Радуловић: СДТ хитно да преиспита пословни кредибилитет закупца Жељезаре Никшић

Специјални државни тужилац, Владимир Нововић требало би хитно да преиспита пословни кредибилитет закупца Жељезаре Никшић и тако предуприједи изгледне негативне посљедице, оцијенио је професор Бранко Радуловић.

– Довољно је да само на Google укуца назив ове партнерске компаније 8B Capital S.A. – Lugano и име њиховог представника Игора Шамиса и све ће бити јасно. Потребно је такође да се преиспитају услови под којим је дат закуп. Није потребно било какво експертско знање да се дође до закључка да овај аранжман представља губитак и посљедње наде да Жељезара Никшић постане модерна, еколошка и профитабилна компанија- навео је Радуловић, који је члан Покрета за промјене (ПзП).

Он сматра да ће Црна Гора, уколико СДТ све препусти случају, остати без још једног развојног ресурса који би допринио диверзификацији привреде и стварању нове додате вриједности.

– Узалуд сам као неко из струке више пута указивао на чињеницу да Жељезара може имати перспективу уколико се модернизује и реструктурира на оптималан, ефикасан и ефективан начин, уколико са њоме управља компетентан менаџерски тим и уколико има подршку од знавене Владе и професионалних институција- казао је Радуловић.

Он је подсјетио да су сличан апел имали и угледни универзитетски професори из региона који су тврдили да Жељезара има изгледну перспективу. Бројни су примјери успјешних жељезара, почев од словеначких, које су доказ тих тврдњи.

– Међутим, све је било узалудно. Премијер Милојко Спајић и министар енергетике Саша Мујовић нијесу уважили ниједан аргумент струке, нити успјешне европске и свјетске праксе. Нажалост, слично поступају и када је у питању енергетски хидро потенцијал, термоелектрана, потенцијали сунца и вјетра, те индустрија алуминијума- сматра Радуловић.

Он је саопштио да је челик главна артерија економије и примјењује се у свим секторима. Према подацима Свјетске асоцијације за челик током прошле године у свијету је произведено 1,88 милијарди тона. Међународна агенција за енергетику процјењује да ће потражња за челиком порасти за трећину до 2050. године.

– Међутим, нове студије указују да свјетска производња челика емитује скоро једну десетину угљен-диоксида (ЦО2) који изазива ефекат стаклене баште и доводи до глобалног загријавања. Око 75 одсто челика се производи у постројењима на угаљ који кроз хемијске реакције ослобађа ЦО2- навео је Радуловић.

Према његовим ријечима, наредних десет година представљаће круцијалан период за промјену инфраструктуре у производњи челика у циљу значајног смањења емисије ЦО2 и еколошке неутралности. У ту сврху издвајају се огромна финансијска средства, уводе нове технологије, мијења законска регулатива, доносе бројне економске мјере. Дефинитивно производња „зеленог“ челика, употреба „зеленог“ водоника и електричне енергије из обновљивих извора су зацртани циљеви.

– Позивање Савјета Агенције за заштиту конкуренције на испуњавање мјерила за затварање поглавља 8 о заштити конкуренције и на Протокол 5 ССП који третира производњу челика на нивоу ЕУ и забрањује државну помоћ у сектору угља и челика, нема упориште у пракси. Примјера ради, прошле године је Европска комисија одобрила исплату око двије милијарде ЕУР државне помоћи њемачкој компанији ТхyссенКрупп за декарбонизацију процеса производње челика водоником у Дрездену. Ова компанија ће инвестирати још милијарду ЕУР за реструктурирање производње- рекао је Радуловић.

Он је казао да се Рио Тинто и Цхина Баоwу, компаније које највише на свијету ископају руде гвожђа и произведу челика, удружују на пројектима смањења емисије ЦО2 при производњи челика у Аустралији и на изградњи пилот-фабрике „сунђерастог“ челика у Кини.

– Глобална производња и трговина челиком се реорганизује како би се узели у обзир климатски приоритети. На томе посебно инсистира Европска унија. Треба имати у виду да Кина производи око 50 одсто укупне производње челика у свијету, технологијама које емитују огромне количине ЦО2. Кина, као држава, субвенционише и такву производњу. Пекинг пројектује да ће кинеска индустрија челика достићи врхунац емисије до 2030. године. Оваква технологија производње и подршка се морају мијењати- сматра Радуловић.

Европски парламент и Савјет Европске уније постигли су споразум о увођењу прекограничног пореза на ЦО2 за одређене робе увезене из земаља које немају адекватно опорезивање емисије овог гаса. Такође су уведене и „квоте“ на челик како би ЕУ заштитила своју привреду од нелојалне конкуренције. Компаније које извозе челик у ЕУ биће у обавези да испуне и купе ЦБАМ сертификат. Прекогранични порез неће плаћати земље са истим климатским амбицијама као ЕУ. Упркос разлици у мишљењима, САД и ЕУ усаглашавају методологију мјерења емисије ЦО2 од челика и алуминијума.

– Дефинитивно, имајући у виду све претходно, као и ефекте које постиже једно радно мјесто у индустрији у развијеним државама, тражњу за појединим врстама челика и металопрерађивачким производима и склоповима, мултипликационе ефектие, Жељезара у Никшићу има сјајну перспективу. Њу треба развијати као интегрисану производњу „зеленог“ челика са средњим и високим технолошким садржајем, са структуром производње кованих, конструкционих и специјалних челика, обимом производње чак до 200 хиљада тона годишње- рекао је Радуловић.

Таква жељезара би, како сматра, ангажовала више од 1,5 хиљада запослених. Соларне панеле и производњу водоника треба уводити како би се смањила цијена утрошене енергије и извршила декарбуризација.

– Модернизација и реструктурирање треба спровести кроз даљу еколошку модернизацију челичане, уградњу још једне пресе, конти лива и ваљаонице. Вриједност улагања би била око 70 милиона ЕУР, а вријеме инсталисања нове опреме око три године. Трошак увођења „зеленог“ водоника није урачунат. Начин финасирања може бити државна помоћ, државне гаранције, грантови, помоћи и/или комерцијално кредитирање са грејс периодом од три године- оцијенио је Радуловић.

Према његовим ријечима, таква модерна жељезара би могла да остварује приход преко 350 милиона ЕУР, сервисира све обавезе, враћа кредите за модернизацију и рентабилно послује. Даљом прерадом и повећањем технолошког садржаја експоненцијално би расли ефекти.

– Студија модернизације и реструктурирања Жељезаре мора бити квалитетна и сачињена од Универзитета Црне Горе. Организационо, Жељезара треба да буде дио новоформираног државног предузећа Индустрија Црне Горе. Електропривреда (ЕПЦГ) само треба да се бави развојем производње „зелене“ енергије и да остане у државном власништву- навео је Радуловић.

Он је рекао да будућност Жељезаре искључиво зависи од копетенције и чињења Владе.

– Универзитет Црне Горе (УЦГ) мора дати пуни допринос у експертском знању. Уколико то не учине, биће то још један повод да је од највећег националног интереса да се ова парламентарна већина мијења а матични факултет укине- закључио је Радуловић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: