferu veče uoči kraljevog imendana – Petrovdana: „Kad se spustio mrak, upaljene su vatre po svim selima, istaknutim glavicama i na vrhu paštrovske planine. (…) Sveti Stefan, koji je zasjao velikim brojem vatara na starim zidinama i svijećama zapaljenim po prozorima kuća te nizom plamenova duž lijepih plaža. I manastir Praskvica, poviše samog Miločera, pružao je lijepu ognjenu sliku, dok se dolje, na samoj obali, u vrlo lijepoj rasvjeti odrazivalo selo Pržno u tamnom moru.”

Sokolsko društvo „Dubrovnik” priredilo je 19. jula 1936. izlet u Budvu sa brodom „Šipan” na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren”, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe „Cetinje” Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren”. Oko 20 sati brod „Šipan” se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta.

Sokolsko društvo u Budvi postavilo je na svom sokolskom domu spomen-ploču pok. kapetanu Milanu Srzentiću. Na istoj ploči bilo je ime Đura Zenovića, rodom iz Budve, starešine srpskog sokola u Budvi, koga su austrijske vlasti streljale 1916. List „Dubrovnik” preneo je 1939. iz „Glasa Boke” članak o postavljanju spomen-ploče Milanu Srzentiću u Budvi. U članku se ističe: „Rodno mjesto mučenika i heroja kap. Milana Srzentića, kojega su Austrijanci strijeljali u tvrđavi Španjola (…) Kako se ove godine navršilo 25 godina od strijeljanja pok. Srzentića i kako je on bio član srpskog sokolskog društva ‘Dušan Silni’, to je Sokolsko društvo u Budvi povelo akciju za postavljanje ove spomen-ploče. (…) obrazovan je u ime sokola i građana uži Odbor za postavljanje i osvećenje ploče. U odbor su ušli g.g. Milo Banović, Danilo Rađenović i Ante Slovinić.”

U Budvi uz proslavu Dana Ujedinjenja, 1. decembra 1939, otkrivena je spomen-ploča kap. Milanu Srzentiću kog su austrijske vlasti u septembru 1914. zajedno sa kap. Hadžijom, streljale, zbog njegovog rada za oslobođenje. Osvećenje spomen-ploče obavljeno je pred velikim brojem građana i predstavnika vlasti i društava, posle čega je govorio novinar Ante Slovinić o životu i smrti Milana Srzentića.

Održano je nekoliko govora kojima je predočeno tadašnjem mlađem naraštaju, kako se umire za svoj narod i svoje ime. Posle je u sokolskom domu održana svečana sednica, koju je patriotskim govorom otvorio starešina Vl. Radojčić. Uveče je prošla mestom sokolska muzika i održana svečana akademija. Tako se nacionalna i sokolska Budva odužila svom sinu, kapetanu Srzentiću.

Kao što smo pomenutli, „Srpski soko” u Kastelastvi osnovan je 1912. Bio je do početka Prvog svetskog rata član Srpske Sokolske župe na Primorju, kada je zabranjen. Sokolsko društvo „Budva” obnovljeno je 1924. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš”. Sokolsko društvo „Budva” je osnovalo seoske sokolske čete u Bečićima i Mainama 1930. Zajedno sa četom „Tudorovići“ priređivalo proslave na Svetom Stefanu.

Sokolsko društvo „Petrovac” osnovano je 1931. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama Sokolske župe „Cetinje”.

Posle Aprilskog rata 1941. Sokolska župa „Cetinje” je zabranjena.

Podjelite tekst putem:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *