Prva Astronomsko – meteorološka stanica u Srbiji

Prvog jula 1887. godine počela je sa radom prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji. Tog dana profesor Velike škole Milan Nedeljković, u svojoj kući na Vračaru, organizovao je i pokrenuo prvu opservatorijsku stanicu u Srbiji.

Četiri godine kasnije, na najvišoj tački grada, na Zvezdari, podignuta je zgrada opservatorije, koja i danas služi toj svrsi. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1902. godine, Milan je počeo da objavljuje i prve opšte zvanične izveštaje o prognozi vremena.

Milan G. Nedeljković rođen je 9.septembra 1857.godine u Beogradu.i bio je prvi profesor astronomije i meteorologije u Velikoj školi, osnivač i prvi upravnik astronomske i meteorološke opservatorije u Beogradu.

Rodio se u ulici Kraljice Natalije, tada Abadžijskoj ulici u Beogradu, kao prvo od osmoro dece (Milan, Đorđe, Nikola, Emilijan, Vojislav, Ljubomir, Kosara i Spasenija) imućnog abadžije Gligorija Nedeljkovića i majke Aleksandre. Prvu mušku gimnaziju završio je kao učenik generacije. Na Velikoj školi, na Prirodno-matematičkom odseku, diplomirao je sa odličnim uspehom i nagradom za rad iz fizike. Na Velikoj školi odmah je primljen za pripravnika predavača za fiziku i matamatiku. Međutim, na predlog Josifa Pančića dobija stipendiju za nastavak školovanja u Parizu. Na Sorboni se upisuje na matematiku, a na Koledžu de Frans vanredno studira fiziku.

Posle pet godina studija u Parizu, vraća se u Beograd sa diplomama matematike, fizike, astronomije, meteorologije, precizne mehanike i seizmologije. Na Velikoj školi on tada otvara katedru za astronomiju i meteorologiju i odmah moli Vladu Kraljevine Srbije da mu omogući izgradnju opservatorije koja bi bila i centralna meteorološka stanica. Godine 1887. osnovao je Astronomsku i meteorološku opservatoriju u Beogradu u kojoj je početkom 20. veka vršio i prva seizmološka i geomagnetska merenja u Srbiji. Upravnik opservatorije je bio do svog penzionisanja 1924. godine.

Značajno delo M. Nedeljkovića posle Prvog svetskog rata, u kome je srpski narod teško postradao, jeste nabavka astronomskih, meteoroloških i drugih geofizičkih instrumenata i pribora od kojih je napravljena Astronomska opservatorija na Velikom Vračaru, koja je počela sa radom 1932. godine. Teleskopi su nabavljeni 1922. godine i dopremljeni iz Jene u Beograd na račun ratne odštete od Nemačke u Prvom svetskom ratu.

Milana Nedeljkovića, ministar prosvete Miša Trifunović „stavlja u penziju“ 30. januara 1924, a sa Opservatorije je definitivno otišao 6. jula
1924. godine. Iako su mu ovim činom izneverena očekivanja da će podići najveću i najmoderniju opservatoriju na Balkanu, jednu od najvećih i u Evropi, Nedeljković, veoma zabrinut za dalju sudbinu poručenih instrumenata kao i za samu Opservatoriju, nalazi snage da na dan odlaska napiše dva pisma ministru prosvete. U jednom ga uverava da se Opservatorija „mora organizovati u samostalnu naučno – praktičnu instituciju Kraljevine“, a u drugome ga moli da sve odluke – zaključeni ugovori o isporukama instrumenata – ostanu na snazi, u kom se cilju on stavlja na dalje raspolaganje.

Šta više, 29. septembra 1924, on odlazi lično kod predsednika Vlade, Ljube Davidovića, da bi mu predao pismo u kojem ga informiše da veliki astronomski instrumenti još nisu isporučeni, da su čak došli u pitanje, te mu predlaže, da on lično još jednom ode u Berlin i Pariz, da poradi po tom pitanju. Tek tada je, uostalom kao i Davidović, saznao da je Ministarski savet u međuvremenu doneo odluku, „ne zna se na čiji podstrek“, ‘da se svi ugovori Opservatorije samo utoliko izvrše, ukoliko su sume isplaćene, a ostatak se poništava u korist države’.

Sve vreme u astronomsko-meteorološkom poslu Milanu Nedeljkoviću je od velike pomoći bila imućna i obrazovana supruga Tomanija (1866-1959). Celog života su izdvajali lična sredstva za ove nauke.

Milan Nedeljković preminuo je 21. februara 1950 godine u Beogradu u 92 godini života.

Izvor: Fejsbuk „Srbija evropska kraljevina“