Profesor sa Harvarda: I Tramp i Kamala su pretnja za demokratiju

Velika je šteta što su dva tako slaba kandidata u trci za najvažniju ekonomiju sveta, konstatuje u intervjuu za nemački „Handelsblat“ američki ekonomista, profesor Univerziteta Harvard Kenet Rogof govoreći o predsedničkim izborima u SAD na kojima će se nadmetati kandidat demokrata Kamala Haris i republikanaca Donald Tramp.

Pojasnio je da će, zbog mogućih nereda, dan posle izbora studentima držati predavanja onlajn, ali i zašto nije zadovoljan ni Trampom ni Kamalom Haris.

Rogof smatra da su republikanci u blagoj prednosti u odnosu na demokrate na ovim izborima, ali ističe da će biti tesna trka između njihovih kandidata, Trampa i Harisove.

„Tramp je svakako nepodoban za Belu kuću, ali i Harisova predstavlja rizik za demokratiju. Demokrate žele da ukinu filibaster (pravilo po kojom se zakoni usvajaju sa 60 odsto podrške, a ne tesnom većinom), sidro stabilnosti našeg sistema. Demokrate žele da omoguće da mogu da proguraju svaki zakon, promenu sa tesnom većinom u oba doma. Ono što ne vide jeste da bi i druga strana iskoristila ‘prednosti’ ukidanja filibastera“, objasnio je profesor ekonomije.

Rogof je kritikovao i politiku Kamale Haris prema imigraciji navodeći da smatra da bi ona trebalo da ublaži svoje stavove.

„Situacija na granicama je paradoksalna. Doktoranti na mom fakultetu ne mogu da dobiju ‘zelenu kartu’ koja im je potrebna da se zaposle na prestižnom fakultetu, dok oni koji su ilegalno prešli granicu, imaju velike šanse da dobiju državljanstvo SAD.  To je apsurdno. Harisova je dugo poznata po svojim levičarskim uverenjima, ali kada bi se približila centru, mogla bi da pobedi na izborima“, navodi Rogof.

On je naveo i da bi izbori mogli da budu veliki šok za tržišta, naročito ako jedna strana osvoji mesto u Beloj kući i većinu u oba doma Kongresa.

Osvrćući se na Trampovu najavu da će uvesti uvozne tarife od 20 odsto i opasku da bi i to bilo podjednako loše za američku ekonomiju, ekonomista je rekao da se slaže s tim, ali da se nada da Tramp, ako postane predsednik, neće moći da uradi tako nešto. Govoreći o visini američkog državnog duga, koji dostiže bilione dolara, Rogof je naveo da je trenutno ekonomski rast i dalje jak.

„Ali, on će usporiti i SAD će morati da se prilagode tome. Svašta bi moralo da se dogodi da Amerika propadne. Spoljna trgovina nije ni blizu toliko značajna za SAD koliko je za Evropu ili Kinu. A, što se tiče domaćih političkih rizika, postoji nada da neće doći do ‘crvenog’ ili ‘plavog’ talasa, odnosno da će opseg moći ostati ograničen  bez obzira da li se demokrata ili republikanac usele u Belu kuću“, rekao je Kasanof.

On se osvrnuo i na situaciju u Evropi, ističući da pod ovim uslovima niko ne želi da investira u Stari kontinent, a da je geopolitička situacija katastrofalna.

„Uz to, tu je i politička neizvesnost: niko ne zna kuda ide Evropa. Sve dok traje sukob (u Ukrajini) pritisak i neizvesnost se neće smanjiti“, dodao je američki ekonomista.

On je konstatovao i da živimo u potpuno drugačijem svetu u kojem su se odnosi SAD sa Kinom, Rusijom, Iranom, Severnom Korejom, ali i Indijom i Turskom drastično promenili.

„Problem sa kojim se suočavaju SAD i Evrope jeste kako se nositi sa geoekonomskim aspektima takve situacije. Sve ove zemlje imaju dobre odnose s Rusijom. Ne možete nametnuti sankcije svim tim zemljama“, konstatovao je Rogof.

Upitan da li će se oporaviti najveća evropska ekonomija, Nemačka, i da li je ova zemlja spremna za eventualni drugi mandat Donalda Trampa kao predsednika SAD, Rogof je rekao da „niko nije spreman za drugi Trampov mandat, ni SAD, a kako bi tek Nemačka mogla biti“.

Situaciju u Nemačkoj ocenio je kao veoma kritičnu, a kako je istakao smatra da su energetska zavisnost zemlje i zavisnost od Kine izazvale veliku krizu.

Komentarišući geopolitičke promene u svetu, Rogof je naveo da su i po tom pitanju Sjedinjene Američke Države verovatno u prednosti u odnosu na Evropu koja je pod velikim pritiskom.

„Činjenica da Rusija preti Evropi ratom očigledno pomaže SAD. Kada gradite fabriku i sastavljate plan za narednih 25 godina, morate uzeti u obzir trenutne nestabilnosti. Autoritarni režim u Kini takođe ima odvraćajući efekat, što sve podstiče investicije u SAD“, izneo je svoje mišljenje Rogof.

On je naglasio i da je doba globalizacije okončano i da živimo u novom dobu zbog geopolitičkih tenzija.

„Da bismo sprečili da stvari postanu još gore, moramo da se dogovaramo sa Kinom, što će podrazumevati i činjenje ustupaka. Ali, moramo više da se posvetimo saradnji. Napravili smo slične greške u našem odnosu sa Rusijom, Obama nije hteo ništa da radi s njom i izolovao je“, ukazao je Rogof.

Američki ekonomista je istakao da ne vidi budućnost svetske trgovine bez Kine, kao što ne vidi ni budućnosti rešavanja klimatskih promena niti postizanja mira bez Kine.

„Hitno moramo da popravimo odnose sa ovom zemljom“, istakao je Rogof.