Rajna Dragićević: Srpski jezik u ogledalu stvarnosti

U Institutu za evropske studije 27. januara 2023. godine održano je, sada već, tradicionalno svetosavsko predavanje. Gošća Instituta bila je prof. dr Rajna Dragićević koja je besedila na temu „Srpski jezik u ogledalu stvarnosti“.

Osnovna ideja izlaganja prof. Dragićević bila je da predstavi, kako ideologiju, tako i praksu jezičke standardizacije. U prvom delu izlaganja bilo je više reči o pristalicama i protivnicima pokušaja da se jezik reguliše, a posebno o ustanovama i pojedincima koji imaju sukobljena mišljenja oko ovog pitanja, i to ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama. Osnovna linija podele počiva na one koji su za regulaciju jezičkog standarda i one koji su za potpuno odsustvo kontrole jezičke standardizacije. Takav sukob postoji u svim zemljama u kojima se dominantno govore slovenski jezici, a na predavanju je bilo više reči o iskustvima Rusije, Hrvatske i Makedonije.

Pristalicama jezičke standardizacije označeni su Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Vijeće za normu hrvatskog standardnog jezika, Sovet pri Prezidente Rossiйskoй Federacii po russkomu яzыku, Obщestvo russkoй slovesnosti i Sovet za makedonski jazik. Zagovornici ovog pristupa govore o potrebi da se vrlo aktivno radi na utvrđivanju jasnih pravila jezika i bore se za njegovu čistotu koja bi trebalo da bude građena na uzorima iz sopstvene kulture. Međutim, među stručnjacima za jezik postoji veliko neslaganje oko potrebe da se jezik standardizuje.

U Srbiji, a slično je i ostalim slovenskim zemljama postoji nesaglasje između prakse i pristupa, a često se dešava i da druge ustanove koji se bave jezikom ne poštuju odluke onih tela koja se bave standardizacijom jezika. U slučaju Hrvatske, Vijeće za normu hrvatskog jezika bilo je kratkog veka (od 2005. do 2012. godine). Suprotno Hrvatskoj, u Rusiji postoje dve ustanove koje se bave jezikom. Čak je i predsednik Ruske Federacije osnovao posebno telo za pitanje jezika. Ipak, takve ustanove nisu dale odgovarajuće rezultate.

Fenomenu „gramatičkog nacizma“ prof Dragićević je posvetila znatan deo predavanja. Naime, termin je nastao je u Sjedinjenim Državama i označava one osobe koje insistiraju na poštovanju jezičkih pravila. Kako ističe prof. Dragićević, gramatički nacisti su često polupismeni i vole da omalovažavaju sagovornika. U tom smeru je i Pavle Ćosić dokazao da se pristalice takvog pristupa u Srbiji neretko pojavljuju na društvenim mrežama izmišljajući pravila koja nisu ni postojala.

Borci protiv jezičke standardizacije su pristalice drugog ekstrema. Postoje srbisti koji smatraju da je jezička standardizacija tekovina autoritarnog i malograđanskog društva koje je neophodno prevazići. Podele postoje i u drugim slovenskim zemljama. Ljudmila Putina, bivša supruga predsednika koji je uveo posebno telo za standardizaciju, zalagala se protiv nasilnog nametanja književnog jezika. Suprotno tome, Ljudmila Verbicka, koja je kao rektor Petrogradskog univerziteta bila imenovana u predsednikov odbor za jezik, smatrala je da je pitanje odbrane norme jezika pitanje odbrane Rusije.

U Rusiji se pojavio i pokret „padonkija“ koji su za potpunu jezičku anarhiju i neformalni stil kao odgovor na gramatičke naciste. Padonki se ponekad zovi i albanistima, budući da su američki sajt Live Journal posećivali Rusi i kad god su na ruskom pisali komentar Amerikanci su mislili da je to albanski (jer nisu znali koji je jezik). Onda su Rusi objavljivali lekcije iz albansko-ruskog jezika kao sarkastičan odgovor na takvo pisanje. U Hrvatskoj je Mate Kapović u knjizi „Čiji je jezik?“ istakao da je književni jezik tek jedan od oblika jezika i da ne bi trebalo da se nameće, već da se pusti sloboda jezičkog izraza.

Tvorba novih reči neretko je podstaknuta vulgarizovanjem jezika. V.V. Himik smatra da se u ruskom jeziku dogodio kulturni prevrat, jer je u Rusiji nastupilo odstupanje od onih jezičkih ideala koji su postojali među ruskim piscima XIX veka. Postepeno su se govornici ruskog jezika orijentisali ka ekspresivnom jeziku masovnih medija što je dovelo i do preorijentacije ka masovnoj i opštenarodnoj kulturi nasuprot nekadašnjoj elitnoj. Takav preokret povezan je i sa funkcionalnim potencijalom, ekspresivnošću, privlačnošću i dostupnošću jezika za široki krug govornika.

Slična situacija odvija se i u srpskom jeziku gde je prof. Dragićević primetila unošenje novih sintagmi i značenja poput „rasipamo tu sintagmu kao krava balegu“ (za sintagmu koja se često ponavlja); „takav abortus od razvoja događaja“ (za nepovoljan razvoj situacije); „i tada je fekalija pogodila ventilator“ (za brzo širenje vesti). Identičan je fenomen i sa upotrebom imenice „fikus“ koja se često koristi i u unutrašnjoj politici. Brojni su primeri od „fikus-opozicije“, „fikus-vlade“, „gej-fikusa“, „strejt-fikusa“, „gospođe fikusa“, „fikus-ministara“, „fikus-nacionalista“, „cool fikusa“, „ukrasnog fikusa“, „levičarskog fikusa“, „najobičnijeg fikusa“, „dražesnog fikusa“, „oficijelnog fikusa“, „fikusa 2.0“, a u upotrebi su i „fikusomanija“ i „fikusirati“. Koliko je ta promena bila intenzivna svedoči i to da je u prvom izdanju Rečnika srpskoga jezika kojeg je izdala Matica srpska 2007. godine, fikus definisan kao sobna, ukrasna biljka, lat. Ficus elastica. U drugom izdanju istog rečnika, objavljenom 2018. godine, ovoj definiciji dodata je i politička figurativna komponenta što svedoči o brzim promenama u samom jeziku. Drugi slikovit primer jeste i sa diplomatijom gde se pojavljuju izrazi kao što su „ping-pong“ diplomatija, „toalet“ diplomatija, „megafon“ diplomatija, „apa-drapa“ diplomatija, „mercedes“ diplomatija i „fejsbuk“ diplomatija.

Upotreba anglicizama jeste fenomen koji zaslužuje posebnu pažnju. Dominacija engleskog jezika, posredstvom medija i globalizovane privrede i kulture, jeste opštepoznata pojava. Međutim, empirijska istraživanja o prisutnosti engleskog jezika govore o naglim promenama u poslednjih nekoliko decenija. Referentna istraživanja Đorđa Otaševića i Tvrtka Prćića pokazuju da je u srpskom jeziku primetan trend naglog rasta. Prema nalazima Đorđa Otaševića devedesetih godina je 3% anglicizama bilo među novim rečima u srpskom jeziku. Tvrtko Prćić je u Rečniku novijih anglicizama (izdanja iz 2001, 2011. i 2018.) prepoznao 900 reči iz engleskog, da bi u Srpskom rečniku novijih anglicizama (izdanje iz 2021. godine) bilo registrovano 4500 reči koje su došle sa anglofonog područja.

Srpski jezik nije proizveo odgovarajuće termine za nove poslove i pojave na internetu, pa je i zbog toga došlo do naglog skoka stranih reči. Primera radi, reči kao što su „viral“, „tink-tenk“, „timbilding“, „mosting“, „gousting“, „haunting“, „benčing“, „stašing“, „must see“, „mejnstrim“, „tviter selebriti“, „kontroling“, „diplajking“ i druge nisu dobile odgovarajuće srpske pandane.

Pored toga, pojavile su se i anglosrpske reči koje su nastale kao posledica prilagođavanja stranih reči u srpskom kontekstu. Kao primere prof. Dragićević navodi „win-win situaciju“, „lose-lose situaciju“, „ol araund igrač“, „bindžovati“, „catch all partija“, „bad gay“ i „good gay narativ“, „hot pink ružičasta“, „ultra pink ružičasta“, „fešnsenzitivan“, „selfi turiste“, „onlajn Srbiju“, „oflajn Srbiju“, „vajber dadilju“, „haj tek fabriku“, „oldskul taksiste“, „underground organizacije“, „smart bojkot“, „džoker reč“ i druge. ‘

Usvajanje stranih reči u doslovnom značenju dovelo je do toga da je u srpskom sve više nepromenjivih prideva. Pored toga, među nevidljive uticaje engleskog u srpskom jeziku mogu se navesti i primeri slivenica kao što su „kovidiot“, „prestitutka“, „trampokalipsa“, „dnovinarstvo“, „dnovinar“, „kukupedija“, „daytonarije“. Sličan je slučaj i sa okazionalnim glagolima (osebičiti se, upljačkati, zafolirati se (u nešto), iskičmiti se, razmagičiti se, opošteniti, mafijati, rasfilozofirati, šlajmariti, domamurati), okazionalnim imenicama (hitičnost, divnost; iskičmljenje, smrtovanje, alapačarenje; istiničar, površar, svađač; iskliz, zabuš, hvat, gunđ, šljašt, natušt; odvratluk, nasluta, nadcilj, podmrak, nadmetač, nadzabava), okazionalnim pridevima (snolik, obukvaljen, nikaknjikav, odustajački, sorošast, gadnjikav), okazionalnim deminutivima (preziruckati, privilegijica, rutinica, izvinjence).

Koliko je teška mogućnost nametanja odgovarajućih domaćih reči svedoči i primer selfija, gde su i srpski i hrvatski jezikoslovci pokušavali da pronađu odgovarajuću alternativu. Međutim, izrazi kao što su samoslika, sebić, osobnjača, odnosno samoslika, sebić i svojko nisu se ustalili. Jačanje interneta i trgovina podstakli su i prilagođavanje jezika kako bi izraze učinili što dostupnijim. Tako su se pojavile i boje kreirane prema prizorima iz prirode (plavo nebo, zelenilo mora, ponoćno plava), materijama iz prirode (pesak, svetli pesak, koral, kamen, zlato, led, kreč, drveni ugalj, ugljeno siva, tamnougljeno siva, antracit siva, kaki, lapor plava, biserni lapor, akvamarin), biljkama (boja zelene jabuke, boja plavog patlidžana, limun žuta, zelena limeta, svetlozelena nana, fuksija, tamarilo, breskva, mandarina, šljiva, kupina, duvan, lavanda, pistać, kari, vanila, slama, indigo), životinjama (tupe siva, zelena patka, boja svetle kamilje dlake, nerc, svetli nerc, mišje siva, losos, slonovača, ostriga bela, leopard (dezen i boja)), pićima (rakija, marsala, boja šampanjca, svetli viski, vino, burgundac), ljudskim proizvodima (čokolada, boja žvakaće gume, krema, karamela, maslac, cigla, senf, terakota).

U poslednjih nekoliko godina primećuje se i izraziti uspon turcizama. Prema mišljenju prof. Dragićević promoteri anglosrpskog koriste turcizme za oživljavanje ekspresivnog značenja. Takvi izrazi su „anti-režimlija“, „harvardlija“, „interntelija“, „fakultetlija“, „đukanlija“, „dokonluk“, „balegarluk“, „korektluk“, „komentatorluk“, „novindžija“, „vidovdandžija“, „prvomajdžija“, „horoskopdžija“ i drugi.

Moguća nada u negovanju srpskog jezika svakako je i konkurs za najlepšu srpsku reč. Prof. Dragićević je naglasila da je u pitanju inicijativa kojom se neguju stare reči, a rezultati konkursa pokazuju da je snažan uticaj slavenosrpskih reči na estetsko poimanje jezičke lepote. Reči koje su slali na konkurs bile su blagovanje, blagoglagoljiv, blagodariti, blagodarnost, blagodat, blagonaklonost, blagoslov, blagosloven, blagouhan, blažen, velikodušnost, krasnonaravije, krasnorečje. I starije srpske reči kao što su badnjak, božur, ognjište, raskovnik, slava, ćirilica i druge našle su svoje odgovarajuće mesto. Na konkursu za najlepšu srpsku reč pobedila je reč praskozorje budući da je to stara slovenska reč koja nosi duboku simboliku rađanja, početka i nade.