Proslava 140 godina od osnivanja Beogradskog društva za gimnastiku i borenje

Dr Vladan  Đorđević  bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Kasnije studirajući  1863-1869. medicinu  u  Beču uvideo  je  koliko  je  doprineo  Nemačkoj  Janov pokret telesnog vežbanja (Turneri). Po povratku sa medicinskih studija dobio je dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja. Smatrao  je  da  treba  i  u  Srbiji  otpočeti  sa  sistematskim  telesnim  vežbanjem. Predložio je ministru Milutinu Garašaninu da se organizuje gimnastičko društvo. Pripremajući  osnivanje  gimnastičkog društva  u Beogradu, uputio  je  pisma  učiteljima  gimnastike Stevanu Todoroviću, Ljubomiru Iliću i  Ferdu Mihokoviću  sa  pitanjem  dali  su  spremni  da  dobrovoljno  rade  u  društvu  ako  bude  osnovano. Posle  pristanka, sazvao  je  20. 12. 1881. zbor  uglednih  građana  u  sali „Srpske  krune“ kod Kalemegdana. Zbor  je  održan  pod predsedništvom  Stevana  Todorovića, a  u  prvom  redu  sedele  su  jedan  kraj  drugog  vođe  liberala, naprednjaka  i  radikala : Radivoj Milojković, Milutin Garašanin i Nikola Pašić. Na  narednom  zboru  održanom  na  istom  mestu 26.12.1881. usvojena su pravila (Uredba) Beogradskog društva za  gimnastiku  i borenje. Po pravilima  društvo se  staralo  da  radi  na  razvitku  i  unapređivanju  telesne  snage  i  zdravlja  svojih  članova; da  osniva  nova  društva  koja  bi  pored  gimnastike  širila  svest  narodne  zajednice; da  obrati  pažnju  na  narodne  igre  uvodeći  ih  u  svoje  vežbe;  i  da  o  svom  trošku  sprema  učitelje  gimnastike. Na  skupštini  održanoj 3.1.1882.  izabrana  je  uprava društva. U  upravu  su  izabrani Stevan Todorović, osnivač  družine  za  gimnastiku iz 1857. i Laza Kostić, jedan od osnivača Sokolskog društva  u Novom  Sadu 1874. Redovna  vežbanja  počela  su  17.1.1882. u  suterenu  zgrade  Crvenog krsta.

Od  gimnastičkih  sprava  društvo  je  koristilo  vratilo, razboj, konja, jarca, konopac  za  penjanje,  nekoliko  đuladi  za  vežbanje i desetak palica. Vežbali su svakog dana od 18-19. i od 19-20. časova, a učitelji gimnastike bili su Ljubomir Ilić (kod Crvenog krsta) i Ferdo Mihoković (u Vojnoj akademiji). Kasnije je angažovan dr Dragiša Stanojević, a u ženskom odeljenju učiteljica gimnastike i mačevanja bila je Stanislava Višekova. Kod  Delijske česme jula 1882. društvo  je priredilo Javni  čas mačevanja. Dr Vladan  Đorđević i društvo priređivali su akademije i koncerte u Narodnom  pozorištu. Glasnik društva bio je list „Narodno  zdravlje“. Od osnivanja društvo se nalazilo pod “Visokom Zaštitom Njegovog Veličanstva Kraljevića Aleksandra”. Iste  1882. osnovano  je  Šabačko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  a  potom  osnovana  su  društva  u  Smederevu (1885), Zaječaru (1890)  i  Kragujevcu.

Na  predlog  Vojislava  Rašića  Beogradsko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  na  skupštini  održanoj  7. aprila 1891.  prihvatilo  je  sveslovensku  sokolsku  ideju   i promenilo   naziv  u  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko“.   U Srpskom sokolskom savezu 1913. koji je obuhvatao  Savez sokolskih društva Dušan Silni iz Srbije, srpske sokolske župe u Austro-Ugarskoj i srpska sokolska društva u Americi bilo je 122 društva, 7.940 članova, 3.093 vežbača, 465 članica, od kojih 329 vežbačica, 2.338 muškog i 610 ženskog naraštaja, 391 prednjaka i 18 prednjačica.  Mihajlo Pupin počasni starešina župe u Americi istakao je sokolski zavet : “… Pod krilima Srpskog Sokola mi očekujemo sjedinjenje Srpskog Naroda. … “ . Onda kada je kapitulirala crnogorska vojska, a proređena srpska vojska nije imada odakle da dobije popunu na čelu sa srpskim sokolima iseljenici su iz Amerike krenuli na Solunski front. Pridružili su im se sokoli prebezi iz austrijske vojske koji su se predali Rusima. Lujo Lovrić je pisao u svom članku “Naši Sokoli kao pokretači dobrovoljačkog pokreta” da je u svim dobrovoljačkim pukovima, bilo mnogo sokolskih članova koji su sarađivali oko organizacije dobrovoljačke divizije. Računao je da bilo oko 40.000 dobrovoljaca.

Pregaoci su okupili omladinu u gimnastičkim društvima. Sokolski savez Srbije odlučio  je da 2022. proslavi 140 godina od osnivanja  Beogradskog  društva  za  gimnastiku  i  borenje, od kada počinje kontinuirani rad na telesnom vaspitanju u Srbiji prekidan samo Prvim i Drugim svetskim ratom. Održan je sokolski slet u Novom Sadu juna 2022. Za 12 novembar 2022. sokoli u Beogradu pripremaju održavanje svečane akademije u Narodnom pozorištu u 19 časova i Dana sokolskog filma u Kinoteci 3 decembra 2022.

Saša Nedeljković