Свјетске агенције јављају да су најмање двије особе погинуле у индијској савезној држави Асам након што је полиција отворила ватру на демонстранте који су против закона којим власти намјеравају класификовати 200 милиона муслимана у грађане другог реда.

Индију потресају протести муслиманске мањине послије усвајања закона о држављанству за који тврде да је дискриминаторан пошто омогућава држављанство немуслиманким избјеглицама из сусједних земаља Бангладеша, Пакистана и Афганистана, док критичари истичу да је то наставак националистичке политике премијера Нарендре Модија, пишу свјетски медији.

Протести у Индији су се проширили након што је индијски парламент одобрио предлог закона о држављанству за који влада каже да покушава заштити вјерске мањине од прогона из околних земаља, док индијски муслимани тврде да је закон дискриминаторан, указује Њујорк тајмс.

Предлог закона о држављанству, који су ове седмице прихватила оба дома парламента и која ће потписом предсједника формално постати закон, користи религију као критериј за утврђивање држављанства имигрантима. Заправо, истиче лист, предлог закона фаворизује припаднике свих главних религија јужне Азије осим ислама, што су лидери индијске муслиманске заједнице, која броји око 200 милиона људи, назвали грубом дискриминацијом.

Предлог закона о држављанству олакшао би пут ка натурализацији хиндусима, хришћанима, сикима, будистима, парсима или џаинистима који су доселили из Бангладеша, Пакистана или Афганистана. С друге стране, указује Њујорк тајмс, закон искључује муслиманске припаднике вјерских мањина из сусједних земаља, попут Рохинџа који су прогањани из сусједног Мијанмара.

Противници овакве легислативе у Индији и међународне групе за заштиту права назвали су закон великим ударом дуготрајној посвећености Индије секуларној демократији. Предлог закона је централна тачка дугорочног плана премијера Нарендра Модија и његове странке Индијска народна партија (БЈП), која се већ дуго залаже за хиндуистички свјетоназор и чије присталице сматрају да Индија, у којој живи око 80 одсто хиндуса али и велика муслиманска мањина, треба постати изразито хиндуистичка нација.

Нову легислативу многи повезују с тестирањима подјеле држављанстава која су у августу проведена у једној од индијских држава и који би се могао ускоро проширити на цијелу земљу. Сви становници државе Асам, морали су предочити документе којим би доказали су они или њихови преци живјели у Индији од 1971. године. Но око два милиона од укупно 33 милиона становника ове индијске државе није успјело проћи тест и сада би могли постати апатридима.

Усљед протеста на којим хиљаде демонстраната негодују због новог закона о држављанству, у Асаму, сјевероисточној индијској држави на граници с Бангладешом, блокиран је саобраћај, уништене су жељезничке станице и отказани летови, истиче Ројтерс.

Како би разбила мале групе демонстраната који су пркосили полицијском сату у у Гувахатију, главном граду државе Асам, полиција је користила сузавац, пише агенција додајући како је у овом дијелу Индије распоређено више полицијских трупа, док је интернет укинут у неколико области.

Како су протести постајали насилнији, полиција је на групе од неколико стотина демонстраната у четвртак испаљивала метке што је за посљедицу имало двоје мртвих и 11 повријеђених, јавио је Ројтерс.

Моди је, истиче агенција, позвао на смиреност и рекао да људи у Асаму немају чега да се плаше. “Желим да их увјерим – нико вам не може одузети права, јединствени идентитет и прелијепу културу која ће и даље цвјетати и расти”, написао је Моди на Твитеру.

На сјевероистоку Индије распоређене су паравојне снаге како би сузбиле протесте оних који негодују због закона о држављанству којим се искључују муслимани, истиче агенција Франс прес.

У граду Гувахати у савезној држави Асам распоређено је до 5.000 паравојних снага, док су многи путеви и аутоцесте били блокирани како би се спријечило ширење протеста. Власти су у четвртак саопштиле да је у неколико дана повријеђено до 30 људи, наглашава АФП.

Након што је предлог закона о држављанству у сриједу добио сагласност горњег дома индијског парламента, реаговале су и опозиција и групе за заштиту права који тврде да је ријеч о дијелу Модијеве хинду националистичке агенде о маргинализацији 200 милиона муслимана у Индији, указује АФП.

Но, истиче агенција, још није јасно хоће ли закон, након што га предсједник потпише, преживјети жалбу на Врховном суду, јер је Индијска унија муслиманске лиге, политичка странка, поднијела петицију затраживши преиспитивање уставности закона због тога што устав гарантује да “неће бити диференцијације засноване на кастама, религији или било чему другом”.

BBC такође наглашава како би се закон који је прошао парламентарну процедуру и којим се индијско држављанство може додијелити немуслиманским имигрантима могао наћи пред Врховним судом Индије. Индијска муслиманска лига затражила је од Врховног суда да прогласи предлог закона неуставним истичући да би се њиме кршили чланови о равноправности, основним правима и праву на живот.

Критичари кажу да је нацрт закона који се односи на мигранте из Афганистана, Бангладеша и Пакистана антимуслимански, док владајућа хиндуистичка националистичка Индијска народна партија (БЈП), тврди како ће се измјенама и допунама Закона о држављанства (ЦАБ) дати уточиште људима који бјеже од вјерског прогона.

ЦАБ је изазвао велике протесте у сјевероисточној држави Асам, присиљавајући власти да прогласе полицијски сат и искључе интернет услуге, истиче BBC додајући да су демонстранти посебно гласни у Асаму гдје је у августу око два милиона становника остало изван Националног регистра грађана.

Регистар је, појашњава BBC, попис људи који могу доказати да су дошли у Индију прије 24. марта 1971. године, дана када је сусједни Бангладеш постао независна држава.

„Опасан заокрет“

Противници закона рекли су да је искључење муслимана још један корак Модијеве Индијске народне партије (БЈП) и њеног вишедеценијског напора да маргинализује муслимане који чине око 14 одсто индијског становништва.

Од свог доминантног наступа на изборима који су завршени у мају, БЈП је брзо кренуо у провођење дуготрајних, понекад контроверзних мјера. У новембру је Врховни суд пресудио да хиндуистичке групе могу саградити храм у граду Ајодхја на мјесту гдје муслиманске групе желе обновити џамију коју је срушила хиндуистичка мафија 1992. године.

Жеља за изградњом храма у Ајодхји, те недавно укидање посебног статуса државама Џама и Кашмир, с већинским муслиманским становништвом, дио су главне агенде Модијеве партије, истиче Волстрит џурнал.

Потезе власти критиковале су Уједињене нације и амерички Конгрес. Такођер, Америчка комисија за међународну вјерску слободу ове је седмице рекла да би влада требала размотрити увођење санкција индијским вођама као одговор на нацрт закона о држављанству, називајући то “опасним заокретом у погрешном смјеру” који је у супротности с богатом историјом секуларног плурализма у Индији.

Прочитајте још:

Падај Мило и неправдо!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: