Прљав новац и торбе пуне кеша: Немачка рај за „прање“ пара

У Њемачкој можете за готовину купити аутомобил или кућу. Вјерује се да тако криминалци оперу сто милијарди евра годишње. Истражитељи траже да се то промијени, али има и аргумената у прилог кешу.

Дирку Пеглову, челнику Удружења њемачких криминалиста, падне мрак на очи кад га новинари питају о прању новца: „У последњих пет година је питање борбе против прања новца у Њемачкој екстремно запостављено“, каже он.

Прије пет година је надлежност за такве послове пребачена на такозвану Financial Intelligence Unit (ФИУ).

То звучи сјајно и опасно за криминалце, али благо речено је то тигар од папира. Запослени у ФИУ уопште нису криминални истражитељи, него су у надлежности царине. Често немају приступ бази података полиције. Хронично им недостаје људи тако да чак и код јасних случајева, једва да ишта догледно доба заврши пред судом.

„То што је царинска служба задужена за обраду кривичних дјела прања новца, то је као да служба за регистрацију возила буде задужена за крађу аутомобила или да уред за бригу о дјеци и младима истражује случајеве полног злостављања малољетника“, прича Пеглов.

То се зна међу криминалцима и ван граница Њемачке. Већ дуго постоји сумња да баш у Њемачкој долазе да оперу новац.

Прљаве паре у Њемачкој

Попис послова гдје се обрћу огромне паре које онда треба упумпати у легалне токове прилично је дуг: трговина наркотицима, оружјем, људима, илегалне игре на срећу, проституција па све до рекетирања и „обичне“ пљачке.

Маркус Зидра је њемачки новинар који добро познаје и црне и бијеле путеве новца. За јавни сервис АРД он износи процјену да се ради о сто милијарди евра годишње који се оперу у Њемачкој.

„На први поглед се чини сјајним да сто милијарди тече у њемачку економију. Ту се ствара пословни промет, продају се аутомобили, куће, накит… То јача економију и радна мјеста“, каже новинар.

Но проблем су онда ти власници, дакле криминалци, који стичу углед као „озбиљни предузетници“ и у очима локалних политичара.

Њима је посао прања новца утолико лакши што се Њемци упорно држе готовине. „У Њемачкој је све изузетно једноставно јер готовина овдје има велику улогу и нико не жели да ограничи волумен исплате у готовини. Зато овдје чак и велики улагачи чак и озбиљне износе још увијек плаћају у готовини“, упозорава Зидра.

Додуше постоје одређени прописи за банке кад примају готовину, али и оне су задовољне већ кад продавац предочи купопродајни уговор. Нико превише не пита одакле купцу новац.

Кад у питању нису милиони, него рецимо десетине хиљада евра – још је једноставније. „Дођете у казино и готовину замијените за жетоне, изгубите један евро и на благајни жетоне опет замијените за новац – и потврду о исплати. И новац је чист“, објашњава Зидра. „Или купите ауто или кућу за кеш, и одмах је продате.“

Чије су заправо некретнине?

Посебно је сектор некретнина подесан за прање новца. И организација Транспаренси интернешнал процјењује да се само у купопродаји некретнина годишње перу милијарде евра.

Јер и такви износи се изгубе у големом волумену – вриједност некретнина читаве Њемачке је око петнаест билиона евра и стално се врте велики износи. Ако ту онда дође нешто и „са стране“, нико неће дићи дреку.

„Ми у Њемачкој заправо не знамо тачно коме припадају некретнине“, каже Зидра за АРД. „Земљишне књиге су непотпуне, нису централизоване и често се прави власници крију иза назива фирме.“

То је проблем и за поштене купце, јер потражња криминалаца диже цијене небу под облаке.

У начелу, њемачка Влада је свјесна проблема: „Не смије се допустити да криминалци илегално стичу добит и тако се богате. То поткопава идеале друштва које цијени заслуге и торпедује повјерење у Њемачку као правну државу. Због тога њемачка Влада мора сада одлучно дјелати“, пише у мјесечном извјештају њемачког Министарства финансија из октобра прошле године.

Барем граница готовинског плаћања

Зидра каже да је крајњи час да се нешто уради: „Ако пуштате новац криминалаца у земљу, тако јачате и сам криминал.“ А управо је новац њихова слаба тачка, то су одавно утврдили искусни истражитељи који се боре против италијанске мафије.

Њемачка владајућа коалиција жели да нешто предузме: министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је прошлог новембра најавила стварање савезног регистра некретнина на читавом подручју Њемачке. Осим тога се ова политичарка Социјалдемократа залаже за одређивање горње границе уплата у готовини на десет хиљада еура.

Криминалисти као што је Пеглов одавно траже такву горњу границу: „Неопходно је да укинемо могућност да људи за 80, 90 или 100 хиљада евра у готовини купе рецимо аутомобил“, мисли овај истражитељ.

Ту се слаже и новинар Зидра: граница на кеш можда неће ријешити проблем „али ће криминалцима живот учинити нешто тежим кад више неће бити легално купити кућу с торбом пуном новчаница.“

Таква граница није ништа ново: у Италији се кешом може платити највише пет хиљада евра, у Француској и Шпанији хиљаду, а у Грчкој само петсто евра.

Додуше, у Њемачкој је јака и критика на сузбијање готовине. Многи мисле да прелазак на искључиво плаћање картицом води „стакленом грађанину“ о којем банка и држава знају све, па и како троши сваки цент. Кажу да је зато кеш битна ставка слободе.

Извор: Дојче Веле/Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: