Putinov cilj da izbriše godine u kojima je Zapad koristio svaku priliku da naudi Rusiji

Potreban nam je novi Veliki dogovor, inače ćemo dobiti još jedan veliki rat. Takav zaključak nameće se posle saznanja da nijedan međunarodni sporazum, bez obzira na to koju oblast zajedničkog života kanalisao, ili ko god bili njegovi potpisnici, ne možemo više smatrati definitivnim i na duže vreme održivim. A sve je na svetlo dana isplivalo jednim, u suštini, lokalnim sukobom – onim između Rusije i Ukrajine.

Ponovo se, kao mnogo puta do sada, pokazalo da lokalni ratovi praktično ne postoje. Postoji samo uža ili šira teritorija na kojoj se oni vode, i ništa više. Interesi su uvek globalni. U manjoj ili većoj meri. Američko vojno angažovanje na ukrajinskom frontu to najbolje potvrđuje. Jednako kao svojevremeno na Balkanu ili negde drugde u svetu. Pitanje je samo kada stati na loptu, razmisliti i odmeriti moguću štetu ili korist.

Da li je Rusija na rezervi s krstarećim raketama

Kako prenose turski mediji, ruski predsednik Vladimir Putin spreman je da pregovara i za najveću zemlju na svetu potraži novu globalnu poziciju. Ništa manje značajnu od dosadašnje. Prema rečima jednog turskog zvaničnika, sukob u Ukrajini će svakako biti okončan nekim sporazumom, pitanje je samo kako do njega doći.

A taj sporazum neće se ticati samo ukrajinsko-ruske granične linije i međusobnih odnosa. Putinov cilj svakako će biti da izbriše godine u kojima je Zapad koristio svaku priliku da naudi Rusiji (raspad SSSR-a, širenje NATO-a na istok, balkanski ratovi…) i da zemlju koju vodi ustoliči na mestu koje joj i po veličini i po istorijskom značaju pripada.

„Kako mi vidimo stvari, šef ruske države želi novu veliku pogodbu, novi dogovor sa Zapadom”, kaže turski predsednički savetnik Ibrahim Kalin aludirajući na sporazume koje su Moskva i NATO potpisali početkom devedesetih godina prošlog veka, a u kojima stoji da će alijansa nastaviti da se širi, kao i na „Budimpeštanski memorandum” iz 1994. godine, u kojem se najveća država na svetu saglasila da ne koristi silu protiv svojih suseda.

Južna Koreja tvrdi da može da presretne rakete iz Pjongjanga

„Percepcija Moskve je da je Rusija koja je potpisala taj sporazum – odnosno Rusija Gorbačova i Jeljcina – stvar prošlosti. Postoji nova Rusija, postoji novi svet, postoji nova realnost i oni žele da imaju novu nagodbu. Putin je nedavno izjavio da je „kolaps zapadne hegemonije nepovratan i da stvari više nikad neće biti iste”. Multipolarni svet, dodao je, daće nezapadnim nacijama „priliku da ojačaju svoj suverenitet”. Ovim je ceo globalni poredak stavljen na probu, a do sada jedini odgovor bio je – rat, objašnjava Kalin.

Sada je već sasvim jasno da Zapad, tačnije SAD s evropskim saveznicima, vodi u Ukrajini rat do potpunog uništenja Rusije. Ipak, jasno je da su takve ambicije ne samo preterane, nego i u praksi neostvarive. Drugim rečima, čak i da Rusija u nekom trenutku poklekne i povuče se, kao u vreme Gorbačova, to može da bude samo privremeno i svakako će novonastala atmosfera iznedriti neki novi sukob, možda i fatalniji.

Sve što se dešava ukazuje i na još nekoliko stvari. Prvo, da NATO kao organizacija više ne funkcioniše. Nema dogovora, zajedničkih analiza. Sve se pretvorilo u puko slušanje naredbi američkog Pentagona. Drugo, i Evropska unija je postala potpuno neefikasna. Sve odluke koje su donete od početka rata u Ukrajini donete su na zahtev i pod pritiskom Vašingtona: od slanja naoružanja na istočno bojište do uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji i onima koji ne žele da se u ovom ratu stave na stranu Zapada. Neutralnima kao da je onemogućeno da iskažu svoj stav. I takva atmosfera se proteže celim kontinentom.

Naravno da Amerika u takvim okolnostima ne može da „istera” ono što je naumila. Čak i da dođe do velikog rata, možda i nuklearnog, ono što će preostati neće biti to na čemu insistira Vašington. Neće biti prirodno i održivo na duži period. Svet jednostavno nije više deljiv prema aršinima s kraja Drugog svetskog rata.

Za sada nema naznaka da bi SAD mogle da promene svoju agresivnu politiku. Ipak, prema nekim naznakama, ni najveća armija na svetu nema baš neiscrpne resurse. Neselektivno slanje naoružanja na ukrajinsko bojište opasno je istanjilo američke (i evropske) vojne rezerve. Neki izvori navode da Nemačka, na primer, ima rezerve oružja za svega dva dana ratovanja.

U centru Kijeva srušen spomenik Puškinu

Prema rečima pukovnika Marka Kansijana, savetnika u Centru za strateška međunarodna istraživanja, SAD uskoro neće više biti u mogućnosti da Ukrajini šalju raketne sisteme „dževelin” i „stinger” i „himars M142”, pošto bi ispraznile svoja skladišta i ugrozile sopstvenu bezbednost. Prema procenama poznavalaca, Ukrajina u narednih nekoliko meseci može da računa na 8.000 do 10.000 jedinica ovakvog naoružanja, nakon čega će zalihe biti iscrpljene.

Rusija svakako neće moći sama da izdejstvuje novi globalni sporazum. Za to joj je potrebna podrška drugih velikih sila, pre svih Kine, Indije, Brazila, Turske… Za zemlje Evropske unije ovog puta neće biti mnogo mesta za pregovaračkim stolom. Bezbednosno „isceđene” slanjem naoružanja Ukrajini, države EU u ovom trenutku ne predstavljaju sagovornika koji bi mogao da izađe s konkretnim zahtevima. Faktičko nepostojanje sopstvenih armija i nemogućnost da kroz sankcije bilo kojoj velikoj državi uslovljavaju svoju poziciju ispostaviće se kao veliki strateški minus.