IN4S

IN4S portal

Problem srpskih prezimena u rasrbljavanju

1 min read

trobojka

Piše: Vlado Šušnjar

Svaka osoba ima svoje ime i prezime.Ono što ga čini jedinstvenim bićem,jedinkom koja funkcioniše u društvenom životu.Osnovni identitet od kojeg pojedinac polazi je njegovo ime i prezime.Zato se i kaže “Lično ime“. Kao što je slučaj sa pojedincem,tako je i sa rodom (nacijom), imena i prezimena nam govore ko smo i kome pripadamo.

I dok imena variraju i mogu biti i iz tuđine,prezimena idu linijom predaka. Poreklo čoveka i njegov rodoslov potiču iz grupe prezimena kojoj pripada,bilo da je reč o majčinom ili očevom prezimenu. Srpska prezimena su doživela brojne izmene u svojoj dugoj i bogatoj istoriji. Od perioda do perioda, od zavičaja do zavičaja, od okolnosti i brojnosti pa sve do raznih pojedinačnih zanimanja i nadimaka,ali bez obzira na sve,uvek se znalo koja su to srpska prezimena,k ako su nastala i koja se Slava slavi kao porodični zaštitnik kuće(porodice i porodičnog prezimena). Srpska prezimena su bogata i lepotom i brojnošću, razgranata u najlepše i najplodonosnije grane Srpskog raspoznavanja i pripadnosti jednoj i nedelivoj naciji, jednom srpskom rodu.

Prva srpska prezimena, nisu bila na ić,ović,bili su to drugi završetci,sa istim ili skoro istim značenjem. Prva prezimena kod Srba bila su sa završetcima;-INA-,IN,-OVA,-OV,-EV,-AC,-SKA,-SKI,i naravno nedefinisana prezimena,bez grupe završnih slova.Tek u 18.a posebno u 19. stoleću,prezimena na –ić,-ović,dobijaju današnju rasprostranjenost i upotrebu.Bez obzira na religiju,bez obzira na spol i zavičaj,bez obzira na završetak,prezimena su bila i ostala,neoborivi dokaz ko ste,šta ste,i ono najvažnije kome pripadate.

E,tu dolazimo do suštine ovog teksta.

 Ukrali naciju,ostavili im prezime.

Proces rasrbnjavanja traje najmanje 500 godina, bilo da je reč o Osmanlijama, Germanima, Vatikanu, Venetu, Vlaškoj (današnjoj Rumuniji), Basarabiji (današnjoj Moldaviji) ili Ponosnoj Srpskoj Lužici.

I dok su uspeli da Srbe “rastvore i pretvore“ u Rumune, Moldavce, Nemce i Mađare, ostali su Srbi kojima nisu uspeli da izbrišu ni Srpsku genetiku ni Srpsku pripadnost ni Srpsko prezime, danas ih znamo kao braću iz bivše juge.

 Reč o Rumunima, Moldavcima i Mađarima.

Postoje primeri prezimena u Rumuniji, Moldaviji i Mađarskoj koja sve govore. U Rumuniji su Srpskim prezimenima dodali fantomski nastavak I.

Tako da su članovi porodice Popović,postali Popovići. Jovanović-jovanovići.Milošević-Miloševići ,Belodedić-Belodedići, i tako dalje.

Kod Mađara opet u igri je jedno drugo slovo. “Mitsko“slovo S. Tako da Janković, bude Jankovićs (po mađarski Jankovics), Popović-popovićs, Kovačević-Kovačevićs,i tako redom.

Prezimena Kovač i Horvat su dva najčešća prezimena u Mađarskoj. Prvo je svima jasno, Kovač, kao kovač, gde u mađarskom jeziku postoji reč kovač, a drugo prezime Horvat, šta god govorili iz Zagreba je Srpsko prezime koje označava brđanina, stara Srpska reč Hrbat znati upravo to brđanin. Reč hrbo-brdo.

Setimo se samo velikog Srpskog junaka Jovana Horvata iz 18-tog stoleća.Čije je poreklo iz Južne Srbije (Vardarske Srbije,otuda i prezime,koje opisuje brda,planine).

Danas, svi takozvani Hrvati, Muslimani(od 1993. Bošnjaci), severni Makedonci, Slovenci i od 2006 lažni Crnogorci-montegrini. ose Srpska prezimena. Muslimanima su izbrisali Srpsko ime iz prezimena,nekima su i ostala Srpska imena kao prvi deo prezimena,tako je na primer veliki mahalaški mag bošnjačkog fašizma Muhamed Tuljo nosio prezime FILIPOVIĆ. “The horror. The horror“ Zavapio bi i Marlon Brando, kakva je to apokaliptična sudbina sada,z adesila i sirotog tulju da ima podsetnik da mu se neki predak zvao Filip. I Stećak kod bugojna bi proplakao. Ako mu je bilo za utehu nije on bio jedini, Semiha Borovac(Boro),Sulejman Tihić(tiho,tihomir),Tarik(opet)Filipović,Fata Orlović,Enver Marić,Fuad Kovač,Mustafa Borović,Damir Nikšić,i tako dalje.

Jasno, većinski imaju prvi deo promenjen,prilikom prelaska na islam, taj deo im je bio zamenjen, tako da je na primer Jovanović, postao Mehmedović.

I dok su neki dobijali prefiks po arapskim imenima Muhamed, Muharem, Ibrahim, Mustafa, Omer, drugi su dobijali prefikse po titulama koje su ih sledovale ,beg, paša, aga, efendija, Čauš, baša, delibaša, spahija, imam, muftija, a neki su bili jednostavniji pa su stavili islam u prefiks.

I tako postaše Begovići, Baše, Pašići, Islamovići, Mustafići, Čauševići, Efendići, Imamovići, Muftići, Delibašići...

Ipak kod svih je ostao završetak IĆ, OVIĆ.

Srpski koren im nisu isčupali,ostao je u vidu prezimena.

Nemci imaju svoja prezimena, Danci svoja, Rusi svoja, Kinezi, Japanci, Mongoli,svakome je jasno ko je veber, ko je paulsen, kim, jang, grožan…

Najbolji primeri su britanci.Zna se ko je čije prezime,  irsko,škotsko,englesko. Svako ima svoje poreklo,svoje značenje, i niko ne poseže za tuđim. To nas dovodi do Srba rimokatolika najgorih Srba, takozvanih Hrvata.

Jovanovići, Bogdanovići, Milanovići, Miloševići, Petrovići, Popovići, Savići,Lazići, Nedeljkovići, Ivanovići, Kovačevići, Kovači, Ostojići,  Despotovići, Radovići, Ilići, Ivići, Filipovići, Kostići, Brankovići, Dejanovići, Todorovići, Radići, Vojvodići, Subašići, Jankovići, Sretenovići, Stevanovići, čak i prezimena SRB i SRBIĆ, postoje i nose ih samodeklarisani Hrvati. Kome nije jasno šta ova prezimena znače i čija su, tome su odavno drugosrbijanske vrane i gavrani popili mozak.

Kako dva naroda naroda mogu nositi ista prezimena.

Postavlja se logičko pitanje, kako dva (ili više) naroda mogu nositi ista prezimena.  Odgovor je lak i nedvosmislen. Nikako. Taj slučaj nije zabeležen u ljudskoj istoriji, etnologiji, etimologiji, lingvistici, ni u jednoj poznatoj naučnoj grani. Toga nema ni među afričkim plemenima, indijanskim zajednicama u Americi, ni među domorodcima Kariba i Okeanije.

Zaključak;

Srpski koren je dovoljno jak i u životnom i u etnološkom smislu da ga se ne može iščupati, ne može ga se uništiti, ma koliko se ko trudio.

Nauka i znanje, srpski su prijatelji, a istina i pravda verni saveznici.

Dokle god znamo ko smo i šta smo, kome pripadamo, šta je naše i čuvamo i negujemo istinu i nauku, spasa nam ima. Ništa nije ni propalo, ni teško, ni daleko a najmanje nemoguće.

OVE GODINE NA GAZIMESTANU, U DUBROVNIKU, U NIKŠIĆU, U SARAJEVU U BELOJ KRAJINI, U KNINU, U VUKOVARU, U PRIZRENU, U SKADRU, U SKOPLJU, NA KOSOVU I METOHIJI. TAKO NAM BOG POMOGAO!!!

 

Podjelite tekst putem:

8 thoughts on “Problem srpskih prezimena u rasrbljavanju

  1. NE VREDI BRATE HRVOJE IZVADI dnk PA VIDI KO SI STA SI I KOG SI POREKLA.sISLI STE SA PLANINA hrbati danas Karpati pred najezdom Mongola i samo vas je Jadran zaustavio da ne zavrsite negde u kORZICI ILI. Africi.
    ALI AKO HOCETE DA BUDETE BI MARSOVCI SAMO NE sRBI, ONDA NE SVOJATAJTE SRBE KAO HRVATE KAO NPR, TESLU NIKOLAJA SINA MILUTINA I gEORGINE IZ PRAVOSLAVNE SRPSKE LOZE STARE VISE STOTINA GODINA.

  2. Nauka i znanje, srpski su prijatelji, a istina i pravda verni saveznici. To je lepo rečeno, pa je toga trebalo i da se držite, jer mnogo toga što ste napisali nije tačno! Razne varijante srpskih prezimena nisu prethodile najčešćim patronimikonima na ić, nego se javljalo istovremeno, a preciznije te procese utvrditi, naročito kada je reč o starijim vremenima je gotovo nemoguće, zbog nedostataka izvora. Prezimena su nastala kasno, ali to sve ne sme da bude razlog da se pusti mašti na volju kao što ste Vi učinili. I ti nastavci koje ste pomenuli označavaju najčešće pretke ili mesto, a ima i mnogo drugačijih, često teško objašnjivih korena. Ono s mađarskim varijantama pisanja srpskih imena prosto je samo transkripcija, a napisati to ćirilicom kao da se čita Popovićs je u najmanju ruku bizarno. Ono o Horvatu i brdu ne vredi ni komentarisati! Što se tiče Muhameda Filipovića, Tunjo, a ne Tuljo, kako ste napisali je njegov nadimak, a prezime je uvek bilo Filipović. I otkuda Vam pade na pamet da se odrekao prezimena Filipović? To je bar bilo jednostavno proveriti. Nije nikakvo otkriće da je najveći broj muslimana (Muslimana, Bošnjaka) srpskog porekla, što verujem većina njih i zna i ne osporava, bar nije do nedavno, kada su otkrili da su potomci bogumila kao nekog posebnog etnosa (samo da ne budu potomci Srba), što je naravno potpuna besmislica! Bosanski muslimani su čak pokazivali i netrpeljivost prema pravim Turcima, kojih je i bilo sasvim malo. Čitalac vaših razmišljanja o poreklu prezimena može se zapitati koliko svemu treba verovati, kada niste proverili podatke o čoveku koji je možda još u životu, a ispleli ste čitavu priču! Očigledno ne znate još ponešto o takvim prezimenima. Posle primanja islama lična imena su bila arapsko-turska, ali su prezimena bila nasleđena. Kako je vreme proticalo više je bivalo prezimena (patronimikona) već prema muslimanskim ličnim imenima. A takva prezimena kao Filipović pokazuju nešto na šta su njihovi nosioci bili i ponosni – da je veliki deo bosanske vlastele posle poraza primio islam. Govorilo se da poznati pisac Skender Kulenović (autor „Stojanke majke knežopoljke“) vuče korene od samog bana Kulina, pa otuda prezime Kulenović. Ovo o tome kako je moguće da pripadnici dva naroda mogu nositi ista prezimena, počev od Srba i Hrvata, pa dalje do afričkih plemena, Kariba i Okeanije bolje da ste izostavili! Kod mnogih nordijskih naroda postoji nastavak -son i potpuno identična prezimena, što je naravno logično, kao i kod nas – Srba i Hrvata! Što se nas tiče, Sloveni smo, jezik nam je isti. Pogledajte koliko Miloša, Milana, Bogdana ima kod Čeha, Poljaka – Slovena! Nećete valjda da kažete da su oni svi Srbi! Dalje, osmanske titule – aga, beg, paša koje su dodavane muslimanskim imenima nisu nikakvi prefiksi, kao što Vi mislite, ono što se dodaje nekoj reči se u jeziku naziva sufiks! I, da zaključimo, znanje i nauka jesu jako važni!

    2
    1
    1. Ne bi se reklo da ste i Vi pažljivo čitali, jer, tekst upravo i govori da se ovde radi o izmišljanju nekih naroda i propisivanju dela Srba tom narodu. Jedini istinski Hrvati su oni koje znamo kao Zagorci, gotovo svi ostali koji se danas tako nazivaju su Srbi. To i jeste ključna poruka teksta. Ako uzmemo da su muslimani i takvi Hrvati poseban narod onda smo već prihvatili laž umesto istine!

  3. Mnoga su naša prezimena vlaškog porijekla. Npr. najčešće prezime u obije države je Popović. Pop nije naša riječ no Vlaška. Naša je otac. Pa ipak nema prezimena Očević kod nas.

    2
    7

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *