Радуловић: Будућност Жељезаре зависи од компетентности и етике Владе и професора

Проф. др Бранко Радуловић обратио се јавности ауторским текстом везано за ситуацију око будућности Жељезаре. Он сматра да она зависи од компетентности и етике Владе и професора универзитета.

Текст преносимо интегрално.

„Као потврђени научник и привредник из области металургије и металопрераде, са највећим акадамским звањем, истраживачким резултатима и привредним признањима из те области, имам професионалну и моралну обавезу да још једном укажем на стање у производњи челика у свијету у контексту будућности Жељезаре и понудим решење.

Последњи пут сам у Скупштини Црне Горе и на скупу у Никшићу говорио о томе на који начин Жељезара може бити успјешан и профитабилан привредни субјекат и значајан развојни потенцијал као резултат оптималне реиндустријализације. Нажалост, већ након кратког периода, зебње које сам имао показале су се оправданим.

Ових дана најављују се нове пројекције неутемељене у знању и позитивној пракси, којима ћемо поново изгубити значајна финансијска средства, драгоцјено вријеме и могућност суштинског економског прогреса.

Мора се, прије свега, имати у виду да је челик главна артерија економије и да се примјењује у свим секторима. Према подацима Светске асоцијације за челик, током 2022. године у свијету је произведено 1,885 милијарди тона. Међународна агенција за енергетику процјењује да ће потражња за челиком порасти за трећину до 2050. године.

Међутим, нове студије указују да свјетска производња челика емитује скоро једну десетину ЦО2 који изазива ефекат стаклене баште и доводи до глобалног загријавања. Око 75% челика се производи у постројењима на угаљ који кроз хемијске реакције ослобађа ЦО2.

Наредних десет година представљаће круцијалан период за промјену инфраструктуре у производњи челика у циљу значајног смањења емисије ЦО2 и еколошке неутралности. У ту сврху издвајају се огромна финансијска средства, уводе нове технологије, мијења законска регулатива, доносе бројне економске мјере. Дефинитивно производња „зеленог“ челика, употреба „зеленог“ водоника и електричне енергије из обновљивих извора су зацртани циљеви.

Позивање Савјета Агенције за заштиту конкуренције на испуњавање мјерила за затварање поглавља 8 о заштити конкуренције и на Протокол 5 ССП који третира производњу челика на нивоу ЕУ и забрањује државну помоћ у сектору угља и челика, нема упориште у пракси. Примјера ради, ове године је Европска комисија одобрила Њемачкој исплату до 2 милијарде € државне помоћи компанији ТхyссенКрупп за декарбонизацију процеса производње челика водоником у Дрездену. Ова компанија ће инвестирати још милијарду € за реструктурирање производње. Предвиђен је капацитет директне редукције од 2, 5 милиона тона и производња 2,3 милиона тона „зеленог“ челика.

Извршно тијело ЕУ такође је одобрило државну помоћ од 850 милиона € француској челичани АрцелорМиттел у Денкерку за прелазак на „зелени“ или нискоугљенични водоник, биогас и електричну енергију. Ова компанија је за исту намјену и од Белгије добила 280 милиона €.

Постоје и други примјери финансирања транзиције производње челика и процеса декарбонизације и добијање угљенично неутралног производа. У Шведској је прикупљено 190 милиона € од приватних инвеститора за почетак изградње челичане у Бодену, која ће користити „зелени“ водоник. Норвешки Бластр Греен Стеел најавио је изградњу челичане са интегрисаним постројењем за производњу водоника у јужној Финској. Инвестиција је процијењена на 4 милијарде €. Словеначки произвођачи челика СИЈ Ацрони и СИЈ Метал Равне су од НЛБ банке, која предводи групу девет страних и домаћих кредитора, добили су зајам од 230 милиона €, а и Европска банка за обнову и развој ће са 25 милиона € партиципирати у пројекту смањења утицаја производње челика на животну средину.

Рио Тинто и Цхина Баоwу, компаније које највише на свијету ископају руде гвожђа и произведу челика, удружују се на пројектима смањења емисије ЦО2 при производњи челика у Аустралији, и на изградњи пилот-фабрике „сунђерастог“ челика у Кини. Компанија ПСИ у сарањи са бразилским произвођачем челика Вилларес Металс развија софтвере за пуну контролу утрошка енергије при производњи и преради челика.

Глобална производња и трговина челиком се реорганизује како би се узели у обзир климатски приоритети. На томе посебно инсистира Европска унија. Треба имати у виду да Кина производи око 50% укупне производње челика у свијету, технологијама које емитују огромне количине ЦО2. Кина, као држава, субвенционише и такву производњу. Пекинг пројектује да ће кинеска индустрија челика достићи врхунац емисије до 2030. године. Оваква технологија производње и подршка се морају мијењати.

Европски парламент и Савјет Европске уније постигли су споразум о увођењу прекограничног пореза на ЦО2 за одређене робе увезене из земаља које немају адекватно опорезивање емисије овог гаса. Почетак примјене је октобар 2023. године. Такође су уведене и „квоте“ на челик како би ЕУ заштитила своју привреду од нелојалне конкуренције. Компаније које извозе челик у ЕУ биће у обавези да испуне и купе ЦБАМ сертификат. Прекогранични порез неће плаћати земље са истим климатским амбицијама као ЕУ. Упркос разлици у мишљењима, САД и ЕУ усаглашавају методологију мјерења емисије ЦО2 од челика и алуминијума.

Дефинитивно, имајући у виду све претходно, као и ефекте које постиже једно радно мјесто у индустрији у развијеним државама, тражњу за појединим врстама челика и металопрерађивачким производима и склоповима, мултипликационе ефектие, Жељезара у Никшићу има сјајну перспективу. Њу треба развијати као интегрисану производњу „зеленог“ челика са средњим и високим технолошким садржајем, са структуром производње кованих, конструкционих и специјалних челика, обимом производње изнад 100.000 тона/годишње. Таква жељезара би ангажовала око 1.200 запослених. Соларне панеле и производњу водоника треба уводити како би се смањила цијена утрошене енергије. Модернизација и реструктурирање треба спровести кроз даљу еколошку модернизацију челичане, уградњу још једне пресе, конти лива и ваљаонице.

Вриједност улагања би било око 65 милиона € а вријеме завршетка свих радова око три године. Начин финасирања може бити државна помоћ, државне гаранције, грантови, помоћи и/или комерцијално кредитирање са грејс периодом од три године. Оваква модерна жељезара би могла да остварује приход преко 250 милиона €, сервисира све обавезе и рентабилно послује. Даљом прерадом и повећањем технолошког садржаја експоненцијално би расли ефекти. Студија модернизације Жељезаре мора бити квалитетна. Организационо, Жељезара треба да буде дио „Индустрија Црне Горе“ а.д. а руководство ЕПЦГ и градоначелник Никшића треба да се баве својим послом, имају га и превише.

Предуслов за модерну и конкурентну Жељезару, као уосталом и за перспективу укупне економије, је компетентна влада. Нажалост, то нијесу биле ни 42. ни 43. Влада. По много чему оне су биле континуитет претходних ДПС влада. Ништа добро не обећава ни Спајићева влада, уколико основни критеријум не буду програм и стручност, већ партијске „трговине“. Оно што посебно забривања, да руководство појединих партија, као што је некада радио и Ђукановић, доноси одлуке о будућности стратешких субјеката и сектора. Некопетентни појединци, без знања и образовања, вођени партикуларним интересима, на нетранспарентан начин и директним погодбама доносе стратешке одлуке о нашим добрима.

Електрична енергија из обновљивих извора, један је од предуслова за успостављање модерне и конкурентне Жељезаре и укупне економије. Ово што се ради са распродајом соларних и вјетро потенцијала и погрешном валоризацијом хидропотенцијала највећи је удар на државу и њену будућност. Разни тајкуни ће згрћати милијарде а грађани Црне Горе ће плаћати најскупљу цијену електричне енергије.

За овакво стање Жељезаре Никшић и деградацију свих економских ресурса и потенцијала највећу моралну одговорност сносе професори универзитета. Скривени у својим кабинетима, глумећи величине, ћуте на све девијације и не нуде чак ни она решења која презентирају студентима на предавањима. Да ли се икад чуо глас од њих на све ове девијације, а не камоли понудило решење. Ријетки су били који су јасно и гласно износили своје ставове и због тога били дискриминисани и прогањани. Безброј је оних који су за шаку прљавог новца потписивали штетне и фингиране елаборате. Након промјене власти, добили су високе апанаже, а и даље срамно ћуте. Само се тамо није пробудила слобода. Зато измјенама Закона о високом образовању треба структурирати плату да 50% добијају од наставе, а да 50% морају зарадити од научних и развојних пројеката. Оне студијске програме за које нема интересовања ни тржишне потребе за тим кадровима у Црној Гори, треба укинути или потпуно реформисати у складу са новим трендовима развоја.

Да би се спровела нова економска политика и секторске реформе и допринијело да Жељезара буде модернизована и конкурентна, неопходно је формирати Институт за развој, Индустрију Црне Горе а.д., Развојну банку и Обвезнички фонд.

Нажалост, све више сам убијеђен да ће будућност Црне Горе бити суморна, да од реформи и економског препорода нема ништа, да ће оно што је остало од аутократске и олигархијске ДПС владавине бити уништено или девастирано незнањем, диловима са тајкунума и сусједима, директним тајним договорима, без обзира да ли ћемо бити чланица ЕУ или не“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: