Првих стотину дана Владе

Пише: Проф.др Божидар М. Бојовић, научни савјетник       

У преломном моменту, када располућена Црна Гора треба да се  мири и спашава од  економског суноврата који јој пријети, када је потребно да се тријеби коров  безакоња, корупције и криминала  који је посијала хоботница Ђукановићевог однарођеног режима, да би се стигло до Циља, потребна је мудрост, а не острашћеност , страначка демагогија,  и задовољење личних амбиција. Циљ који је обећан народу је правна држава у којој дјеловање државне власти  мора бити утемељено на Уставу и законима. Једном ријечју, за опоравак земље, потребна је спрега  мудрости стручњака извршне власти и  умјеће  парламентарне већине. Али једно са другим потребно је  ускладити, искрено добрим намјерама обје стране, са научном спознајом узрока и посљедица актуелне реалности, те правовремреном употребом одговарајућих „љекова“.                                                      

Повољна околност по Црну Гору  јесте неоспорна мериторност извршне власти и  политичка хетерогеност уједињене парламентарне већине. Хендикеп је недовољна заступљеност представника мањинских народа, односно њихових  странака, али то није посљедица аутистичног става побједничких  коалиција, већ херметизма  руководстава  странака мањинских народа, који су под утицјем стега пораженог режима одбили понуђену сарадњу. Потоњи догађаји у Тузима, само су потврдили основану сумњу да одлазећа власт националним мањинама и даље влада помоћу мањинских експонената чије политике, изјаве и неодговорне поступке контролише сиво политичко тржиште. Немири и у Тузима и на Цетињу, а на концу и у Никшићу, осмишљена су дестабилизација друштва од стране оних којима није стало ни до државе ни до прогреса, већ до личних привилегија и безакоња које морају бити наша прошлост.   

Прихватање концепта владе стручњака, тзв. експертске, а не доминантно политичке, односно страначке   владе, од стране актуелног Премијера, показао се већ сада, послије сто дана, да је за Црну  Гору једини исправни пут који има реалне изгледе да друштво помири, економију опорави, задобије подршку међународне заједнице и развласти Ђукановићев режим који је дубоко заробио све институције државе. Прихватањем концепта доминантно политичке извршне власти,  можда би се дошло до бржег развлашћивања  остатака Ђукановићевог режима,  али свакако, оно би било краткорочног карактера, са неминовним обиљежјима реваншизма, а што је неприхвтљиво да се дешава на  демократском путу до правне државе. Бумеранг ефекат би био неминован. Дакле, у најзначајнијем дијелу, овакав  концепт био би губитнички: не би дошло до помирења нити до економског опоравка, а изостала би и подршка међународне заједнице. Стога је Споразум  заступника три побједничке коалиције, којим су  уважена очекивања међународне заједнице , у овом моменту био пријеко потребан и незаобилазан, ма колико је он појединим чиниоцима коалиција нанио одређену фрустрацију или можда повреду националног поноса.

Влада конципирана према  начелима науке, струке и вјере у човјека, у његово знање и ријеч, несумњиво представља  квалитетан искорак  у политичким токовима Црне Горе. Бројни проблеми се ипак рјешавају. Истина, нешто спорије, али зато мирније и са већом сигурношћу да се на основу постојећих закона  испуне обећања дата грађанима. Отклањају се узроци да би се спријечиле посљедице. Из овога угла се посебно морају посматрати учинци извршне влсти, односно Владе побједничких коалиција, током ових стотину дана, и убудуће. Процјене се не смију вршити на основу појединости, већ у категоријама. Посматрано у појединостима, у току првих 100 дана вршења власти било је појединих промашаја, несмотрених изјава и слично, али без значајних негативних посљедица. Посматрано у категоријама, помак ка позитивном је очит. Не наводећи шта је све урађено у развлашћивању остатака однарођеног режима, довољно је упоредити, рецимо, позицију српског народа и православних вјерника прије 30.августа и сада, послије усвајања Закона о вјероисповијсти, а што се могло остварити једино подршком све три побједничке коалиције. У времену које слиједи, Влада ће морати да рјешава и друге проблеме који носе више ризика од оних са којима се суочавала током првих 100 дана.              

Навешћемо само два који могу да имају значајног утицаја на остварење постављених  стратешких циљева. Први такав врући проблем у односу на који се мора заузети јасан став јесте  закон о тужилаштву, а након, да кажемо,  негативног мишљења Венецијанске комисије о предложеном закону. Влада је поступила одговорно и  досљедно  предложивши одлагање скупштинске расправе док се не чује  мишљење институција ЕУ.  Но, са оваквим једнопартијским и корумпираним тужилаштвом и правосуђем, нема борбе против криминала, корупције и безакоња. На ово је у запаженом наступу у Бриселу указао потпредсједник Владе, господин Дритан Абазовић. Сада, када мишљење ВК није усклађено са објективним стањем тужилаштва и правосуђа  у Црној Гори, мислим да дилема не смије да постоји. Природно је да се слиједи глас народа!!! Друго, претјерано се манипулише са Премијеровом изјавом око формирања странке. Вјерујем у Његову досљедност, етичност и принципијелност. Повјерење народа је задобио као ванстраначка личност, на том концепту је формирана и експертска влада. Тако треба и да остане! А послије мандата, хвала Богу!

Односи према Влади три  побједничке коалиције, појединих странака, њихових супститута и посебно појединих лидера, веома су били хетерогени током ових 100 дана. Било је и подршке, али и уздржаности и изразитог незадовољства, посебно због изостанка веће сарадње, до неконтролисаних, неријетко и непристојних напада, који тако дјелују да су координирани са нападима одлазећег режима. Критички приступ странака и појединаца парламентарне већине према својој Влади, утемељен на чињеницама је неопходан у рјешавању свих значајних питања, посебно овако важних. Али ако ти напади из дијела парламентарне већине  коинцидирају са нападима одлазећег режима,  не само да воде  губитку народног повјерења  у побједнички дух величанствених литија, већ  носе и  сумњу да  се нешто можда значајно иза брда ваља. Зато је дијалог између представника извршне власти и парламентарне већине потребан, али не као полагање рачуна  Владе  странкама парламентарне већине, како би можда неки неодговорни и хтјели,  већ дијалог са размјеном  разумних ставова.  Али мора се знати да  располућену и економски опустошену Црну Гору  треба да мири и уздиже Влада стручњака, према усвојеном доктринарном концепту, а побједничка парламентарна већина да је коректно контролише, према обећању датом грађанима. Побједом на локалним изборима у Никшићу, и Влада и парламентарна већина треба да добију вјетар у једра, а не да то буде повод за препуцавање ко је више политички профитирао. Ако хоботница криминалне власти након четири године не буде сасвим савладана, сви ћемо засигурно бити на губитку!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: