Radošević: Pripadnici UČK nas tukli, puška u usta, nož pod grlo

Ove nedelje, u Hagu, na suđenju Hašimu Tačiju i još trojici komandanata nekadašnje terorističke UČK, svedočio je novinar Nebojša Radošević koji je 1998. godine otet na Kosovu i Metohiji. On, ali i drugi poznavaoci prilika, veruju da je, na osnovu takvih svedočenja, moguće dokazati da su četvorica optuženih naređivali ili znali za zločine koje su činili niži pripadnici terorističke UČK, te očekuju osuđujuću presudu, piše RTS.
Drugi svedok srpske nacionalnosti koji je u Hagu javno govorio je novinar kog su pripadnici UČK držali u zarobljeništvu 41 dan.

Dva dana su ga o tome ispitivali Tužilaštvo i odbrana Hašima Tačija i ostale trojice. Prve su zanimale okolnosti zločina, drugi su nameravali da ga, kako tvrdi, diskredituju.

„Diskreditacija u smislu da sam radio za vladu, odnosno za državne organe. A onda su oni išli dalje s time da sam špijun, radio za jednu, drugu, treću službu, što sam ja naravno demantovao. Još jednom kažem, nisam nikad radio ni za kakvu tajnu ili drugu službu, a radio za Tanjug kao državnu agenciju jesam“, kaže Radošević.

Radošević i njegov kolega Vladimir Dobričić oteti su 18. oktobra 1998. u blizini prištinskog aerodroma Slatina. Za 41 dan zarobljeništva promenili su tri lokacije. Pušteni su, dobrim delom, i zahvaljujući drugim novinarima koji su tada izveštavali sa Kosova i Metohije.

„Kad se nije pojavio u Prištini, mi smo digli neviđenu paniku i uticali ponajviše na te međunarodne zvaničnike. Policija je kontrolisala gradove, putevi su bili manje više nesigurni, pogotovo taj od Podujeva do Prištine, jer je non-stop presecan raznim akcijama OVK, putevi za Prizren, Peć, Đakovicu, Štrpce. Bila je fluidna situacija, mogao si da kreneš, ali to nije značilo da ćeš se obavezno i vratiti“, govori novinar Rade Maroević, nekadašnji izveštač sa Kosova.

A šta se događalo onima koji se ne vrate, svedoči Radošević.

„Tučeni smo, puška u usta, puška u oko, grudi, pa ponovo u usta. To je bilo petog ili šestog dana. Nož pod grlo i šamaranje je bilo 20. dana kad smo prebačeni u planinu i bio je jedan incident 36. ili 37. dan, kada oni uopšte nisu znali koji su Srbi u pitanju, mislili su da su neki novi. Poskočili su, kolegu su počeli da šutiraju“, navodi Radošević.

Nekadašnji novinar Tanjuga jedan je od 300 svedoka koliko bi, na poziv Tužilaštva, trebalo da bude ispitano. Tači i ostali terete se po komandnoj odgovornosti, što znači da će tužioci morati da dokažu da su nižim strukturama terorističke UČK naređivali ili da su znali za otmice, ubistva, napade. Poznavaoci i direktne žrtve veruju da je to moguće.

„Dokazi su tu, zna se čija je odgovornost, zna se ko je bio komandant, pa izvol’te molim vas“, kaže Radošević.

Maroević ističe da je značaj ovog svedočenja u tome da se pokaže da je postojala određena koordinacija na nekom nivou između vrha UČK i ljudi koji su ih neposredno oteli.

„Te novinare je otela OVK i pustila ih je posle ogromnog pritiska, pre svega, međunarodnog faktora na Kosovu. Neki sistem je postojao unutar neke organizacije, inače ni međunarodna zajednica ni ostali novinari ne bi imali kome da se obrate da bi ti ljudi na kraju bili pušteni“, navodi Maroević.

Suđenje nekadašnjim komandantima OVK počelo je aprila ove godine, a za celokupno izvođenje dokaza Tužilaštvu je dat rok dve godine.