Priština bi da dijeli pravdu: Proterali 250.000 Srba, pa ih tuže za genocid

Komisija kosovske skupštine pripremila je nacrt rezolucije u kojoj se od vlasti u Beogradu traži da „prizna genocid koji se na Kosovu i Metohiji dogodio od 1998. do 1999. godine“, kazni kriminalce i nadoknadi načinjenu štetu.

Ovaj najnoviji potez albanskih predstavnika nastavak je niza besmislenih akcija, koje su kulminirale uvođenjem ekstremnih taksa na srpsku robu i upornim pokušajima da se svetu progura priča da je tokom sukoba silovano čak 20.000 Albanki, iako nadoknadu prima tek stotinak žrtava.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ističe, za „Novosti, da ova rezolucija, kao i platforma koju je nedavno usvojila vlast u Prištini, ima za cilj da sruši i poslednju nadu da se može doći do kompromisa“:

– Ovo je još jedan pamflet kojim žele da se skrene pažnju, tamošnje javnosti u momentu kada se očekuju sudski pozivi liderima OVK koji sada vode lažnu državu, a odgovorni su za monstruozne zločine nad našim narodom. Srbiju bi da optuže za genocid, a proterali su 250.000 Srba?! Da ne pominjemo „žutu kuću“, masakr nad žeteocima u Starom Grackom, ubistvo djece u Goraždevcu, napad na autobus u Podujevu, paljenje crkve Bogorodice Ljeviške, rušenje srpskih grobalja… To je iz vizure Kadrija Veseljija i drugova valjda taj genocid koji je počinio Beograd.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže, za „Novosti“, da „Šiptarima ni dosad nije bilo teško da lažu, pa zašto bi sada prestali“:

– Da bi opravdali otcepljenje, Šiptarima nije dovoljan samo Vuk Jeremić, potrebno im je da se pravdaju „zločinima“ Srba. Da bi sakrili hiljade pobijenih Srba, Roma, Aškalija, Goranaca, Egipćana, Turaka, Šiptara koji nisu hteli u OVK, moraju da nađu način da zabrane istinu. Da bi sakrili braću Mazreku i ubijanje djece u Klečkoj, da bi zabranili da se pita ko je pobio djecu u Goraždevcu na reci Bistrici, da niko ne bi smeo da pita ko je odsekao glavu monahu Haritonu, da niko više ne kaže da je Račak strašna laž, Šiptari moraju da donesu zakon kojim zabranjuju istinu. Takozvanom rezolucijom pokušaće da od srpskih žrtava naprave zločince, a da se politički dijalog trajno učini nemogućim.

Dok iz Prištine „prete“ rezolucijama, pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD pre nekoliko dana je govorila Vasfije Krasnići Gudman, žrtva silovanja tokom rata, koje je istakla da Vašington treba da učini više kako bi Srbija bila pozvana na odgovornost za ratne zločine. I pored toga što ni u jednom dokumentu, pa ni u izveštaju posebnog tima UN koji se bavio seksualnim nasiljem tokom rata na KiM, nije naveden tačan broj žrtava, predstavnici Albanaca guraju brojku od 20.000. O tome širom planete govori Atifete Jahjaga, bivša predsjednica privremenih institucija u Prištini, čija je misija da ubedi svijet u „hiljadu puta ponovljenu laž“.

Odboru za spoljne poslove obratio se i Pol Vilijams, profesor prava i međunarodnih odnosa, koji je predložio da se nadležnost Specijalnog suda za zločine OVK proširi na Srbe odgovorne za silovanja i seksualne napade tokom rata.

– Nijedna od optužnica protiv počinalaca srpskog režima nije uključivala optužbe za silovanje kao samostalni zločin. Tribunal UN za Jugoslaviju osudio je samo šest počinilaca srpskog režima – primetio je Vilijams.

Međutim, baš u haškom sudu ubedljivo najviše kazne dobili su Srbi – 1.183,5 godina iza rešetaka, dok su svi ostali Hrvati, Albanci, Bošnjaci i Makedonci osuđeni na ukupno nešto malo više od 300 godina zatvora.

Advokat Toma Fila kaže da je Haški tribunal pretresao zločine na Kosmetu i Srbima „podijelio svoju pravdu“:

– Kakvi su „zločini“ bili govori podatak da za slučaj „Račak“ niko nije optužen.

Fila objašnjava da forsiranje teme o genocidu na KiM i silovanju 20.000 žena predstavlja običnu manipulaciju:

– To nema nikakvu težinu. U prištinskoj skupštini mogu da izglasaju i da je bio genocid i da je Zemlja ravna ploča. Pa šta? Oni to sve koriste za unutrašnjopolitičke odnose i to nema racionalan odjek u svijetu. Tako ni Ramuš Haradinaj ne povlači takse jer bi bio politički mrtav. Novi sud koji bi se bavio zločinima koje pominju Albanci, mogao bi da bude osnovan samo u UN, a to Rusi sigurno ne bi dozvolili.