Promocija romana „Tamo daleko“ Vuka Draškovića

Roman „Tamo daleko“ Vuka Draškovića u izdanju „Lagune“, koji je autor posvetio „srpskim vojnicima, oficirima i civilima zaspalim 1916. godine na dnu Jonskog mora“, predstavljen je danas novinarima i mnogobrojnoj publici u hotelu „Moskva“.

Drašković je izjavio da će kao pisac biti zadovoljan „ukoliko čitaoci u tragediji porodice Maksimović prepoznaju tragediju i udes Srbije i srpskog naroda u 20. veku i ukolike uvide uzroke tog velikog sloma – državnog i nacionalnog, i zamisle se nad tim užasima“.

„Srbija je izašla iz Velikog rata kao poraženi pobednik – biološki poražena, takoreći uništena, a svetski slavan pobednik. Ipak, iz tih ogromnih žrtava Srbije, kada je jedna trećina stanovništa izgubljena, nikla je nova država, četiri puta prostranija od predratne Kraljevine Srbije, a sve vodeće demokratske države sveta bile su saveznice i prijatelji toj Srbiji“, istakao je Drašković.

On je ukazao da bi „na kraju 20. veka, posle svega što nam se dogodilo u poslednjoj deceniji tog veka, patriotska takozvana komanda srpskog naroda mogla da podnese samo ovakav raport, ako bi bio istinit: Nema više one velike države, raskomadana je, pretvorena u bantustane, izgubili smo oba balkanska, Prvi svetski rat i Kosovo, a uspeli smo i da sve velike saveznike s početka 20. veka okrenemo protiv Srbije“.

„Kuća nam je pretvorena u ruševinu, mi smo pretvoreni u ruševinu i danas, na početku 21. veka, mi živimo u sudnici-ludnici, nama vladaju vrači već 14 godina, drže se kamenog zakona, o tome je roman, i prisiljavaju Srbiju, ceo jedan narod da odbacuje stvarnost, teraju ga da fikciju prihvati kao stvarnost“, rekao je Drašković.

Povodom ocena da u romanu ima dosta fantastike, izjavio je da „nema toga Tolkina koji je toliko fantastičan kao ovi naši što posle kosovskoga sloma ubeđuju Srbiju da je to velika pobeda bila, da je gubitak Kosova velika stvar jer, kažu, nikada nije bilo onoliko naše kao sada kada nije naše, sad kad ga nemamo ono nam je sve što imamo“.

Drašković je dodao da nema šta da priča o samom romanu, jer on više nije njegov, već je u posedu porote, odnosno čitalaca.

Književni kritičar Ljiljana Šop ocenila je da autor u novom romanu nastavlja fazu započetu u prethodnom („Doktor Aron“), koju odlikuje kombinovanje stilova realizma i fantastike.

„To je čudesan spoj istorijskih činjenica koje obuhvataju jedan vek balkanske Golgote i neočekivanih snoviđenja glavnog junaka, koji živi u potrazi za istinom, pravdom i smislom, a paralelizam realizma i fantazmagorije je vešto izbalansiran“, rekla ja ona.

Na realnom nivou, kako je ispričala, glavni lik Vidan Maksimović je proživeo traumatično detinjstvo u malom, neimenovanom selu krajem Drugog svetskog rata, a njegova lična sećanja mešaju se sa dedinim pričama o stradanjima srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Vidan živi u Parizu, a 1984. godine tokom posete dedinoj kući, sanja značajan san da sa neba donese tapiju na parče zemlje u otadžbini.

Fantastika u tom delu romana je način da se saopšte potresne, a bitne istine, ali i da umnoži pitanja pred kojima nije mudro zatvarati oči, istakla je kritičarka.

Direktor „Lagune“ Dejan Papić izrazio je zadovoljstvo što je za svoj 15. „rođendan“ ta kuća dobila poverenje Draškovića „jednog od najvećih pisaca, a i jedne od najvećih ličnosti novije srpske istorije“.

„Odluka da svoj novi rukopis ponudi „Laguni“ za nas je i čast i obaveza“, rekao je Papić dodajući da je roman „Tamo daleko“ predstavljen Klubu Laguninih čitalaca, koji ima 250.000 članova, a prodaje se u knjižarama, na kioscima i u hipermarketima kako bi bio dostupan što širem krugu publike.