Prva žena predsjednica Grčke – Ko je Katarina Sakelaropulu?

Grčka je dobila prvu ženu na čelu države Katerinu Sakelaropulu, poznatu kao nepokolebljivu aktivistkinju za ljudska i manjinska prava i zaštitu životne okoline.

Predlog premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa, političara desnog centra, da za funkciju predsednice predloži progresivnu pravnicu Katerinu Sakelaropulu ocenjen je kao potez bez presedana u grčkoj političkoj istoriji.

Analitičari smatraju da je odluka premijera Micotakisa pre bila simbolički nego politički čin, jer je na inače oštro podeljenu grčku političku scenu uveo kandidatkinju koja bi trebalo da bude faktor kohezije u funkciji nacionalnog jedinstva i progresa.

Novost o novoj predsednici, progresivnoj aktivistkinji, pravnici školovanoj u Francuskoj, izazvala je uzdržanost u jednom delu političke javnosti, uključujući i Micotakisovu konzervativnu Novu demokratiju, jer su stavovi Sakelaropulove često bili u suprotnosti sa establišmentom.

Ipak, samo 24 sata nakon januarske nominacije, opozicija je unisono najavila da će podržati Micotakisovu odluku.

Bivši premijer Aleksis Cipras opisao je Micotakisov predlog kao „akt odgovornosti“ i najavio da će njegova levičarska Siriza podržati Sakelaropulovu i glasati za nju u parlamentu.

Podrška je stigla i iz stranke levog centra Kinal, pa je Sakelaropulova izabrana 22. janura velikom parlamentarnom većinom sa 266 glasova od ukupno 300 poslanika, što su mnogi u Grčkoj videli kao politički blagoslov, jer je za potvrdu nominacije potrebna većina od 200 glasova.

Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Atini Aristides Hacis kaže da je Katerina Sakelaropulu bila sjajan sudija i tvrdi da će ona biti sposobna da stvori konsenzus kada bude potrebno, jer je liberalna u najširem značenju reči, i stranački neutralna.

„Ona je veoma važna za grčku politiku, ali najvažnije je da je ona plemenita osoba koja ima snažan osećaj empatije i odličnu moć zapažanja“, rekao je Hacis, prenosi Juronjuz.

„Kao predsednica Grčke, ona će na pravi način predstavljati našu Republiku. Iako nema pravo veta, ona će imati simboličku moć. Uostalom, kao predsednica, ona će moći, ako bude htela, da nanese ozbiljnu štetu vladi ako je izloži kritici ili ospori njenu politiku“, zaključio je profesor Hacis.

U Grčkoj nikada nije bilo manje žena u političkom životu nego danas. Od 18 ministara u vladi samo je jedna žena.

Profesor Hacis smatra, međutim, da nova predsednica Republike neće samo biti uzor mladim Grkinjama, već i osoba koja će težiti jedinstvu u polarizovnom političkom sistemu Grčke.

„Smatram da će ona imati podršku od blizu 90 odsto Grka, i to je bez presedana u grčkoj politici. Prva žena predsednik, širok politički konsenzus, ovo je veoma značajan trenutak u grčkoj političkoj istoriji“, zaključio je profesor Hacis.

Prema pisanju britanskog Independenta, nova grčka predsednica odredila je svoje političke prioritete.

„Zemlja je u teškom stanju i pred izazovima 21. veka. Tu spadaju finansijska kriza, klimatske promene, masovne seobe stanovništva i posledično humanitarna kriza, erozija vladavine prava i sve pojavne forme nejednakosti i izopštenosti“, izjavila je nova grčka predsednica Katerina Sakelaropulu.

Evropska unija je pozdravila izbor Katerine Sakelaropulu na položaj predsednice Grčke, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je konstatovala da njen izbor „pokazuje da Grčka ide napred, u novu eru jednakosti“.

Nova predsednica Grčke bila je doskoro predsednica Državnog saveta, najvišeg pravnog tela u Grčkoj.

U Francuskoj je školovana za eksperta ustavnog prava i za zaštitu životne okoline.