„Quo vadis, Aida?“ – неславан крај једног пропагандног наратива и антисрпске хистерије
1 min read
Сцена из филма
Филм „Земља номада“ режисерке Клои Жао о маргинализованој генерацији старијих Американаца који лутају западом САД у старим комбијима побједник је овогодишње церемоније додјеле филмских награда „Оскар“.
Ово остварење тријумфовало је у три категорије: за најбољи филм, режију и за најбољу глумицу – Френсис Мекдорманд.
Посебну пажњу изазвало је проглашење најбољег филмског остварења године изван енглеског говорног подручја.
Подсјетимо, ријеч је о категорији у којој су номинована и два филма са нашег говорног подручја: српски филм „Дара из Јасеновца“ и бошњачко остварење „Quo vadis, Aida?“ – филмовима који су подијелили регионалну јавност, али и шире.
Међутим, побједу је однио дански филм „Још једна тура“, чиме је остварење редитељке из БиХ Јасмиле Жбанић, по многима – и више него заслужено, остало без признања
„Иако смо се сви прибојавали да би “Кво вадис Аида” могао добити Оскара из чисто политичких разлога, испоставило се да су ипак, као и прошле године у случају јужнокорејског филма “Паразит”, преовладали уметнички критеријуми“, рекао је за ИН4С књижевник и колумниста, Марко Танасковић.
Он истиче да је овогодишњи добитник за најбољи страни филм, данска горко-слатка прича о четворици средњошколских професора који кроз дозирани алкохолизам покушавају да поврате изгубљени елан и опијеност животом, “Још једна тура”, Томаса Винтенберга, са маестралним Мадсом Микелсеном, вероватно најбољим светским глумцем тренутно, апсолутно заслужен лауреат у години која, вероватно из пандемијских разлога, није породила превише квалитетних филмова.
„Без озбира на то што је Оскар током последњих година изгубио велики део свог кредибилитета и међународног престижа, свакако је добро што је Јасмили Жбанић измакла већ виђена златна статуа. Бошњаци су се сигурно надали да ће са устоличењем Бајденове администрације добити повољан ветар у леђа од холивудског либералног естаблишмента, чиме би додатно ојачали већ најављени напад на дејтонске темеље Босне и Херцеговине и жељено укидање Републике Српске, али ипак се показало да и сребреничком наративу о лажном геноциду полако истиче пропагандни рок употребе. Није помогло ни то што је велика губитница Хилари Клинтон неколико дана пред доделу Оскара позвала америчку публику да погледа “Аиду” и да пружи подршку филму. Ипак би, када се све узме у обзир, било мало превише да чак два босанскохерцеговачка (читај бошњачка) филма добију Оскара у периоду од двадесет година (“Ничија земља” Даниса Тановића добила је Оскара 2002.), нарочито пошто се ради о земљи која практично нема никакву аутентичну кинематографију, већ се искључиво бави штанцовањем пропагандних, антисрпских остварења која за тему имају босански рат„, поручио је Танасковић.
Он је подсјетио да бивша комунистичка Југославија за свих 46 година њеног постојања није добила ниједног Оскара за најбољи филм са страног говорног подручја, иако је, како је истако, имала више него респектабилну кинематографију у свјетским размјерама, сијасет великих филмова и озбиљних редитеља.
„Било како било, овај неуспех “Аиде” велики је ударац за политичко Сарајево, али и за бројне београдске самозване интелектуалце из аутошовинистичких кругова, од Зорана Кесића преко Бојане Маљевић до Антонеле Рихе, који су недељама и месецима уназад водили кампању глорификације овог антисрпског кинематографског памфлета“, закључио је Танасковић у разговору за наш портал.
Прочитајте још:
(ВИДЕО) ПОГЛЕДАЈТЕ: „Quo vadis, Aida“ – брутално фалсификовање догађаја!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Smrt FASIZMU.
Crna Gora Srbija RS RSK jedna Familija.
Sloga bice poraz vragu..
I uz put Azerbejđžan….
Jadove jadni, tvoja tuga je pregolema!
I sam film potvrđuje da nisu ubijana muslimanska žene i deca. Bezbedno su prebačeni autobusima na sigurnu teritoriju. Da je bilo genocida u Srebrenici film bi dobio Oskara ali nije bilo genocida pa je film ostao bez nagrade. U Srebrenici nije bilo genocida, ratnog zločina je bilo.
I sam film potvrđuje da nisu ubijani muslmanska žene i deca. Bezbedno prebačeni na sigurnu teritoriju. Da je bio genocid film bi dobio Oskara ali nije bio genocid tako da je film ostao bez istog.
Glavne uloge igraju srpski glumci, smeće, izdajnici….
Tako treba konačno da se i to završilo nije zaslužio ni da se prikaže jer je to politicka propaganda koja ze zasniva na anti Srpstvu i anti Pravoslavlju tako neka se zna istina a ako ćemo kod Genocida onds neka snime film o Jesenovcu i fruhim logorima smrti pa ce vidjeti što je Genocid i ko je Genocidan narod!
Дари из Јасеновца су напали разни комшијским лобији у Америци исти они што су фаворизовали овај Сарајевски пропагандни филм. Е сада једно је то што већина Американаца презире награду за Оскара а још више презиру Хилари Клинтон а друга ствар је то што Србија не улаже довољно у лобирање у Америци. Србија мора издвојити новце за изградњу снажне логистичке инфраструктуре у Америци а ти новци би јој се враћали кроз бенефите од тога. Србија је до сада требала на својој страни имати пола Америчког Сената и конгреса. Ево како су то урадили Албанци. Албанци су понудили Српску земљу на Косову Американцима за базу а Српска природна богатства су понудили Америчким политичарима а ови су понудили Албанцима Српску земљу да праве своју државу. Подсјећања ради Албанци су били већи Турци од Турака, већи Аустроугари од Аустроугара, већи нацисти од нациста, већи комунисти и од Мао Це Тунга и Стаљина заједно то јест били су Амерички заклети непријатељи док Американци нису ојачали.
Dosadila je sa istom tematikom, a i nije neki režiser.
sasvim je normalno da tamo dje se falsifikuje narodnost falsifikuje se i sa lakocom, nepodnosljivom, naracija filma. kod Bosnjaka je sve paradoks i laz ili kako bi rekli -sve im je falsifikat! a eto, i drugi to uvidjaju!mada su ovi nasi zasuti sljepilom i sanjaju Trakorijade…
Да кренемо редом од почетка,филм о Дари је старији и снимљен је пре аиде,у филму о Дари ради се о стварним догађајима о Геноциду једног народа над другим народом,а када је реч о аиди то је филм који је снимљен касније као контра овом првом и све у смислу да се умањи значај и величина страдања Срба у Јасеновцу,а сада да се вратимо у садашњост,само до пре неки дан владала је општа хистерија о додели оскара и о аиди као могућем носиоцу те титуле,е од како је свануо јучерашњи дан и кад су другосрбијанци и анти државни елементи у Србији схватили да од оскара нема ништа нико више не спомиње аиду,говори који су се припремали,шампањци и ватромети,а вероватно и црвени тепих нестадоше као јутарња измаглица,и да завршим они који су се надали дочеку на балкону градске скупштине нек сачувају те говоре за неку другу прилику,вино кад одлежи и постане старије бива боље,а своју енергију у мржњи према сопственом народу нека преиначе у љубав према држави у којој живе и чији су део.
Da i preko filma i izmišljenih događaja odvrate pažnju sa jednog stvarnog genocida koji se desio prije 80 godina u NDH1, nad nama srbima, jevrejima, I ciganima. 700.000 civila I 20.000 dece ubijeno I zaklano u Jasenovcu I drugim logorima širom gencidne NHD2.
Posle drugog svetskog rata, zločinci kao Stepinac, Pavelić, Artuković I mnogi drugi, su moglo bi se reći nagrađeni i pušteni na slobodu, neki su čak 50 god živeli sa porodicom u SAD, odlazili svaki dan u katoličku crkvu, čuvani agenatima CIE da ih srbi ne ubiju.