ИН4С

ИН4С портал

Путин: Превише се потцјењује ризик од нуклеарног рата

Руски предсједник Владимир Путин изјавио је данас да жали што потцјењивање ризика од нуклеарног рата има тенденцију раста.
Putin

Владимир Путин

Руски предсједник Владимир Путин изјавио је данас да жали што потцјењивање ризика од нуклеарног рата има тенденцију раста.

Мислио сам да ризик од таквог развоја догађаја у свијету некако нестаје у позадини„, рекао је Путин.

То почиње да изгледа као немогуће или нешто неважно. У међувремену уколико се нешто тако догоди, Боже сачувај, то може резултовати смрћу цивилизације и могуће цијеле планете„, навео је председник Русије на годишњој конференци за новинаре.

Он вјерује да човјечанство има довољно здравог разума да избјегне нови свјетски рат.

„Водим се размишљањем да ће човјечанство имати довољно здравог разума и инстинкта самоочувања и не оде до екстрема“, рекао је Путин, преноси ТАСС.

Руски предсхедник је оцијенио да је украјински предсједник Петро Порошенко желео да искористи Керчки инцидент како би појачао свој рејтинг уочи предсједничких избора у Украјини.

„Провокација је за циљ имала да повиси тензије. Јасно је зашто је то потребно нашем украјинском колеги. Ускоро су избори тамо. Желе да повисе тензије како би појачали рејтинг једног од председничких кандидата, а под тим мислим на актуелног председника. То је погрешно. Неће донијети добро ни њиховом народу ни њиховој земљи“, рекао је Путин.

Забринутост због цркве у Украјини

Он је изјавио је да је забринут због расподеле црквених поседа у Украјини, што би могло, како примећује, да постане „крваво“ након што се држава умешала у државне послове.

Екстремно сам забринут да ће наступити расподјела црквених посједа. Заправо она је већ у пуном плану и могла би да поприми тешке, ако не и смртоносне облике. Не дај Боже да се то огоди, то не желимо„, рекао је Путин.

Владимир Путин

Он је изразио жаљење због људи који „само бране свој интерес“, а који су беспомоћни и ненаоружани.

Оно што се дешава у православљу је тешко схватити. Украјинска православна црква је била потпуно независна од Московске патријаршије. Једина веза била је духовна, а сада ће зависност имати према Цариграду. Мислим да је то био Вартоломејов прави мотив – као и наговештај од Вашингтона. Ништа добро неће изаћи из тога за слободу вероисповести, а највише сам забринут о расподели поседа…могло би да постане крваво„, рекао је Путин.

Односи са САД дотакли дно

Путин је изјавио је су односи Русије и САД „достигли дно“, али је навео да треба наћи излаз из те ситуације, те да је Русија спремна на то.

„Дотакли смо дно. Морамо да се подигнемо, да одскочимо, да удахнемо свјеж ваздух, да размислимо како ћемо живјети даље“, рекао је Путин.

Он је рекао и да не зна да ли ће бити сусрета са америчким предсједником Доналдом Трампом.

„Ми смо спремни. Постоје питања која треба заједно треба да рјешавамо, о Сјеверној Кореји, Авганистану, другим питањима у свијету, о билатералнин питањима“, рекао је Путин.

Владимир Путин

На питање да ли он има намјеру „да управља свијетом, Путин је казао: „Што се тиче управљања свијетом, ми знамо где се налази штаб који покушава да то ради. И он није у Москви, то је повезано са водећом улогом САД у светској економији, са расходима на одбрану, 700 и више милијарди долара троше САД, а ми 46“.

Он је запитао да ли то личи на намјеру да Русија управља свијетом.

„То је калуп који се намеће јавном мњењу западних држава за рјешавања унутарблоковских и унутрашњих питања“, рекао је Путин.

По његовим ријечима, да би земље НАТО биле удружене, потребан је спољашњи непријатељ.

Треба се против неког окупити, ево против Русије„, навео је Путин и додао да у неким земљама Источне Европе постоји русофобија како би се на унутрашњем плану обезбиједила добробит.

„Наш главни циљ је да се обезбиједе повољни услови за развој Руске Федерације у економији и социјалној сфери. Да се обезбиједи сигуран напредак, да се обезбиједи јачање у самој земљи и да Русија заузме достојно мјесто на међународној арени као равноправан партнер“, навео је Путин.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је раније данас да је рекордних 1.702 новинара затражило акредитације за овогодишњу конференцију.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *