Проучавање музичке и плесне традиције Паштровића

Од 6. до 10. децембра 2017. године Друштво за културни развој „Бауо“ из Петровца на Мору успјешно је реализовало прво међународно мултидициплинарно систематско теренско истраживање и проучавање музичке и плесне традиције и обичаја Паштровића, насловљено „Етно лаб“.

„На овом пројекту учествовало је више референтних етномузиколога, етнокореолога, етнолога и антрополога, који живе и раде у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини: проф. др Селена Ракочевућ (Факултет музичке уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад), доц. др Весна Карин (Академија уметности, Нови Сад, Академија умјетности, Бања Лука), асистенткиња докторанткиња Мартина Карин (Академија уметности, Нови Сад), истраживач сарадник докторанд Милош Рашић (Етнографски институт САНУ, Београд) и Давор Седларевић, спец. васпитач традиционалних игара (ЈУ Центар за културу – КУД „Мијат Машковић“, Колашин), а подршку су им пружили и руководиоци пројекта Душан Медин, археолог и мастер менаџер у култури (ЈУ Музеји и галерије Будве) и Мила Медин, извршна директорица Друштва за културни развој „Бауо“, апсолвенткиња Факултета организационих наука у Београду.

Сараднички тим чинили су и волонтери, чланови Друштва „Бауо“, међу којима су се посебно истакли и допринијели фолклораши Ивана Батричевић Василјевић, Јован Ђукић и Љубица Давидовић. Стручне консултације и помоћ при осмишљавњу и организацији истраживања пружила је др Злата Марјановић, етномузиколошкиња, из Панчева, која од 1987. године истражује музичку традицију и обичаје Црногорског приморја од Боке Которске до Спича, а посљедњих година веома активно изучава Паштровиће“, наводи се у саопштењу друштва за културни развој „Бауо“.

У саопштењу се наводи да су током реализације пројекта истраживачи и казивачи имали прилику да присуствују стручним предавањима која су одржана у Спомен дому „Црвена комуна“ у Петровцу (ЈУ Музеји и галерије Будве).

„Циљ ових предавања и пратећих дискусија био је да се учесници „Етно лаба“ на свеобухватан начин упознају са различитим новијим иницијативама, пројектима и праксама у домену истраживања, афирмације и заштите нематеријалне културне баштине у Црној Гори: 7. децембар 2017. – доц. др Ведрана Марковић, музичка предагошкиња (Музичка академија Црне Горе) – могућности употребе паштровске музичке традиције у музичкој педагогији (солфеђу); 9. 12. 2017. – мр Милица Николић, етнолошкиња-антрополошкиња (Министарство културе Црне Горе) – нормативни оквир заштите нематеријалне културне баштине у Црној Гори, и 9. 12. 2017. – Александра Капетановић, спец. архитектица-конзерваторка (НВО Центар за одрживи развој Еxпедитио, Котор) – партиципативни процес у заштити културне баштине, с посебним освртом на примјере из Боке Которске“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су током трајања пројекта обављени интервјуи са преко двадесет Паштровића и Паштровки, као и осталих суграђана који живе на простору општине Будва, углавном средње и старије животне доби.

„Они су том приликом демонстрирали дјелове разних обичаја које су практиковали и далје практикују. Такође, евидентирано је више десетина традиционалних пјесама које су извођене у Паштровићима у разним приликама (годишњи и животни циклус обичаја), чиме је потврђено богатство и разноврсност музичке традиције овог краја. Пројекат је посебно био фокусиран на документовање и архивирање података о некадашњој плесној пракси па се може рећи да је у том смислу остварен знатан допринос јер је доказано да су Паштровићи и Паштровке имали препознатљив плесни репертоар састављен од традиционалних, али и модерних плесова. Истраживачи су, у оквиру обилазака паштровских локалитета и упознавања са традицијом баштином овог краја, посјетили манастире Градиште, Режевићи и Прасквицу, као и Спомен дом „Црвена комуна“ и Спомен дом „Режевићи“ (ЈУ Музеји и галерије Будве), гдје су погледали сталне и тренутне поставке. Неки од резултата овог пројекта, осим сакупљања бројних података о музичкој и плесној традицији и обичајима Паштровића, који ће бити анализирани и у догледној будућности објављени у научно-стручном зборнику радова, свакако су и афирмација ове врсте традиције, прије свега међу локалном популацијом разних генерација, на чему тек треба радити“, наводи се у саопштењу.

Према плану, истраживање ће се наставити и наредних година, пошто овај крај има и његује богату и репрезентативну нематеријалу културну баштину, чијем изучавању, и поред досадашњих сазнања и резултата, тек предстоји мултидисциплинарно научно изучавање и валоризација.

„Пројекат Етно лаб финансијски је подржан од Општине Будва путем Конкурса за расподелу средстава локалним невладиним организацијама за 2017. годину, а финансијска и логистичка подршка пружене су и од Туристичке органицазије општине Будва, ХГ Будванска ривијера, Медитеран реклама д. о. о., ЈУ Музеји и галерије Будве, као и од породице Илије и Марине Медин из Петровца на Мору“, наводи се у саопштењу друштва за културни развој „Бауо“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: