Pronašli sva Rajsova pisma o stradanju Srba

Dvojica Srba iz Švajcarske mesece su proveli u arhivama „Gazete“ iz Lozane, prikupljajući novinske članke koje je dr Arčibald Rajs slao iz Srbije o zločinima nad civilima i sa Solunskog fronta.

U izdanju Geopolitike nedavno je izašla knjiga „Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta“, skup tekstova koji je veliki prijatelj Srbije dr Arčibald Rajs slao švajcarskim novinama tokom Prvog svetskog rata. Priređivači knjige su dvojica Srba iz Švajcarske, profesor Živko Marković i Milan Starčević, Srbin rođen i odrastao u Švajcarskoj, višegodišnji istraživač Rajsovog dela, naučnika koji je karijeru i zdravlje žrtvovao zbog srpskog naroda.

„Kada je Milan priređivao jednu knjigu o Rajsu 2007. godine o pogromima u Šapcu i Podrinju, sarađivao sam na životopisu ovog poznatog Švajcarca. Zajedno smo došli na ideju da priredimo pisma i dopise koje je dr Rajs slao lozanskom listu „Gazeta“, a koji do sada nisu prevedeni sa francuskog jezika„, kaže Marković.

Njih dvojica su prelistavali list po list lozanske „Gazete“ od 1914. do 1918. godine.

„Bio je naporan i skup posao, jer je trebalo putovati u Cirih i Lozanu ko zna koliko puta. Rad je trajao mesecima, a naročito je bilo mukotrpno tražiti po novinama i časopisima gde je objavljivao Rajs svoje naučne radove. Sve je to i dosta koštalo, ali je sve na kraju ispalo dobro“, dodaje profesor Marković.

Rajsovi tekstovi u švajcarskoj štampi nisu naišli na dobar prijem u vreme Prvog svetskog rata.

„Izveštaji Arčibalda Rajsa nisu svuda naišli na dobar prijem u Švajcarskoj, naročito u nemačkom govornom području. Tada su novine, pre svega najstariji dnevni list „Noje cirher cajtung“, okarakterisali Rajsa kao špijuna Antante, odnosno Francuske, Velike Britanije i Rusije. Prikazan je kao neko ko mrzi Nemce. Ne samo u dnevnoj štampi, nego u brošurama i knjigama, nemačka i austrougarska propagandna agentura objavljivala je na nemačkom govornom području Švajcarske neistine o borbi srpskog naroda i Rajsovim odbranama istine i pravde“, kaže Starčević.

On ističe kako je Ervin Janišfeld, novinar iz Ciriha, objavio 1915. godine brošuru sa nazivom „Kultura“, u kojoj je braneći dostignuća zapadne civilizacije, licemerno i neargumentovano lažno prikazivao „vandalske postupke“ i kršenja ljudskih prava ruskih trupa na frontovima Galicije i Bukovine.

„Ta brošura sadrži i tri otvorena pisma Rajsu u kojima Janišfeld prebacuje čuvenom profesoru iz Lozane da su ga obmanuli srpski domaćini i okrivljuje srpske vojnike i oficire da su počinili upravo ona zlodela o kojima je poznati kriminolog obaveštavao svet da su delo osvajača, odnosno austrougarskih trupa. Srećom Rajs je imao puno razumevanja u delu Švajcarske gde se govori francuski, odnosno njihovom najvećem gradu Lozani, čiji je stanovnik Rajs bio od 1893. godine. Tamo je pre odlaska u Srbiju bio poznat kao izvrstan naučnik i simpatije građana Lozane bile su na strani Antante. Tako je svoje ratne izveštaje redovno slao na adresu lista „Gazeta“, objašnjava Starčević.

„Reč je o svedočenju istine o zločinima vojski Centralnih sila nad nedužnim srpskim stanovništvom. Neimenovani novinari iz Nemačke, Austrije i Bugarske slali su demarš pisma Rajsu, koja je neutralna „Gazeta“ iz Lozane objavljivala. Međutim, ni Rajs im nije ostao dužan i uvek je imao spreman odgovor koji je njegove protivnike ostavljao bez teksta, pošto je bio svedok ratnih zločina austrougarske vojske, za razliku od izmišljenih iskaza germanofilskih novinara„, kaže Starčević.

Dok se na Krfu i u Africi oporavljala srpska vojska, na evropskim ratištima vodile su se bitke, Rajs je radio na prijemu izbeglica. Osniva fond koji će tri godine izdržavati stotine dečaka i mladića. Honorare za svoje članke iz novina usmerava srpskom poslanstvu u Parizu za francusko-srpsko sirotište. Za pomoć srpskoj deci daje ogromnu sumu za ono vreme, čak 15.000 franaka. Rajs organizuje prikupljanje pomoći za srpske izbeglice na Korzici i stanovništvo u okupiranoj Srbiji. I sa Solunskog fronta piše za novine, pribavlja informacije o teškom stanju stanovništva u Srbiji pod okupacijom.
Profesor Marković kaže da su Srbi imali malo prijatelja u svetu tokom istorije, a jedan od njih je Rajs.

„Mi nismo narod koji baš drži do toga da prijatelje poštuje i ceni. Treba znati da je dr Rajs veliko ime u svetu kriminologije, bio je početkom veka prvi stručnjak u ovoj oblasti i njegove metode u forenzici se i danas koriste. Tekstove u knjizi čitaoci imaju prvi put priliku da pročitaju, a Milan i ja kao priređivači hteli smo da damo doprinos obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata, posao koji je Srbija trebala da uradi. Planiramo da do 2018. godine spremimo celokupne Rajsove spise, što bi bilo najmanje pet-šest knjiga. Delo ovog „Srbina po vlastitoj želji“, najzad će ugledati svetlost dana, što je najmanje što kao narod možemo da učinimo. Zalažemo se i da Rajsov zavet „Čujte Srbi, čuvajte se sebe“, uđe u školsku lektiru“, kaže profesor Marinković.

Starčević ukazuje da je knjiga „Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta“ vredan istorijski dokument koji je autentičan zapis naučnika svetskog glasa. Prkoseći svim pokušajima revizije Prvog svetskog rata, žrtvovao je karijeru i bogatstvo zarad slobode srpskog naroda.

„Arčibal Rajs je bio najbolji srpski oficir u pozadini. Zahvaljujući njemu dobili smo propagandni rat. Čitaoci će u knjizi moći da pročitaju niz zanimljivih Rajsovih izveštaja sa fronta i pri tome otkriti niz novih istorijskih činjenica i Rajsovo razmišljanje o Dalmatinskom pitanju, Makedoniji, savezu Srbije i Crne Gore, ali i da li se mogla ostvariti težnja o stvaranju Velike Srbije. U knjizi se nalazi i žustra polemika koju je vodio sa dopisnicima zapadnih novina, iz Nemačke, Austrougarske, Bugarske, Italije i Albanije. Nije bilo nijednog članka uperenog protiv Srba, a da Rajs na njega nije imao spreman odgovor“, pojašnjava Starčević.

„Sam finiš rada na bibliografiji trajao je tri meseca. Opet sam putovao švajcarskom železnicom, pa sam 2013. godine platio 3.500 franaka za godišnju kartu. Sve je ispalo dobro na kraju, a Geopolitika je objavila knjigu. Milan je znalački prikupljao Rajsove fotografije, a neke od njih su bile potpuno nepoznate, objavljene prvi put. Bilo bi dobro da se napravi izložba Rajsovih fotografija iz ratnog perioda. Istraživanje je obuhvatalo i prelistavanje Rajsovih knjiga u Beogradu, ali i Institutu za kriminologiju u Švajcarskoj, koji je Rajs osnovao početkom 20. veka. Zatim u arhivama u Cirihu, Bernu i Lozani. U svim institucijama nailazili smo na pažnju i razumevanje, a što se tiče objavljivanja knjige, pomogli su i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu sa 200.000 dinara, čime je plaćeno prevođenje“, dodaje na kraju profesor Marković.

Rudolf Arčibald Rajs (1875-1929) bio je švajcarski kriminolog, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u toku Prvog svetskog rata.

Doktor hemije postaje sa 22 godine i postaje ubrzo docent u Lozani u koju dolazi da živi 1893. godine. Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine otišao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, a kasnije i nemačke i bugarske vojske nad civilima. Prešao je sa srpskom vojskom Albaniju, preživeo Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u Beograd. Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na mirovnoj Konferenciji u Parizu. Ostao je do kraja života u Srbiji.

Modernizovao je tehničku policiju u Beogradu, a razočaran negativnim pojavama u Jugoslaviji pred kraj života se povukao sa javnih funkcija. Nakon smrti sahranjen je na Topčiderskom groblju, a po sopstvenoj želji njegovo srce je odneseno u urni na Kajmakčalan.

PISMO IZ SRBIJE
Austrijanci u Srbiji
Valjevo, 5. novembar 1914.

„… Želim da vam saopštim šta se dešavalo u Šabačkom okrugu, kroz koji su jedino prošle austrougarske trupe.

Za početak, malo statistike: u selima i varošicama kroz koje sam ja prošao, Austrijanci su pobili 1.148 civila. Njihova tela su pronađena i identifikovana. S druge strane, nestalo je 2.280 civila. Poznajući ‘način rada’ okupatora, može se pretpostaviti da je najmanje polovina nestalih ubijena, čime bi se broj ubijenih popeo na 2.400…

Uzrast žrtava varira između dva meseca i 92 godine starosti. Većina ih je bila stara između četiri i 65 godina, a najveći broj predstavljaju dečaci od 10 do 18 godina. Ni deca najmlađeg uzrasta nisu bila pošteđena. U grobnicama sam pronašao tela dece koja nisu imala više od dve-tri godine. Među 1.148 masakriranih, broj žena je relativno visok. Naime, utvrdili smo identitet 250 mrtvih ženskih tela…

Jedna grupa ‘talaca’, starosti od osam do 82 godine, odvedena je u Lešnicu. Bilo ih je 109. Blizu mesne železničke stanice, vojnici kopaju jamu 20 metara dugačku, tri metra široku i dva metra duboku. Ispred te grobnice postrojavaju grupu od 109 osoba, vezuju ih konopcima za laktove i sve ih zajedno obmotavaju žicom. Nakon toga, jedan pešadijski vod zauzima položaj na železničkom nasipu i otvara vatru na seljake. Cela se grupa stropoštava u jamu i vojnici je odmah zatrpavaju zemljom, čak ne proveravajući da li su sve žrtve mrtve. Sigurno je da dobar broj žrtava nije bio smrtno ranjen, neki čak nisu bili ni pogođeni, ali su bili zatrpani telima ostalih.
Tokom ove operacije, dovedena je još jedna grupa od 40 talaca. Oni su morali da prisustvuju masovnom streljanju svojih sugrađana i da kliču: ‘Živela Austrougarska! Živeo car Franc Jozef.’ Ja sam zahtevao da se ova grobnica otvori.

… Austrijanci su odneli sve stvari koje su mogli da ponesu sa sobom. Svi vredni predmeti, kao na primer posuđe od srebra, nakit, novac, važna dokumenta, sve je nestalo. U Šapcu, onda kada sam ja tamo bio, ostale su samo tri bankarske kase koje nisu bile obijene, i to samo zato što nisu uspeli da ih otvore. Obijeno je oko 1.000 kasa…“

AUSTROUGARSKA VOJSKA U SRBIJI
17. mart 1915.

… U Pocerskom, Jadarskom i Mačvanskom srezu i u sedam opština izvan njih ubijeno je 1.300 civila. Među ubijenima ima 994 muškarca i 306 žena… Što se tiče načina na koji su ubijeni, statistika je sledeća:

Muškarci Žene
Ubijeni iz puške 34 564
Ubijeni bajonetom 181 64
Zaklani nožem 113 27
Obešeni 7 6
Masakrirani i na smrt prebijeni kundacima 48 26
Rasporenog trbuha 2 4
Živi spaljeni 35 96
Vezani i opljačkani 52 12
Odsečenih ili slomljenih ruku 5 1
Odsečenih ili slomljenih nogu 3 0
Odsečenog nosa 28 6
Odsečenih ušiju 31 7
Izvađenih očiju 30 38
Odsečenih polnih organa 3 3
Kože isečene na trake ili sa otkinutim mesom 15 3
Kamenovani 12 1
Odsečenih dojki 0 2
Raskomadani 17 16
Odrubljene glave 1 0
Devojčica bačena svinjama 0 1
Žrtve za koje se ne zna kako su ubijene 24055