Радоњић: Процес против Лазовића и Катнића није освета, одлука у вези Мијајловића указује на неједнако поступање

Специјални државни тужилац и портпарол Специјалног државног тужилаштва (СДТ) Вукас Радоњић казао је да се у процесу тог тужилаштва против бившег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића и некадашњег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића нема говора о освети.

– Да ли се ради о притиску није на нама да цијенимо. Формиран је кривични предмет у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, а у надлежности Тужилачког савјета је да обезбиједи самосталност у поступању државних тужилаца и тужилаштава – казао је он у интервјуу за емисију „Начисто“ на ТВ Вијести, преноси портал Вијести.

– За сада су све одлуке које је СДТ донио у том кривичном предмету на неки начин потврђене од стране суда, јер је одређен притвор окривљенима, што значи да постоји основана сумња да су учинили кривична дјела за која се терете. Исто тако, претходно је суд, а не државни тужилац, донио наредбу о претресању њихових станова и других просторија које користе, што значи да су у тој ранијој фази поступка постојали основи сумње да су починили кривична дјела за која се терете – рекао је Радоњић.

Појаснио је шта се Лазовићу и Катнићу ставља на терет.

„Окривљенима се ставља на терет да су, на нивоу основане сумње, починили кривично дјело стварање криминалне организације и по два кривична дјела злоупотреба службеног положаја. Та два кривична дјела злоупотреба службеног положаја за сваког окривљеног понаособ односе се не само на дозвољавање уласка у Црну Гору двојици члана криминалне организације којима је претходно улазак био забрањен, већ и не непокретање поступка према одређеном члану криминалне организације, за којег су из прикупљених доказа и обавјештења произилазили основи сумње да је починио кривично дјело које се гони по службеној дужности и да је поступак против њега морао бити покренут. Свакако, још један дио истраге је и непокретање поступка против сад већ бивших службеника Управе полиције, односно Агенције за националну безбједност, у кривичном предмету у којем су одређени докази прикупљени у поступку међународне кривично-правне помоћи, који је архивиран, а поновном оцјеном тих доказа, уз прикупљање других доказа, је довео до тога да је против тих и других лица подигнуто више оптужница од стране СДТ-а, за више од 30 кривичних дјела, чини ми се да је оптужено више од 20 лица“.

На питање да ли покушава рећи да је дио документације Еуропола „чамио у фиоци“, Радоњић је рекао да жели рећи да та документација није цијењена на правилан начин.

Радоњић је, упитан какав је став тужилаштва у вези одбране Катнића и Лазовића да је Петар Лазовић тајни агент и да је долазак Миљковића и Беливука био дио легитимне полицијске акције, која је координирана са српском полицијом и безбједносном службама, рекао да је СДТ провјеравао и ту чињеницу, и то у првом поступку који је покренут против окривљеног Лазовића, преноси портал Вијести.

– У том поступку, који је резултирао подизањем оптужнице… У тој оптужници је један цијели дио образложења посвећен само тој чињеници. Односно, утврђено је да у Сектору за борбу против криминала Управе полиције постоје два одсјека – за специјалне истражне методе и за криминалстичко-обавјештајне послове. Утврђено је исто да ни један ни други окривљени нису обављали било какве послове у та два одсјека. У надлежности управо тих одсјека је спровођење мјера тајног надзора, у оквиру тога и ангажовање прикривеног исљедника или сарадника, односно прикупљање, обрада и достављање података од чланова криминалне организације. При чему морам да укажем да у периоду који се окривљенима ставља на терет није било ни законског основа, зато што је Уставни суд укинуо одредбе Законика о кривичном поступку које су омогућавале да се ангажује прикривени исљедник или сарадник. Тако да, није било ни законског основа у том моменту окривљени буду прикривени исљедници или сарадници, како се жели јавно представити, а што се свакако обрадило и у окриву истражног поступка који је претходио подизању оптужнице – казао је специјални тужилац.

Радоњић је, на питање да ли ће одлука Катнића да штрајкује глађу утицати на будуће поступање тужилаштва, рекао да поступање притворених лица у било којем предмету не може утицати на рад СДТ-а.

Указује и да поступање притвореника није у надлежности СДТ-а.

-Поступање са притвореним лицима је у надлежности и као овлашћење контроле предсједника надлежног суда и судије за истрагу надлежног суда, који је евентуално одредио притвор или којег предсједник суда овласти- навео је он.

Одбачене обје кривичне пријаве против Оливере Ињац

Радоњић је саопштио да су прошле године одбачене обје кривичне пријаве против бивше министарке одбране и актуелне градоначелнице Подгорице Оливере Ињац, у фебруару и децембру.

-О обје одлуке обавијештен је њихов подносилац, адвокат који је поднио кривичну пријаву, а и Заштитник имовинско-правних интереса, као законски заступник оштећене Црне Горе- рекао је он.

Три судске инстанце, међу којима је и Врховни суд, одлучиле су да је Борис Раонић незаконито изабран за генералног директора Радио-телевизије Црне Горе, а недавно је и Основни суд одлучио да је и реизбор Раонића био незаконит.

Радоњић каже да је писаним путем тражио од Основног суда да му се достави овјерени препис одлуке и да ће након њеног достављања размотрити саму изреку и образложење одлуке.

-Свакако ће та одлука суда бити од користи за одлучивање о кривичним пријавама и умногоме убрзава одлучивање о кривичној пријави-рекао је Радоњић, одговоривши потврдно на питање да ли се то убрзо може очекивати.

Одлука суда у случају Мијајловића „указује на неједнако поступање“

Бивши неформални сувласник „Бемакса“ Александар Мијајловић, којег СДТ сумњичи да је на челу организоване криминалне групе која се бави шверцом цигарета, браниће се са слободе.

Радоњић каже да та одлука доводи до правне несигурности, јер „указује на неједнако поступање судова у истим или истовјетним случајевима као што је тај“.

-Није на исти начин поступано у свим предметима у којима су, рецимо, чланови криминалне организације нудили веома велике износе на име јемства, новчане износе и износе у некретнинама, па нису таква јемства прихваћена, док је у предмету који помињете, у којем се окривљеним ставља на терет да је организатор криминалне организације, прихваћено јемство на много мањи износ- рекао је он.

Упитан да ли вуче паралелу са случајем Петра Лазовића или неким другим случајем, додаје:

Има и тих случајева, не причам само о Петру Лазовићу, то је јавности најпознатији можда најпознатији случај. Имамо друге случајеве гдје чланови криминалне нуде много већи износе него што је у овом предмету понудио организатор, па су ти износи одбијени, а за организатора у овом предмету је прихваћено.“

Рекао је да не жели говорити о именима. „Јавности је то добро познато. Не зато што се устручавам од имена, него нису ни моји предмети, нисам сигуран ни који су износи, али сам сигуран да је овај однос такав“.

На питање шта је разлог такве неуједначене праксе, каже да то треба питати суд.

-Нама остаје да се прво правним путем боримо против таквих одлука. Да евентуално размотримо иницијативу за захтјев за заштиту законитости против такве одлуке суда, након што евентуално та опција буде могућа и доведе до одређене одлуке, онда ћемо одлучити о даљим корацима- закључио је Радоњић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: