Rad saveza sokola u duhu slovenskog bratstva

Sokolski pokret nastao je u Pragu. U Pragu je 1862. osnovano „Praško gimnastičko društvo”. Profesor dr. Emanuel Toner je u srpskim narodnim  pesmama uočio značaj sokola pa  je predložio 1864. da se društvu promeni naziv u „Praški Soko”. Do 1871. nova organizacija je sebi probijala put. Osnivana su nova društva u drugim gradovima, a telesno vaspitanje obuhvata i žene. Tirš je 1871. izdao list „Sokol” i u njemu prvi uvodnik  „Naša zadaća, cilj i smjer” . Iste godine izdao je „Temelji tjelovježbe”. Priređen je prvi svesokolski slet 1882. na kome je učestvovalo 1.600 članova iz 76 čeških sokolskih društava. Česi su 1889. osnovali savez „Češka Obec Sokolska”. (1) Sokolska društva osnivana su i kod ostalih slovenskih naroda.  Svi sokolski savezi slovenskih naroda su se udružili 1908. u „Savez Slovenskog Sokolstva”. Na čelu saveza bio je dr. Josip Štajner, a načelnik je bio Jindrih Vaniček. Početkom Prvog svetskog rata sokolski savez je bio raspušten.  (2)

Posle Prvog svetskog rata  slovenski sokolski savezi  težili su obnovi Saveza slovenskog Sokolstva. Savez Sokola učestvovao je na Sveslovenskom sletu u Pragu 1920. Na I Jugoslovenskom Svesokolskom sletu 1922. u Ljubljani, osnovan je Čehoslovačko-Jugoslovenski Savez kao preteča Sveslavenskog saveza. (3) Na sletu župe Mostar u Dubrovniku 1923. sokoli su isticali da su na obali plavog Jadrana na braniku za kralja, Otadžbinu i veliku Majku Slaviju. (4) Kao deo napora Saveza Sokola za razvijanjem slovenske uzajamnosti programi za sletove štampani su i na jezicima slovenskih naroda koji su prisustvovali sletovima.

Sokoli su se spremali da održe  drugi sokolski sabor 1924. Grupa sokolskih radnika iz Zagreba predložila je da se na sabor pozovu Čehoslovaci,  Poljaci i Rusi. (5) Sabor je održavan u okviru sleta u Zagrebu. Jugoslovenski sokoli su priredili  slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. Na Drugom Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. (6) Sednica predstavnika svih slovenskih sokolskih saveza održana je avgusta 1924. u Jugoslavenskom Kasinu u Zagrebu. (7) Na saboru je vođa poljske delegacije Sčepanski istakao da poljsko sokolstvo ide za tim da se obnove u sokolstvu i po sokolstvu stare sveslavenske veze. (8) Na saboru je bio Adam Zamojski. Mnogo toga što je sokolstvo u Jugoslaviji zaključilo upotrebio je i sproveo u poljskom sokolstvu. Posle sabora sastali su se predstavnici  svih slovenskih sokolskih saveza na savetovanje i zaključili da se obnovi Savez slovenskog Sokolstva koji je zbog Prvog svetskog rata bio razbijen. Tu obnovu preuzeo je Zamojski na sebe. Obnova saveza izvršena je u njegovom domu u Varšavi 14 i 15 avgusta 1925. Predstavnici jugoslovenskog, češkoslovačkog, poljskog i ruskog sokolstva objavili su da je osnovan Savez slovenskog Sokolstva. Od 1925. nije bilo veće priredbe u Jugoslaviji a da Zamojski nije posetio Jugoslaviju.  Zadržavao se rado na Jadranu. (9) Bugarski Junaci primljeni su 10. juna 1934. u Savez Slavensko Sokolstvo, pošto su izjavili, da prihvaćaju sokolsku ideologiju i sokolski telovežbeni sistem. (10)  Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na sednicama i sletovima zastupala je savezna načelnica Elza Skalarjeva.

Sokolske župe Split, Šibenik-Zadar i Sušak-Rijeka priredile su slet sokolstva na Jadranu u Splitu juna 1931. U „Sokolskom glasniku” istakli su da je bilo preko 15.000 sokola iz Jugoslavije i delegacija čehoslovačkog i poljskog sokola. Poljske sokole predvodio je starosta A. Zamojski. Odlikovao je Mirka Buića, starešinu župe Split, zbog razvijanja i jačanja bratskih veza Poljaka i naroda Jugoslavije. U ime Poljskog sokolskog saveza predao mu je dve srebrne plakete, jednu za njega, a drugu za Sokolsko društvo Split. Srebrne plakete su u imetničkom reljefu prikazivale Poljsku. (11) U Ljubljani je 1 oktobra 1933. u prostorijama načelništva Saveza SKJ u Narodnom domu održana sednica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva. Sednicu je otvorio Miroslav Ambrožić. Između ostalog odlučeno je da sedište načelništva  Saveza slovenskog Sokolstva bude u Pragu. (12) O sastanku predstavnika Saveza Sokola i predstavnika bugarskih Junaka u Beogradu pisali su i čehoslovački listovi. Brnske “Lidove Noviny” donele su članak o tome. U članku se na kraju isticalo : „Time se neće samo ojačati Savez slovenskog Sokolstva, već će biti ujedno omogućena takođe i dublja i jača radinost u izvršavanju programa SS, koja je takođe potrebna u interesu celokupnog slovenskog Sokolstva i slovenske misli.” (13)

Na sletu u Zagrebu 1934. prisustvovali su predstavnici Slovenskog Sokolstva i to :  Čehoslovačkog Trularž, Zamojski kao predstavnik Poljskog sokola, Drajling kao predstavnik Ruskog sokola, bugarskih Junaka Lazov kao i članovi uprave Saveza Sokola na čelu sa Ganglom. (14) Na predlog Saveznog prosvetnog odbora glavna skupšina Saveza Sokola prihvatila je da se za zvaničnu sokolsku himnu uzme „Hej Sloveni”. Predlog je obrazložen time da je pesma sa tim rečima najviše prikladna, što se nezvanično pevala i do tada na sokolskim priredbama, što je najpoznatija kao sokolska pesma i što se pevala kod svih slovenskih naroda. (15)

U Savezu slovenskog sokolstva bili su : Češkoslovačka obec sokolska sa 746.878 pripadnika, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sa 356.630 pripadnika, Savez poljskog Sokolstva sa 59.713 pripadnika, Savez bugarskih Junaka sa 45.000 pripadnika i Rusko Sokolstvo sa oko 6.000 pripadnika. (16) Uoči otvaranja sleta bugarskih Junaka  11. jula 1935. u Sofiji je održana sednica  predsedništva Saveza slovenskog Sokolstva. Sednica je održana u svečanoj dvorani Akademije nauka. Od strane Saveza Sokola učestvovali su : E. Gangl, Đura Paunković i Alfred Pihler. Sa sednice je upučen manifest  Saveza slovenskog Sokolstva u kome se isticao poziv na ustrajan i neumoran rad. (17)  U težnji za što boljem međusobnom upoznavanju, zbliženju i učvršćenjem bratskih veza među slovenskim narodima list „Sokolski glasnik” preneo je članak P.N. Neičeva „Slovenska solidarnost” iz sofijskog dnevnika „Mir”. U članku se isticalo : „Među njima umesto poštovanja i ljubavi bile su zavladale večite mržnje, koje nisu mogle tako brzo da pređu u duboki zaborav. … Stoga svi Sloveni i kažu :„Rane od bliske braće dublje su”. To je ono što donosi tako polako zbliženje i upoznavanje među Slovenima.  Ali usprkos sviju tih zapreka, slovenski idealizam i duh ne jedanput izdigli su se visoko te se pojavili u bratskoj uzajamnosti  i pomoći; …. To se je najbolje videlo  na poslednjem sastanku prilikom sleta Junaka, kada su hiljade slovenskih Sokola i Sokolica zanosno, neprisiljeno i otkriveno izražavali svoje svete osećaje o nedeljivom bratstvu, poštovanju i ljubavi. Ovo razveseljuje i duboko zaseca u slovensku dušu, koja koreni i živi ne samo u umovanju političara, već u dušama i srcima narodnih masa. “(18)

I pojedina sokolska društva organizovala su sveslavenske večeri. Sokolsko društvo Soko I u Zagrebu  je 14 marta 1936. priredilo Lužičko-srpsko veče. Veče je otvorio starešine društva Uglješe Pelivanovića, koji je u predavanju prikazao položaj  Lužičkih Srba,  kao i njihovu kulturu i istoriju. O Lužičkim Srbima priredio je izložbu Stanković. U koncertnom delu izvođena su dela lužičko-srpskog preporoditelja  Bjarnata Krauca i zagrebačkog muzičara Fr. Šidaka. Posle toga prikazani su pomoću dijapozitiva lužičko-srpski krajevi i život stanovništva. Veče je završeno pevanjem  lužičko-srpske himne “Rjana Lužica” i sokolske himne “Hej, Sloveni”. Sledeće slovensko veče bilo je predviđeno za 4 april 1936. i bilo je posvećeno Čehoslovacima. (19) U prostorijama Oficirskog doma u Sarajevu sarajevska sokolska društva zajedno sa Čehoslovačkom, Poljskom ligom i ruskim sokolima priredila su sveslovensko-sokolsko veče 1. februara 1936. Na priredbi bilo je preko 100 narodnih nošnji iz svih krajeva zemlje i slovenskih zemalja. Svečana sala bila je okićena slovenskim zastavama i slikama znamenitih slovena iz davne istorije i tadašnjeg doba. Pored slika slovenskih vladara bili su i svi grbovi slovenskih država. Sem toga prostorije su bile ukrašene sokolskim geslima, zelenilom i malim slovenskim zastavicama. Priredbu je otvorio zamenik starešine matičnog sokolskog društva dr. Bogdan Vidović naglašavajući da su sokoli želeli priredbom da manifestuju svoja sokolska osećanja solidarnosti i slovensku Tirševu ideologiju. Govorio je o životu i radu tvorca slovenske himne, slovačkog sveštenika Samuila Tomašika, čija je pesma „Hej Sloveni”, doživela 100 godina i koja je pratila sve slovenske pokrete, demonstracije i manifestacije tokom buđenja slovenskih naroda. Učestvovali su Češka obec, ruski sokoli, poljska liga i guslar. Član sokola recitovao je bugarsku pesmu od Hriste Boteva. Na zajedničkoj sednici svih sokolskih društava bilo je rešeno da svake godine 4. februara (Štrosmajerov dan) sva sokolska društva priređuju sveslovensko sokolsko veče, kako bi sokoli i time vaspitali članove za sokolsko-jugoslovenski-sveslovenski život, rad i zbliženje slovenskih naroda. (20) Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. U pozivu na zabavu u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Danas, kada se sveslovenska ideja suzbija u celoj Evropi, neophodna je potreba da se Sokoli još jače njom zapajaju, kao njeni prvoborci. Dođite, sestre i braćo, u što većem broju na ovu zabavu !”. (21)  U svom sokolskom domu Sokolsko društvo Borovo priredilo je 4 marta 1939.  bal sa programom igara i pesmi slovenskih naroda. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili povorci od preko 200 učesnika u narodnim nošnjama, koja je prošla kroz dvoranu dekorisanoj slikama narodnih nošnji iz svih slovenskih krajeva. Povorka se svrstala u narodno kolo, kojim je priredba otvorena. Pevačko društvo „Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici „Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva „Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola. Najlepša tačka programa po mišljenju Srđana Šapića, izveštača u „Sokolskom glasniku“, bilo izvođenje ruskog narodnog plesa, od strane člana sokola Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa najmlađom članicom pevačkog društva „Radiše” Olgom Boguš. Nagradu za najlepšu narodnu nošnju dobila je gospođa Kondić, supruga vođe prodajnog odelenja Kondića, koja je imala bosansku nošnju. Drugu nagradu dobila je sokolica Mirjana Pražić, sa slavonskom nošnjom. Treću nagradu dobila je slovačka narodna nošnja. Gledaoci su plesali narodna kola sve do zore. (22) Uprkos stvaranju  Banovine Hrvatske 1939. i početku Drugog svetskog rata održavani su Sveslovenski balovi u Borovu.  Uspeh plesa u Borovu početkom februara 1941. premašio je sva očekivanja. Bilo je preko 400 učesnika, članova i članica sokola, u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja. Po članku u „Sokolskom glasniku“ izazvali su nezapamćen aplauz, kada su defilovali na početku plesa dvoranom “Batinog doma”, na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem. Obe sale su bile ispunjene do poslednjeg mesta uglednim gostima iz Borova i drugih krajeva. Prisustvovao je dr. D. Janković, apelacioni sudija i podpredsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu. Ples je otvorio Toma Maksimović “Kraljevim kolom”. Uz domaće sokole, nastupali su sokoli iz Ljubljane, Bačkog Petrovca, Novog Sada, ruski sokoli, … . Veliki uspeh doživela je folklorna grupa Narodnog pozorišta iz Beograda, pod vođstvom Žukovskog. On je nastupio sa prvakinjom baleta, Vasiljevom, u “Igri u dvoje”. Grupa je izvela “Drmeš”, “Južnosrbijanku” i “Teškata kolo”. Opšte priznanje dobili su sokoli iz Slovenije izvođenjem “Iz Slovenačkih sela” i “Regiment po cesti gre”. Uspeh su postigli i sokoli iz Bačkog Petrovca, i domaći sokoli. Te godine zbog opštih prilika nisu mogli učestvovati igrači i igračice iz Bugarske. Kod biranja tri najlepše narodne nošnje nagrađena je Safija Jazvin iz Brčka za bosansku nošnju, Vikica Kedmanec, za posavsku narodnu nošnju i Ida Marvin, za narodnu nošnju iz Gorenjskog. Program je završen pevanjem “Oj Sloveni”, a zabava je nastavljena u bratskom raspoloženju i manifestovanju za slovensko bratstvo. Za uspeh priredbe bio je zaslužan priređivački odbor Sokolskog društva, na čelu sa Tomom Maksimovićem.(23)

Sem sletova Savez Sokola učestvovao je na takmičenjima u organizaciji Saveza Slovenskog Sokolstva. Sokolsko društvo Maribor izgradilo je svoj dom, za koji su planirali da leti služi kao tabor deci siromašnih roditelja, a zimi kao sklonište sokolima-smučarima. Pozvani su i predstavnici bratskih država : Čehoslovačke, Bugarske i Poljske da dođu na takmičenja na Pohorje. (24) Sokoli iz Jugoslavije su učestvovali i na II smučarskim takmičenjima Saveza slovenskog Sokolstva  na Štrbskom Plesu u Tatrama. Takmičili su se i čehoslovački i poljski sokoli. (25)  Krajem februara 1937. bila su V smučarska takmičenja za prvenstvo  Saveza slovenskog Sokolstva u Planici. Uz SKJ i ČOS prvi put su učestvovali bugarski Junaci. SKJ je prvi put osvojio Hanžekov pokal i postao slovenski sokolski smučarski prvak. (26) Takmičenja na Jahorini bila su izbirna takmičenja za prvenstvo SSS. Takmičari su se 25. 1. 1938. vratili sa Jahorine, a 2.2. 1938. otputovali su za Čehoslovačku. (27) Čehoslovačka sokolska opština priredila je zimska takmičenja u Visokim Tatrama. Takmičenja su održana od 6 do 13 februara 1938.  kao prvi deo jubilarnog  X  svesokolskog  sleta u Pragu. Takmičenja su obuhvatala  : XI smučarska takmičenja ČOS,  VI smučarska takmičenja SSS i takmičenja za pokal jugoslovenskog ministra za telesno vaspitanje. Za prvenstvo SSS i Hanžekov pokal takmičili su se članovi SSKJ, ČOS, Junaka i PSS. Olga Skovran takmičila se u takmičenjima SSS kao vodnica članica. (28)

Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu održano je 19 decembra 1937. Takmičari su stigli u Novi Sad 17 i 18 decembra 1937. Vođstvo čehoslovačke, poljske, bugarske i jugoslovenske vrste 18 decembra 1937. posetilo je opštinu i Maticu srpsku. Zatim su posetili mušku gimnaziju kralja Aleksandra. Predstavnici sokolskih saveza pod vođstvom dr Ignjata Pavlasa posetili su Banovinu, gde ih je primio podban Rajić i ministar za fizičko vaspitanje naroda dr Vjekoslav Miletić. Sokolska župa Novi Sad priredila je zajedničku večeru u restoranu Sokolskog doma. (29) Posle Sudetske krize Savez Sokola je rešio da se prikupljaju podaci o češkom sokolu i Savezu slovenskog sokolstva. (30)  Dr. M. Gradojević je pisao u časopisu „Oko Sokolovo” o smrti Adama Zamojskog. U članku se isticalo da je glas o njegovoj smrti stigao posle mnogih peripetija. (31)  Sokolsko studentsko središte u Zagrebu održalo je 23. marta 1941.  komemoraciju Adamu Zamojskom. (32)

U okviru rada Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na jačanju slovenske uzajamnosti došlo je do obnove Saveza Slovenskog Sokolstva. Sokoli su isticali da stoje na braniku ne samo za kralja i otadžbinu već i za veliku Majku Slaviju. Savez Sokola  učestvovao je  na Sveslovenskim sletovima u Pragu. Delegacije sokola iz slovenskih zemalja prisustvovale su sletovima Saveza Sokola u Jugoslaviji. Sokoli su smatrali svoj pokret kao avangardu slovenske uzajamnosti i bratstva. Savez Sokola ulagao je velike napore da učvrsti odnose sa bugarskim Junacima, uprkos gorkim uspomenama iz predhodnog Prvog svetskog rata. Zato su sokoli učestvovali na sletovima bugarskih Junaka. Kao deo napora Saveza Sokola za razvijanjem slovenske uzajamnosti programi za sletove štampani su i na jezicima slovenskih naroda koji su prisustvovali tim sletovima. Sokolska štampa redovno  je pisala o Lužičkom Srbima. Organizovana su sokolska sportska takmičenja u okviru Saveza slovenskog sokolstva.  Savez Slovenskog Sokolstva obnovljen 1925. nestao je u Drugom svetskom ratu.

Posle uvođenja višestranačja Savez Sokola Jugoslavije obnovljen je 1992. Svetski sokolski savez obnovljen je 1993. u Pragu. Posle Slovenskog kongresa u Beogradu 1946. održan je 7. sveslavenski kongres u Pragu 1998. Književnik Vlada Janković bio je član Međunarodnog slovenskog komiteta do kraja svog života.  Soko Srbije učestvovao je na Sveslovenskom kongresu 1998. u Pragu. Srpsku delegaciju od 27 članova na Sveslovenskom kongresu 1998. činili su predstavnici srpske Crkve, srpsko-slovenskih društava, Sokoli, naučne institucije i pojedinci, među njima i Milić od Mačve. Na organizaciji kongresa učestvovali su Svetska srpska zajednica, Srpsko-srpskolužičko društvo, Srpsko ukrajinsko društvo, Srpsko-bugarsko društvo, Društvo prijateljstva Jugoslovena, Čeha i Slovaka, Društvo prijatelja južnoslovenskih Muslimana, Srba i Crnogoraca i drugi. Savez Sokola na Sveslovenskom kongresu predvodila je Gabrijela Kragujević. Sokoli iz Srbije takođe su učestvovali na obnovljenim Svesokolskim sletovima u Pragu. Savez Sokola Srbije učestvovao je sa oko 180 članova na sletu u Pragu krajem juna 2018.

Povodom proslave „150 godina sokolstva u Češkoj” 4. novembra 2011. u Gradskoj galeriji Centra za kulturu opštine Bela Crkva otvorena je izložba dokumenata i fotografija „Sokolstvo slovenskih naroda u 19 i 20 veku”.

U ambasadi Češke republike u Beogradu otvorena je 14. 2. 2012. izložba posvećena Sokolskom pokretu sa podnaslovom „Dr. Vojislav Rašić – začetnik sokolstva u Srbiji” i  promovisana knjiga o životu dr Vojislava Rašića čiji je autor Jevđa A. Jevđević. Ceremoniji su prisustvovali  g-đa Hana Hubačkova, ambasadorka Češke Republike u Srbiji,  dr Jan Varšo, ambasador Slovačke Republike, g-din Franc But, ambasador Slovenije, kao i predstavnici Saveza srpski soko i Sokolske opštine Češke. Izložba je otvorena u svečanom salonu ambasade a organizovana je povodom 120 godina od kada je Beogradsko gimnastičko društvo uzelo ime Soko.

Od sokola iz Srbije izložbi su prisustvovali Gordana Rajnović, Jevđa Jevđević i dr. Nikola Žutić. Najveći deo izložbe bio je posvećen Vojislavu Rašiću. Postavka je kasnije izložena u galeriji Zavičajnog muzeja u Jagodini. Izložbu u Jagodini organizovali su Zavičajni muzej, Savez srpski soko i Ambasada Češke Republike. Povodom proslave 150 godina od osnivanja Sokola u Češkoj postavka je izložena 15 aprila 2012. u Pragu.

  Sokoli su nastojali da podstiću veze između slovenskih naroda. U tome su sarađivali  sa ostalim nacionalnim društvima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, …).  Priređivali su sletove i slovenske priredbe (balove, večeri … ). Savez Sokola bio je jedan od osnivača Sveslovenskog Sokolskog Saveza. Sem Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije  u zemlji je u istom duhu delovao i  Pokrajinski Savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.                                         

                                                                                           Saša Nedeljković

                                  član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije                                                                                      

Napomene :

1. Hrvoje Macanović, „Sport-Sokolstvo”. Zagreb, 1933, str. 30;
2. Uredio Ante Brozović, „Savez Slovensko Sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 166;
3. Uredio Ante Brozović, „Savez Slovensko Sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 218, 220;
4. Upravni odbor, „Sokolski Slet Župe Mostar u Dubrovniku”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 3. marta 1923, br. 42, str. 3; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60, 61;
5. Uredio Ante Brozović, „Savez Slovensko Sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 218, 220;
6. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
7. Uredio Ante Brozović, „Savez Slovensko Sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 220;
8. Uredio Ante Brozović, „Poljsko sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 177;
9. „Brat Adam Zamojski”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br 3, str. 1;
10. Uredio Ante Brozović, „Savez Slovensko Sokolstvo”, „Sokolski zbornik godina I”, Beograd, 1934-1935, str. 220;
11. „Veličanstveni uspeh sleta Sokolstva na Jadranu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 2. jula 1931, br. 27, str. 1;
12. „Sednica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 6 oktobra 1933, br. 40, str. 1;
13. „Oko pristupa bugarskog Junaka u Savez slovenskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 januara 1934, br. 2, str. 2;
14. „Veličanstvena sokolska povorka”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 14 avgust 1934, br. 33-34, str. 10;
15. „Hej Sloveni”-sokolska himna”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 2;
16. „Savez slovenskog Sokolstva u brojkama”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 januara 1936, br. 4, str. 2;
17. „Sednica Saveza slovenskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 3;
18. „Slovenska solidarnost”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 1;
19. „Lužičko-srpsko veče Sokola I u Zagrebu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
20. „Sveslovensko-sokolsko veče u Sarajevu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 2;
21. „Svi na slovensku zabavu društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939, br. 9, str. 5; „Slovenska zabava društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
22. Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5; N. i B, „Sa sveslavenskog bala u Borovu”, „Bratstvo”, Osijek,15 aprila 1939, br. 4, str. 68, 69;
23. Rad. Lazević, „Lepa manifestacija slovenskog bratstva u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
24. „Zimski sport na Pohorju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 4;
25. Ferdinand Majnik, „Sokolska smučarska takmičenja”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15  oktobra 1938, br. 10, str. 360, 361;
26. Ferdinand Majnik, „Sokolska smučarska takmičenja”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 novembra 1938, br. 11, str. 405,406;
27. Ferdinand Majnik, „Sokolska smučarska takmičenja”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 novembra 1938, br. 11, str. 405,406;
28. Ferdinand Majnik, „Zimska takmičenja SSS u Visokim Tatrama”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 marta 1938, br. 3, str. 106-112;
29. S. Č, „Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 3;
30. „Oko Sokolovo”, 4 februara 1940, br. 2, str. 36;
31. Dr. M. Gradojević, „Smrt brata Adama Zamojskog”, „Oko Sokolovo”, 1.mart 1941, br. 2 i 3, str. 17-18;
32. „Sokolsko studentsko središte u Zagrebu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 6;