Pružiću ti ruku danas, jer šta će ti sjutra jedna od stotinu

Piše: Mihailo Medenica

Neverujuća braćo i sestre suština vere je toliko lepa i jednostavna da zaista ne shvatam otkud tolika srdžbe u vama, naročito u ove dane kad nam valja čuvati duše jedni drugima, jedni za druge..?

Zašto toliko gubite daha da s prezirom viknete na milosnicu koja će vam vazda odgovoriti osmehom, blagom rečju i utehom?

Što je vaš prezir ljući to je njena ljubav prema vama veća jer, rekoh, suština vere hrišćanske je toliko lepa i jednostavna: ljubav!

Bezuslovna i beskrajna ljubav, baš kao majčina, jer premilo pravoslavlje to jeste- majka u čiji zagrljaj smeš i kad zagrljaji presuše.

Kad ljudi zazru jedni od drugih u liturgiji je dovoljno mesta da se svi saberemo na jednom dlanu…

Velite, braćo i sestre, da je strašno što u ove dane crkva pričešćuje, ispoveda, što očevi kade ulice…što čine sve ono što su vekovima činili i u doba mnogo strašnijih pošasti.

Pošasti su prošle- vera je opstala i ostala jer je čuvala ono najbolje u ljudima- ljubav i nadu!

Ne ljubav prolaznu i pridvornu, sebičnu, onu da ima dovoljno mene za mene, već onu da me ne zafali kad zatrebam drugome.
Zato vi jeste moja/naša braća i sestre pa neka sam/smo mi beskrajno za vas budale!

Ne mogu da vam pokažem Gospoda, niti da ustvrdim kako sam ga video, ali mogu o milosti njegovoj da vam svedočim do sudnjega dana, jer milost Božija jeste i to što ćete za mene uvek biti braća i sestre bez razlike kolika sam ja budala za vas.

Za braću i sestre učiniću sve što mogu, a hoćete li vi za budalu?

Da postoje valjani temelji vašeg prezira ne biste potkopavali moje kako biste našli opravdanje, no zalud kopate- snaga moje vere da ćete pronaći sebe u temeljima jača je od vaše da nećete pronaći ništa.

Jednostavno, vi trošite dane pokušavajući da dokažete da Gospoda nema, a ja svoje živim ne morajući da dokazujem baš ništa, jer vera u Gospoda se ne dokazuje već živi ljubavlju.

Ja i ljubavi i razumevanja za vas imam, a vi za mene?

Da li biste mi danas, u vreme kada je premalo džepova, pružili ruku da ustanem?

Verujte mi da bi vama svako verujući pružio, bez iole premišljanja.

Šta će vam sutra ruka, jedna od stotinu, ako je ne pruži niko kad ih je manjkalo…

Dok god su obesne vladike u besnim limuzinama i koji srebroljubni pop vaš glavni argument- vi osporavate sebe a ne veru hrišćansku.

Ne verujem ja u vladiku no u Boga i tamo kud idem stiže se nogu pred nogu…

Dok je nama liturgije, ispovesti, pričešća, kandila…

Veselite se, jer vazda će biti ljubavi gde da je uzajmite ako vam zafali.

Bezuslovne i nepresušne.

Vazda će biti dovoljno budala kojima ćete biti braća i sestre, i kad za veru u sebe same budete tražili opravdanje…