Прве тужбе против НАТО због карцинома од бомби са осиромашеним уранијумом
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/10/Screenshot_20201010_092153.jpg)
Фото: Приватна архива и В. Данилов
Смрт заставника Марка Дијана, италијанског војника, некадашњег припадника НАТО снага на КиМ, који се годинама борио за истину о последицама осиромашеног уранијума по здравље, отворила је питање докле се стигло у Србији са истрагом о ефектима коришћења овакве муниције током агресије 1999. по здравље и животну средину.
Како „Новости“ сазнају, до краја месеца првих пет пилот тужби против чланица НАТО снага са одштетним захтевима биће поднето вишим судовима у нашој земљи.
Управо то је разлог зашто је овог викенда италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља дошао у Ниш да помогне српском колеги Срђану Алексићу. Они ће финализовати тужбе против чланица Алијансе због угрожавања здравља и живота људи, и животне средине, током бомбардовања 1999. Тартаља је пред италијанским правосуђем добио више од 170 пресуда у корист војника из мировних мисија на територији бивше Југославије, који су оболели од канцера, а неки од њих и умрли. Судови широм Италије потврдили су да постоји веза између њихових обољења и боравка на бомбардованој територији.
– Тужбе ћемо поднети у Нишу, Врању, Крагујевцу, Београду и Новом Саду – каже Алексић за „Новости“. – Тужитељи су некадашњи резервисти, официри, полицајци на дужности на КиМ и цивили. Сви су оболели од карцинома, а за време НАТО бомбардовања били су на КиМ или у Врању. Изабрали смо случајеве који су идентични онима које је колега Тартаља у Италији добио.
Уз пилот тужбе биће достављени и медицински докази да је узрочник болести осиромашени уранијум. Тартаља је успео да докаже присуство тешких метала код оболелих, а у томе су му помогли вештачења Универзитетске клинике „Ла сапијенца“ у Риму, Института за нанотехнологије у Милану и Универзитета у Торину.
Пошто наш Закон о парничном поступку дозвољава вештачење из иностранства, у овим случајевима биће ангажовани италијански онколози који су већ вештачили за италијанске војнике. Алексић објашњава да су се определили за српско правосуђе због великих парничних трошкова у иностранству, али и зато што се страни судови могу огласити ненадлежним јер тужитељи нису њихови држављани. Ако пресуде нашег суда буду у корист оболелих, да би дошло до накнаде мораће да их признају земље чланице НАТО.
– Ми имамо заједнички усуд: грађани Србије су бомбардовани и умиру од последица тог чина, а исто важи и за италијанске војнике који су били у мисијама у иностранству, где су коришћене бомбе са осиромашеним уранијумом, као што су БиХ и КиМ. То је био разлог да са колегом Алексићем започнемо правосудну битку – каже Тартаља.
Он додаје да ће то бити дуга битка за истину, и подсећа да је и у Италији водио борбу са институцијама, јер је до сада оболело око 8.000 италијанских војника, а преминуло око 400. У међувремену Алексић је поднео Комисији за заштиту људских права и околину УН и око 1.000 представки наших грађана. Затражено је да УН пошаљу два независна истраживача за заштиту животне средине и људских права. Одговора, међутим, још нема.
Извор: новости.рс
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)
to pitanje je bio pokrenuo aleksandar damjanovic da se stavi na dnevni red ali ga je markovic i vlada dpsa odbila i njihovi poslanici ali me cudi da je ministarka za nauku damjanovicka ostala nijema na tu temu nego je potencirala regionalni centar za ispitivanje i lijecenje takvih bolesti ali ni to nije naislo na odobravanja. mislim da bi nova vlast morala da se angazuje da pod hitno reaguje i otklone te ostatke na lustici.
Коме ћемо се ми из Црне Горе жалити ? Саву Кентери или министру Бошковићу је осиромашени уранијум је оствио итекако последице на Богу а и шире ,треба само погледати број карцинома плућа у ово дијелу Црне Горе!
Да ли ја збрањено доласком нових власти ово прећуткивати или искористити баш то да се овај напад за врије бомбардовања на Луштицу шире публикује?
Како ће нови министра који буде ту тему третирати у Брисел,или ћемо по навици со и хчеб пред злотовре?
U Crnoj Gori je svako skretanje pažnje na potencijalno pogubne posledice NATO bombardovanja iz 1999. godine nepoželjno, iako je poluostrvo Luštica bilo zasuto bombama sa osiromašenim uranijumom.
To su potvrdili i podaci Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI), pa je na rtu Azra na ulazu u Bokokotorski zaliv, nakon NATO bombardovanja evidentirano oko 87,9 kilograma osiromašenog uranijuma od kojeg je oko 90 odsto kasnije uklonjeno, dok su iz CETI-ja dodatno konstatovali da se na Azri i dalje nalazi maksimalno 10 odsto uranijumskog materijala.
Gdje su nekada padale urnijumske bombe nicu turisticki gradovi:
https://www.lusticabay.com/de/die-stadt