Путин: Некадашње највеће силе желе на све начине да сачувају своју хегемонију, у току је борба међу земљама за јачање суверенитета
1 min readПредсједник Русије Владмир Путин се обратио учесницима Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
Како је претходно најавио портпарол Кремља Дмитриј Песков, Путин је на пленарној сесији дао оцјену стања економије у земљи, као и будуће смјернице.
Видимо како се покренула међу земљама борба за јачање суверенитета и то на три нивоа – државном, економском и вриједносном, а земље које су до сада биле највеће силе желе на све начине да сачувају своју хегемонију и позиције. Видимо да је економија број један Кина и то а великом разликом у односу на друго мјесто, а трећа Индија, све се јаче развијају земље Азије и Африке. Управо ће оне одређивати глобалну слику средином 21. вијека, рекао је Путин на почетку.
Русија је доказала висок ниво усвајања технолошких промјена. Промјенио се финансијски сектор, услови трговине. У савременим условима и у перспективи будућност државе зависи од тога колико ефикасно може да одговори на глобалне изазове, додао је он.
Како је истакао, на пријатељске државе одлази три четвртине укупне робне размјене Русије. Наставља се сарадња у оквиру ЕАЕС, а обим робне размјене расте из године у годину, навео је руски предсједник.
Русија је спремна да понуди свеобухватна технолошка и индустријска партнерства уз обуку кадрова, осигурање итд.
Посебну пажњу Русија ће поклонити јужном правцу, ријеч је о коридорима „Сјевер-Југ“ и о црноморском правцу.
Поред тога активно се развија Сјеверни морски пут, додао је Путин.
Како је навео, предвиђа се да ће до 2030. године обим транспорта међународним коридорима преко територије Русије порасти један и по пут у односу на 2021. годину.
Путин је најавио да ће у оквиру Државног савјета бити формирана Комисија за развој арктичких региона Русије и Сјеверног морског пута.
Како је рекао, Сјеверни морску пут постаје све потребнија глобална артерија. Прошле године њим је прошло 36 милиона тона терета, а у перспективи транспорт може да премаши 150 милиона тона.
БРИКС има велики потенцијал за пријем нових чланица. Москва поздравља такав правац развоја, навео је он.
Прошле године удио обрачуна у „токсичним“ за руски извоз валутама се двоструко смањио, док се рубља се више користи, констатовао је руски председник.
Москва ће наставити да унапређује безбједност и ефикасност трансакција у националним валутама, укључујући БРИКС, поручио је Путин.
Темпо економског раста Русије превазилази свјетски просјек, а он се обезбеђује прије свега из области које се не односе на сировине.
Према оцјени Свјетске банке Русија је постала четврта економија свијета по паритету куповне моћи. Наша земља је испред Јапана, истакао је Путин.
Вијест је примљена бурним аплаузом у сали.
Лидерске позиције се морају стално потврђивати. Не ради се ту само о директној конкуренцији, вец́ и о земљама које се сада активно развијају, као што је конкретно Индонезија, истакао је Путин.
Како је рекао, до 2030. године инсвестиције у основном капиталу Русије морају да порасту за 60 одсто у односу на ниво из 2020. године. Последњих година све иде одлично на том плану и планови се и пребацују.
Земље БРИКС разрађују своју платну инфраструктуру независну од западне, рекао је Путин. Како је прецизирао, по линији БРИКС разрађује се формирање независног платног система који неће зависити од политичког притиска, злоупотреба и страног санкционог мјешања.
Стопа незапослености у Русији је у априлу износила свега 2,6 одсто, навео је руски лидер и додао да је посебно значајно што је смањена незапосленост међу младима у регионима где је то било уобичајено. Сада више није питање како наћи посао, него како наћи кадрове.
Русија остварује нови квалитет тржишта рада, навео је он.
Што се тиче високог образовања, у наредних 10 година Русија ће имати 40 студентских кампуса, а рад факултета, колеџа ће се оцењивати на основу тога колико ће бити тражени полазници тих образовних институција и којом брзином ће расти њихове плате, рекао је Путин.
Још једна структурна промјена коју је најавио Путин јесте револуција у сфери дигиталних платформи.
Када је ријеч о примјени нуклеарног наоружања, Путин је реако да је та опција могућа искључиво у условима када је угрожен суверенитет Руске Федерације, а тренутно таквих услова нема, додао је Путин.
Руски предсједник се осврнуо и на питање брзине решавања војне операције у Украјини рекавши да је то директно повезано са губицима унутар руске војске.
– Имајући то у виду далеко је важније сачувати животе војника који се боре у зони специјалне војне операције – нагласио је он.
(Спутњик)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nas narod je kroz istoriju prednjacio u borbi za slobodu…E sada su se narodi koji su bili u visevjekovnom ropstvu oslobodili,a nas, pa skoro dobrovoljno pristaje na ropstvo…Sloboda zahtijeva zrtve,a kod nas vecina ljudi nije na to spremna …Krckacemo se onda na tihoj vatri dokle nas nestane….
Zapadnu bagru i njihovu hegemoniju zasnovanu na izopačenim „vrijednostima“ treba pokopati za sva vremena.
I neka ima neko ko će toj ološi tresnut po prstima.Nije im Rusija Irak,Libija,Sirija,Jugoslavija,Vijetnam……