Проф. др Стаматовић: Црној Гори је потребан процес декомунизације
1 min readНа данашњи дан прије 74 годинe нацистичка Њемачка капитулирала је у Другом свјетском рату. Од тада се 9. мај широм свијета слави као Дан побједе над фашизмом.
,,Црна Гора је пар екселанс држава у свијету у којој се највише говори о антифашизму, а ради се супротно“, казао је др Александар Стаматовић, историчар, доцент на Филозофском факултету у Никшићу Универзитета Црне Горе у разговору са редакцијом портала ИН4С.
Зашто славимо 9.мај и који је данашњи смисао тог празника?
Већ деценијама је 9. мај у оптицају као Дан побједе над фашизмом. Ради се о потпуно погрешном датумском означавању смисла овог дана. Наиме, Мусолинијева фашистичка Италија капитулирала је 1. септембра 1943. године. Тог 9. маја потписана је безусловна капитулација Хитлерове нацистичке Њемачке. Фашизам и нацизам јесу сличне идеологије, и у пракси слични режими, али исто тако и по многим одредницама различити. Подсјетићу, пуни назив Хитлерове странке био је Национал-социјалистичка радничка партија, или скраћено нацистичка. Хитлер је Њемцима понудио сублимацију идеје социјализма и социјалне правде са ригидним национал-шовинизмом и расизмом. Нетачна је тврдња да је тада 9. маја побијеђен фашизам. Деценијама послије Другог свјетског рата у Шпанији је егзистирао фашистички режим генерала Франциска Франка, и то наочиглед „демократске“ Британије и Француске. Исто тако и режим Антонија Салазара у Португалу. Деценију послије Другог свјетског рата у Аргентини је егзистирао фашистички режим Хуана Перона и његове жене Еве-Евите Перон, тзв.“народне мајке“. Уосталом, тамо је добјегао велики број нацистичких злочинаца и усташа на челу са Павелићем. Деценијама су послије Другог свјетског рата у централној и Јужној Америци егзистирали фашистички режими пројектовани и одржавани од САД, од којих представљају врхунац режими Батисте на Куби, или Аугуста Пиночеа у Чилеу. Митирајуће форме комбинација фашизма, нацизма и империјализма биле су толико очигледне од рушења Берлинског зида кроз тзв. Нови свјетски поредак, и то је сада толико очигледно у украјинском конфликту, гдје се понавља сценаријо из Другог свјетског рата.
Гдје се налазе побједничке снаге над фашизмом данас, и шта нам то говори о историји и историјским изворима?
Јединственог корпуса побједника над опет условно речено фашизмом данас нема. Помијешани су и побједници и поражени у пројекту Новог свјетског поретка, који се сада распада, али и огорчено жели да брани себе. Остају само три темељне нације одбране од фашизма и његове продужене руке Новог свјетског поретка, а то су Руси, Срби и Кинези. У државама Новог свјетског поретка антифашизам је само декларативна фраза, а у ствари је побиједила политика поражених из Другог свјетског рата.
У чему се огледа данашњи фашизам, и шта Црна Гора у смислу борбе против истог није научила?
Црна Гора је пар екселанс држава у свијету у којој се највише говори о антифашизму, а ради се супротно. У конкретном облику главна изражавајућа форма у Црној Гори модерног доба као фашизам се може препознати сегрегација српског народа. Усљед подјеле у владајућем ДПС-у 1997. године убрзано је стварана дукљанско-монтенегринска идеологија, као спој комунистичке антисрпске идеологије, и фашистичке идеологије Дрљевића и Штедимлије, са коначним уобличењем доктрине Новог свјетског поретка у глобалном смислу. Српски народ нашао се под тешким ударима националне, културне, црквене и економске сегрегације. Чак је и промовисана нека врста тзв.“Коначног рјешења“ за Србе у Црној Гори, попут оног за Јевреје у Њемачкој, лансирањем приче о одласку на тракторима. Фрапирајуће је што се на антифашизам највише позивају групације бившег режима, које су и створиле својеврсну верзију црногорског фашизма. Велико је и питање колико су се Срби у Црној Гори избавили од фашизирајуће форме дукљанско-моннтенегринске идеологије и послије 30.августа 2020.године, јер се појављују неке нове политичке снаге које ће те фашизирајуће форме наставити само на суптилнији начин. Међутим, процес бих поставио у обратном смјеру. Поред дефашизације црногорског друштва од дукљанско-монтенегринске идеологије, Црној Гори је потребан још један процес, а то је процес декомунизације, јер су фашизам и комунизам у суштини исте тоталитарне идеологије и праксе власти, толико стране слободном човјеку и демократском друштву. Једино упоредним процесом дефашизације и демокунизације, црногорско друштво може постати слободно и демократско друштво.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pozdrav za profesora! Uvijek tacan, precizan i direktan!
Današnja Crna Gora nije država već latifundija 5-6 familija na čelu sa familijom Đukanović.
Ene. Znaš li da je DPS pao ima tri godine?
фашизам пред се 1943. г. зашто кријете да рећи треба НАЦИЗАМ НАЗИЅАМ ЈЕ ГЛАВНО ЗЛО 20 ВЈЕКА А НАЈВЕЋУ КОРИСТ ДУГОРОЧНО ОД КОМУНИЗМА ИМАЛИ ТВОРЦИ НАТОА ЈЕР ГРАНИЦЕ ПРИВРЕДА ДЕМОГРАФИЈА НОВИ НАРОДИ ВЕРЕ … … ДА ЈЕ ЊИМА КОМУНИЗАМ НЕПРИЈАТЕЉ СТАЊЕ БИ УСПОСТАВИЛИ КО ПРЕ КОМУНИЗМА … А ШТО КЕРЕНСКОГ СЛАЛИ НА СВОГ РОЋАКА РОМАНОВА А ШТО СЛАЛИ ЛЕЊИНА … ? КОМУНИЗАМ ЈЕ ОРУЂЕ КАПИТАЛИЗМА У БОРБИ С КОНКУРЕНЦИЈОМ … АЛ ЧОВЕК СНУЈЕ А БОГ ОДРЕЋУЈЕ И НАРАВНО ДА КАПИТАЛИЗАМ КОНАЧНО ПОМИСЛИО ДА МУ БОГ НИЈЕ ПОТРЕБАН ТЈ. ДА МРЗИ СВЕ ШТА БОГ ГОВОРИО ЉУДИМА … УЖАСАВА ИХ ИСТИНА МИР СЛОБОДА ПРАВДА ПРАВО …
Колико имамо фашиста, комуњара је 20 пута више
Konacno neko pametan, dan pobjede nad nacizmom
U cg ima i komunista i fasista
Е слажем се у потпуности!!
Е слажем се у потпуности!
Zašto onda ne predložiš velikoj Rusiji ukidanje Komunističke partije Rusije i dekomunizaciju???