Proteste u Srbiji stručnjaci su već okarakterisali kao «lokalni Majdan»

Autor: Vladimir BASENKOV

Protesti u Srbiji traju već 11 dana. Formalno su počeli nezadovoljstvom opozicije rezultatima izbora.

Protesti su pod pokroviteljstvom prozapadne opozicije, a demonstracije su već više puta utrozile ustavni poredak zemlje. Najvreliji dan bio je 24. decembar kada jsu demonstranti u kasnim popodnevnim časovima napali parlament grada Beograda i došli u sukob sa policijom.

To što se dešava u Srbiji stručnjaci su već okarakterisali kao lokalni «Majdan», a predsednik države, Vučić, optužio je Zapad za pokušaj organizovanja «obojene revolucije» i za informaciju o pripremama državnog udara zahvalio se ruskim specijalnim službama.

«Predstavnici srpske opozicije potpisivali su zapisnike na biračkim mestima gde je izborni proces bio legitiman. Oni dejstvuju po direktnom nalogu svojih gazda i rukovode se uskim ciljevima. Umešani su fondovi Soroša. Mi smo videli i vidimo metode demonstranata koji se koriste po direktnom nalogu spolja» — kaže Goran Šimpraga, direktor Medija centra Nogina i Kurinoja «Ruski ekspres».

Šta smo mogli videti na demonstracijama u Srbiji?

Baklje okrenute ka nebu, pištaljke, lupanje po šerpama, pozive da se postavljaju šatori za demonstrante uz odsustvo motivacije da se napada policija.

Dakle, sve su to suštinski «majdanske» tehnologije o kojima je govorio i Šimpraga.

Istina, treba istaći da je policija na demostracijama gotovo nevidljiva, a 24. decembra pojavila se tek nakon pokušaja upada u gradski parlament.

Sami napadi na čuvare poretka počeli su bez ikakvog razloga (što svedoči i lično prisutni dopisnik Južne službe novosti). Osim toga, lideri protesta su vlastima ispostavljali ultimatume i tako proveravali koliko je spremna da brani svoju legitimnost, a sve je krenulo pozivom da se poništi glasanje.

Nakon što je tokom nereda privedeno oko tridesetak ljudi, sledećeg dana učesnici demonstracija okupili su se pred policijskom stancom sa zahtevom da se odmah puste privedeni, 27. decembra RTS-u su na samom ulazu u zgradu televizije «stavili do znanja» da je vreme da se prekinu «igre sa režimom».

A u samoj Abhaziji (republici koja se otcepila od Gruzije), 27. decembra 2023. godine pojavile su se te iste «majdanske» tehnologije. Povod za početak protesta opozicije bio potpuno beznačajan: predsednik države predao je u vlasništvo Rusije jednu državnu vilu, dok neki stručnjaci ocenjuju da je realan povod za početak protesta to što je ova država zabranila rad američkoj organizaciji USAID na svojoj teritoriji (reč je o američkoj organizaciji za međunarodni razvoj, važnom organu u strukturi državne uprave koji je potčinjen Stejt departmentu). Uz to Abhazija je proglasila za personu non grata i funkcionera Stejt departmana Džona Penela.

Kao i u slučaju Srbije, SAD se iz petnih žila upinju da izvrše pritisak na vlast.

Za zvačnični Beograd dejstva opozicije se mogu smatrati instrumentom pritiska po pitanju priznanja «Kosova», dok je u Abhaziji zabrana rada USAID-a ozbiljan problem za širenje američkog uticaja.

U samoj Abhaziji, ma koliko to nekome bilo smešno, odustajanje od ruskog «protektorata» (sve je započelo zbog davanja vlasničkih prava Rusiji na državnu vilu) u korist Zapada, čista je iluzija.

Ipak, poslanici su postigli konsenzus i glasali za sporazum uz malo izmenjen sadržaj i nemogućnost da se vlasništvo nad objektima prenosi na treća lica.

Možda je to povod za razmišljanje.

Fakti 

https://yugsn.ru/prozapadnye-sily-v-dele-serbiiu-i-abxaziiu-zaxvatili-protesty