Pukovnik Popović: SAD i NATO nehumano protiv pravoslavaca na Balkanu

(Razgovor agencije Vostok sa vojnim analitičarom pukovnikom dr Gostimirom Popovićem)

Brojne američke i NATO diplomate uvek su se uplitale i određivale, pa makar i silom, unutrašnja pitanja Srbije, a naročito podržavajući teroriste u Srbiji. Nisu retki bili ni slučajevi psovanja Srba i davanja najgorih epiteta od najvišeg državnog rukovodstva SAD i NATO. Ovakva politika SAD prema Srbiji nikada nije ni prestala.

Danas, umesto kasetnim bombama i radioaktivnom municijom, „uljudno psovanje“ se vrši u kravatama da bi izgledalo „lepo i kulturno“, te određuju, i na sva vrata „savetuju“ ko je dobar, a ko je loš. Opet, u nedavnoj turneji po Balkanu bivši potpredsednik Džo Bajden je pričao istu priču. Isto tako, Balkan je skoro obišao i „učtivi“ senator Džon Mekejn, a njegov kolega iz Stejt departmenta zadužen za Balkan, Hojt Li u Beogradu i po celom Balkanu opet govori ko ima i kakav uticaj, te šta je „ispravno“.

O stvarnom uticaju SAD i Rusije na Balkanu razgovarali smo sa vojnim analitičarom pukovnikom dr Gostimirom Popovićem.

– Kakvu paralelu možemo povući između izjava američkih državnika i stvarnog uticaja, kako SAD, tako i Rusije na Balkanu?

– Kada govorimo o delovanju predstavnika administracije SAD prema Balkanu, imamo situaciju koja je u najmanju konfuzna, a najblaže rečeno – nedobronamerna prema mnogima ovde, a posebno prema srpskom narodu i njegovim organizacionim oblicima, Srbiji i Republici Srpskoj, za sada. Pogotovo kada se govori o Rusiji i odnosima prema Rusiji, oni na svaki način pokušavaju, širenjem neistina, plasiranjem informacija koje nemaju veze sa zdravom logikom, a ne sa istinom, da pokažu kako Rusija ima negativan uticaj na Balkanu. Rusija na Balkanu u zadnjih 300 godina ima izuzetno pozitivan uticaj, u kojem je izbalansirano reagovala na mnoge događaje ovde, te na taj način pokazala da je ključni faktor stabilnosti u globalnim okvirima, a na taj način i u okvirima jugoistočne Evrope.

Kada govorimo o prekookeanskim uticajima SAD, jasno je šta se od njih izvozi i na koji način to dolazi. To su nestabilnost, neredi, stagniranja u svakom obliku. U tom smislu to bi im na neki način trbalo govoriti, ali na prostorima jugoistočne Evrope ima vrlo malo sistema koji su u stanju to da kažu, i koji su u stanju da to realizuju.

Odnos prema Rusiji sa prostora jugoistočne Evrope treba da bude pozitivan, jer od nje može doći samo nešto što je korisno, a s druge strane vidimo odnos SAD, za koji nikada neću reći da treba da bude negativan, ali odnos treba da bude realan. Da se tačno i jasno sagleda šta je tu, i da se na taj način napravi distanca od politike koja vrši negativne uticaje i koja nije humana, dobronamerna i na bilo koji način u interesu naroda jugoistočne Evrope, a pogotovo Srba.

Indikativno je to da su samo zemlje sa većinskim pravoslavnim stanovništvom problematične za SAD na Balkanu, kao što su Srbija, Republika Srpska, Crna Gora, pa i BJR Makedonija, odnosno da se u tim zemljama odvijaju „negativni“ procesi pod uticajem Rusije, te da samo tu postoje problemi. S druge strane u Albaniji, Hrvatskoj, takozvanoj državi „Kosovo“, po njima ne postoje problemi i uticaj Rusije. Da li se može izvući zaključak da SAD pravoslavne narode na Balkanu vide kao neku prethodnicu Rusije pa u tom smislu žele da reaguju?

– Najbolji način za onesposobljavanje jednog tela, mehanizma jeste da mu se njegovi ključni delovi ili imobilišu, ili jednostavno prestanu da rade. U tom smislu, oni (SAD) su svesni toga da je odnos pravoslavnog dela na jugoistoku Evrope sa Rusijom znači stabilnu Evropu i stabilan razvoj. Oni to jednostavno ne mogu i ne žele da progutaju. Druga stvar u tom njihovom odnosu koji je vrlo nadmen i nepristojan, da budem blag, oni se ponašaju po principu „crno-belo“, odnosno kako oni kažu „dobrih i loših momaka“. Oni kada nekog proglase za „loše momke“ to je za sva vremena i tu nema nikakve popravke. Postavlja se osnovno pitanje, ko im je dao za pravo da proglašavaju nekog za loše momke.

Dakle, pravoslavni narodi na Balkanu nisu samo pravoslavni, nego i slovenski narodi i njihova je prirodna, duhovna, kulturna, ekonomska i svaka druga veza, jednostavno, po prirodi stvari, ako neko hoće logički da razmišlja, usmerena prema Rusiji. A, ne preko Atlantskog okeana. U tom smislu je njima veliki problem što srpski narod i drugi pravoslavni narodi vide u Moskvi svog velikog brata i prijatelja, te sistem koji nikada nikome ništa nije loše uradio za razliku od ovih drugih (SAD). U tom pravcu je za očekivati i u narednom periodu vrlo nepristojne i neukusne poteze tih raznoraznih predstavnika, kako američke administracije, tako i institucija NATO saveza, pa i pojedinih evropskih zemalja, a u kojem će oni po svaku cenu tražiti unutar srpskog nacionalnog korpusa pogodne, poželjne i kako oni to kažu „savremene i reformski opredeljene“, ne da bi smanjili uticaj Rusije, nego da bi oslabili ove narode i na taj način to svoje „istočno krilo“ prema Moskvi ojačali, odnosno smanjili broj prepreka u njihovoj želji da Moskvu stave pod svoju kontrolu.

(Vostok; razgovarao Vanja Savićević)