Pupin o duhovnom uticaju Srpkinja

Po dolasku u Ameriku, 1874. godine, Mihajlo Pupin nije imao lak put. Prvih nekoliko godina radio je i veoma teške poslove. Na farmi u Delaver Sitiju često je razgovarao sa suprugom i kćerkom nadzornika farme.

U jednom od tih razgovora on je na pitanje svojih sagovornica šta očekuje od Amerike, između ostalog, odgovorio: „Moji srpski nazori su moja majka, moje rodno mesto, moja Srpska pravoslavna crkva i moj srpski jezik, i ko od mene očekuje da se odreknem tih nazora, to je isto kao da mi oduzima život”.

Na konstataciju da se od žena u Evropi traži da rade i one teške poslove koje mogu samo muškarci, Pupin je odgovorio da je to istina i objasnio da „najjači i najsposobniji muškarci Evrope provode dobar deo svog života na bojnim poljima, ili na pripremama za ratovanje; ovo se posebno odnosi na srpski narod.

To je ono što primorava Srpkinje da rade neke teške poslove koje bi muškarci trebalo da obavljaju”. Govorio je Pupin i o duhovnom uticaju koji ima Srpkinja, opisujući je onako kako je predstavljena u srpskim narodnim pesmama o Čučuk Stani, ženi Hajduk Veljka, koja je podsticala svog herojskog muža da pre pogine nego da dopusti znatno nadmoćnijim turskim snagama da probiju istočnu granicu Srbije, koju je on branio u vreme srpskog ustanka.

Govorio je i o Kosovki devojci, koja je po cenu života došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda, čiji su saveti bili jedina zvezda vodilja Marku kroz njegov život.

Takođe, govorio je Pupin i o svojoj majci Olimpijadi, koja je htela da on pođe u svet i sazna nove stvari koje nije mogao da vidi i nauči u rodnom mestu.

Izvor: Jovan Popović, Politika