Profesorka koja je probudila Srbiju

Njen govor namenjen diplomcima Filološkog fakulteta je zahvaljujući društvenim mrežama uzburkao Srbiju, dodeljujući joj naziv „profesora Vujića našeg vremena”. Iako je javnost želela da zna ko je dr Rajna Dragićević, ova redovna profesorka Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je ostala nema na uporne i brojne molbe novinara punih šest meseci.

„Moje obraćanje studentima je bio lični čin i nisam želela da tu komunikaciju delim sa celom Srbijom”, u ekskluzivnom intervjuu za naš list objašnjava dr Dragićević razloge za takvo neuobičajeno ponašanje u društvu koje je preplavljeno onima koji se utrkuju da budu obasjani medijskim reflektorima.

Ona ima držanje „pravog profesora”, sa autoritetom u glasu i stavu, podseća na ona vremena kada smo stajali mirno dok nastavnik ulazi u učionicu. Govori odmereno, jasno i pismeno. Dok se upoznajemo u njenom kabinetu na Filološkom fakultetu i progovaramo o urušenosti prosvetnog sistema, profesorka kaže da se ne može predugo održati princip koji je Slobodan Selenić nazvao „pseudodostojanstvenim principom nadmoćnog pristajanja na plemenito siromaštvo”.

– Teško je zadržati entuzijazam u ovakvim okolnostima koje nas okružuju. Konačni, ali ne i jedini ključ problema jeste u rukama države i u njenoj spremnosti da ulaže u prosvetu.

U Srbiji toliko naviknutoj na nepismeni i prizemni rečnik „rijalitija”, lepo sročena beseda obradovala je one koji razmišljaju i govore suprotno opštem društvenom trendu.Da li ste očekivali da će vaše pismo toliko „uznemiriti duhove”?

Moji studenti, kao i mnogi drugi mladi ljudi, zbunjeni su porukama koje dolaze iz društva u kojem žive. Vaspitanje im govori da treba da se obrazuju, da se rad isplati i da će im požrtvovanost i poštenje doneti uspeh u životu, a realnost im poručuje da se do svega može doći i lakšim putem, da se sve može kupiti – od testova, preko zvanja i titula do radnog mesta. Rečima koje sam uputila studentima želela sam da ih ohrabrim, da im kažem da su, uprkos svemu, oni ti koji se nalaze na pravom putu, da se istinski kvalitet, ipak, prepoznaje i da ne smeju sumnjati u svoj izbor. Sve je više mladih ljudi koji razmišljaju o brzoj i lakoj zaradi, a sve je manje onih koji, kao moji studenti, biraju teži put. Ako izgubimo i to malo misleće omladine, ako dopustimo da i oni utonu u sveopšti mulj, onda nema nade za nas.

Ali najbolji i dalje radije upiru pogled preko granice, sa kojim argumentima da ih zaustavimo da ne odlaze zauvek?

Ekonomska kriza, praćena mnogim drugim krizama, zavladala je u celom svetu. Naši ljudi koji žive u inostranstvu žale se da se ni u zapadnoevropskim zemljama više ne živi bogato i udobno. Ipak, složno navode jedan važan argument zbog kojeg se ne vraćaju u Srbiju: kažu da tamo funkcioniše državni sistem. Kada i mi uredimo državni sistem, naša zemlja će biti privlačnije mesto za život. Izgleda da nije baš sve samo u novcu, već i u dobroj organizaciji. Željni smo reda, potrebno nam je da znamo šta se može, a šta se ne može i ko je ko u zemlji u kojoj živimo.

Kako povratiti autoritet škole i znanja, kakav profesor danas treba da bude?

Profesor treba da bude posvećen svom poslu. Pravi nastavnik ne završava svoj posao onoga trenutka kada zazvoni za kraj časa. Jedan od najvažnijih zadataka nastavnika treba da bude celoživotno učenje i usavršavanje. Iskrena zainteresovanost profesora za pitanja o kojima predaje, njegova spremnost da kaže svoj stav, da podeli sa učenicima poneku nedoumicu, probudiće i u učenicima interesovanje za dati problem. Osobe koje nisu zainteresovane za nauku koju predaju i za svoje učenike ne bi trebalo da se bave nastavničkim poslom.

Kakve vam generacije dolaze iz srednjih škola?

Prosvetni sistem koji je iz godine u godinu u sve lošijem stanju ne može davati sve bolje i bolje rezultate. Ipak, svake školske godine zapažam među studentima darovite pojedince koji svojim kvalitetima daleko nadmašuju moja očekivanja. I to je, takođe, jedno lice ove zemlje – na fakultetima, u sportu, u nauci, u umetnosti, u svim sredinama i svim kolektivima, uprkos svemu što nas vuče nadole, postoje pojedinci začuđujućih sposobnosti. Nažalost, malo brinemo o njima, a dičimo se njihovim uspesima. Univerzitet ne bi trebalo da bude institucija čiji će glavni zadatak predstavljati popunjavanje praznina iz prethodnog školovanja. Univerzitetsko obrazovanje mora imati važniji cilj, a to je – stvaranje intelektualaca.

Svakodnevna borba sa školskim zadacima

Rajna Dragićević mnogo vremena provodi sa sinovima Filipom (17) i Lazarom (13), koje je do ove školske godine svakodnevno preslišavala i pomagala da savladaju preobimno gradivo. Redovno odlazi na izložbe slika, mada kaže da posao i porodični život ne ostavljaju mnogo mesta za druge hobije.

– Pomažući svojoj deci i čudeći se nad gomilom podataka koje oni svakodnevno bespotrebno memorišu, a ostaju uskraćeni za osnovna znanja o svom neposrednom okruženju i realnom životu, shvatila sam koliko ozbiljnih problema ima naš obrazovni sistem u svojoj neprilagođenosti stvarnim potrebama – kaže ova profesorka.

Izvodi iz govora apsolventima 19. juna 2013. godine

„Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, portfolio-menadžerima… Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape…”

„Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo…”

„Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer vi ste profesori!”

Sandra Gucijan