Promocija knjige Nikole Malovića večeras u Matici srpskoj
1 min read
Poštovani prijatelji, Matica srpska – Društvo članova u CG
i IN4S portal Vas pozivaju na promociju knjige „Jedro nade“ našeg kolumniste Nikole Malovića.
Na promociji koja će se održati u večeras 27. maja u 20.00 časova u
Knjižara Matice srpske će govoriti: Mira Popović, Jasna Ivanović i Nikola Malović.
„Jedro nade“ je roman o najpoznatijem modnom dezenu na svetu, koji je napisao autor nagrađivanog bestselera „Lutajući Bokelj“.
Radnja ovog romana prati Nikolu Smekiju, ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica. U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani „Google“ preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve i svakoga.
Šjor Smekija uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti ne samo tajne baroka, već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira…
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuca avantura.
Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. g. ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski.
Malović je, kao niko pre njega, u roman utkao logiku primorskog načina života i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi, otkriće Amerike…
Nikola Malović rođen je 1970. u Kotoru. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Objavio je knjigu kratkih priča Poslednja decenija, novele u dramskoj formi Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke, Peraški goblen, i preko 2.200 tekstova. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski.
Nagrade „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, „Majstorsko pismo“ (za životno djelo), „Lazar Komarčić“ i „Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog“ – dobio je za roman Lutajući Bokelj (Laguna, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014).
Kompletan je autor književne fotomonografije Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom (Knjižara So, Herceg Novi, 2011), knjige dokumentarne proze Bokeški berberin (Knjižara So, 2015) i Boga u Boci (Nova knjiga, 2015).
Objavio je Prugastoplave storije (Laguna, 2010), koje s romanom Jedro nade (Laguna, 2014. g; nagrade „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“ i „Pečat vremena“) čine jedinstveni dualni prozni sistem u savremenoj srpskoj književnosti.
Urednik je izdavačke delatnosti hercegnovske Knjižare So (edicija „Bokeljologija“). Kolumnista je Nedeljnika i portala IN4S. Član je Srpskog književnog društva. Jedan je od osnivača Grupe P-70. Živi u Herceg Novom.
Štampanje srbske knjige latinicom je početak autorovog „prevjeravanja“ na sitno i gotovo neprimjetno za grubo oko. Izdaja u u malome vodi ka izdaji u velikome. Onaj ko je u malome vjeran, biće vjeran i u velikome, kaže Jevanđelje.
Mi Bokelji znamo da je Nikola Malović, jedini srpski književnik s mora, istinski pravoslavac, Srbin, rodoljub, knjižar…. I mi Bokelji znamo da je Nikoli bilo mjesto na savjetovanju „Posljedice razbijanja zajedničke države SRJ“, tim prije jer na tom skupu nijesu učestvovali Bokelji, što je postala praksa.
“ Dobar pastir sve što kaže inom i sam svojim potvrđuje činom…“
Mogli bi mnogi malovići i anonimni da konačno nauče ćirilicu kao primarno SRPSKO pismo, a o čitanju…mnogi čitaju zaludu… mnogi na riječima jesu jedno, a na (ne)djelima drugo, treće …
Sve može da se kaže i napiše na srpskom jeziku i ćirilici, naravno ( uz poštovanje ustavnog prava ravnopravnosti pisma ) kome je bitnija komercijala od očuvanja duhovnosti sopstvenog naroda – najbolje je rješenje da i dobra i loša „Jedra nade i beznađa“ odmah napišu na engleskom jeziku.
Inače moje geslo nije da napadam bilo koga, pogotovu ne slabije od sebe, ja sam samo iznio stav o potrebi očuvanja pisma koje je osnova našega bića ( možda ste čuli za Oktoih i Crnojevića štampariju !?) i to je obaveza ozbiljnih pisaca kakav autor „Jedra nade“ pretenduje da bude… može dobar pisac i bizarnu, bolje, profanu temu, da učini zanimljivom, čak i uspjelom literarnom zbiljom.
Inače moji su simboli OSTROG, LOVĆEN, MEDUN…
Bluzice, majice, gaćice i sl. prepuštam anonimnima, Bjelicama, Dedićkama, Mančićkama, Alimpićkam itd,itd…
Samac,predstavi se Nikoli i izazoviga na suceljavanje.
Mogao bi je ti i pročitati, umjesto što napadaš čovjeka. Odlična knjiga.
Da te pitam, a što Ćirilo i Metodije nijesu latiničnim pismom Srbima i Slovenima ispisali prevod najodličnije među odličnim knjigama – Jevanđelja, kad je svejedno, naročito s obzirom na to da su široki narodni slojevi u to doba bili nepismeni?Potitovljena i evropeizovana, iskorijenjena djeco,, pojmite da su nam preci ostavili u nasljeđe ĆIRILICU a ne jezuitsku latinicu koja nam je uvijek nametana uz najeziviju genocidnu prisilu!
JEDRO NADE – VIDIŠ, maloviću, VELIKI SRBINE, BOKELJU ITD, MOŽE TO DA SE NAPIŠE I Ć I R I L I C O M!
Uze mi riječ iz usta, Samče: pazi, „promocija“ (srpski rečeno – predstavljanje“) hrvatskom gajevicom štampanog „Jedra nade“ jednog srpskog pisca u „Matici srpskoj“ u Nemanjinoj Podgorici! Unutarnja porobljenost izdanaka komunizma prevjeričkim pismom, koje vremenom postaje i njihovo stanovište u širokom dijapazonu, je izgleda neizlječiva.