Raković o ­molbi Zaharove Srbi­ma da se uje­di­ne u od­bra­ni

Po­seb­na ulo­ga pri­pa­da pa­tri­ot­skim sna­ga­ma ko­je su se već do­ka­za­le i oni­ma ko­je tek sti­ču auto­ri­tet u dru­štvu. Mno­go za­vi­si od nji­ho­ve sprem­no­sti da se uje­di­ne i za­jed­nič­ki bra­ne te­melj­ne in­te­re­se srp­skog na­ro­da, da obez­be­de sta­bil­nost vla­sti na svim ni­vo­i­ma ka­ko bi se for­mu­li­sa­la i ostva­ri­va­la re­al­na re­še­nja ključ­nih dr­žav­nih pi­ta­nja, na­ve­de­no je, iz­me­đu osta­log, u ko­men­ta­ru port­pa­rol­ke Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je Ma­ri­je Za­ha­ro­ve, a u ve­zi s po­te­zi­ma „vla­sti” u Pri­šti­ni i si­tu­a­ci­jom u BiH. Ovo je di­rek­tan po­ziv pa­tri­ot­skim po­li­tič­kim stran­ka­ma i po­kre­ti­ma vla­sti i opo­zi­ci­je da se uje­di­ne u ovom vr­lo iza­zov­nom tre­nut­ku za Sr­bi­ju.

Taj po­ziv, pre­ma mi­šlje­nju isto­ri­ča­ra dr Alek­san­dra Ra­ko­vi­ća, tre­ba­lo bi tu­ma­či­ti kao kraj­nje do­bro­na­me­ran. „Svi­ma na­ma ko­ji pra­ti­mo ovu si­tu­a­ci­ju, a ko­ji se ne ba­vi­mo stra­nač­kom po­li­ti­kom, ali pra­ti­mo kao struč­nja­ci i ro­do­lju­bi, pao bi ve­li­ki te­ret s le­đa ka­da bi do­šlo do kon­sen­zu­sa na­ših pa­tri­ot­skih sna­ga oko Ko­so­va i Me­to­hi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, od­no­sno srp­skog pi­ta­nja u BiH. Mo­že­mo da se pri­se­ti­mo da smo mi ta­kav kon­sen­zus ostva­ri­li 2020. po­vo­dom Cr­ne Go­re. Ni­je ne­re­al­no da ostva­ri­mo kon­sen­zus, ma­lo je po­treb­no ulo­ži­ti na­po­ra, vi­še psi­ho­lo­škog, da pad­nu te ba­ri­je­re iz­me­đu po­je­di­nih lju­di”, na­vo­di dr Ra­ko­vić za „Po­li­ti­ku”.

A go­vo­re­ći o to­me ko­je su to sta­re pa­tri­ot­ske sna­ge ko­je su se već do­ka­za­le, a ko­je je po­me­nu­la Za­ha­ro­va, ne ime­nu­ju­ći ni­jed­nu stran­ku, ni po­li­tič­kog pred­stav­ni­ka, sa­go­vor­ni­ci na­šeg li­sta sa­gla­sni su da već do­ka­za­ne pa­tri­ot­ske sna­ge po­sto­je u vla­sti. „Sr­bi i te ka­ko do­bro zna­ju ko je pa­tri­o­ta – to je Alek­san­dar Vu­čić. I to mo­ra­mo otvo­re­no ili objek­tiv­no da ka­že­mo, jer u pro­tiv­nom, Vu­čić ne bi do­bio 60 od­sto po­dr­ške gra­đa­na na iz­bo­ri­ma za pred­sed­ni­ka pret­pro­šle go­di­ne. Ni­ti bi Srp­ska na­pred­na stran­ka do­mi­nant­no po­be­di­la na upra­vo za­vr­še­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, i ne sa­mo par­la­men­tar­nim. Svi oni zna­ju ko je ro­do­ljub, a ko ne”, is­ti­če Og­njen Ka­ra­no­vić iz Cen­tra za dru­štve­nu sta­bil­nost.

Ra­ko­vić na­vo­di da u vla­sti po­sto­je pa­tri­ot­ske sna­ge ko­je su se već do­ka­za­le. Za sva­ki na­rod ili za­jed­ni­cu, do­da­je Ka­ra­no­vić, i te ka­ko je va­žno da po­sto­je ro­do­lju­bi­ve, ne sa­mo po­li­tič­ke sna­ge, ali ako go­vo­ri­mo o po­li­tič­kom ži­vo­tu, na­rav­no da na njih pr­vo mi­sli­mo uko­li­ko že­li­mo pro­spe­ri­tet ta­kvoj za­jed­ni­ci. Ra­ko­vić ob­ja­šnja­va da ima­mo pa­tri­ot­ske sna­ge u opo­zi­ci­ji ko­je su već do­ka­za­ne ili su na pu­tu da se u pot­pu­no­sti do­ka­žu. „Si­gur­no je da ima ovih ko­ji se ni­su do­ka­za­li, re­ci­mo, ova no­va ko­a­li­ci­ja (’Mi – glas iz na­ro­da’) ko­ja je si­gur­no pa­tri­ot­ska, ali tek tre­ba da se do­ka­že u tom smi­slu. Ima­mo je­dan ši­ri spek­tar pa­tri­ot­skih op­ci­ja ko­je se na­la­ze u vla­sti, u par­la­men­tar­noj opo­zi­ci­ji i van par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je, ako su ne­kad bi­li par­la­men­tar­ne stran­ke. Tre­ba pre­ći s re­či na de­la, ali pri­hva­ti­ti i spo­zna­ti od­go­vor­nost ko­ju tre­nut­no ima na­ša vlast”, is­ti­če dr Ra­ko­vić.

Ka­ra­no­vić, s dru­ge stra­ne, na­vo­di da ka­da je reč o pri­su­stvu ro­do­lju­blja na na­šoj po­li­tič­koj sce­ni, me­đu po­li­tič­kim op­ci­ja­ma i nji­ho­vim pred­stav­ni­ci­ma, pa­tri­o­ti­zam je vred­nost ko­ja je u de­fi­ci­tu. Za­ha­ro­va je, pod­se­ti­mo, uka­za­la i na to da se po­lo­žaj Sr­ba s KiM bu­kval­no po­gor­ša­va iz da­na u dan. Is­ta­kla je i da je zlo­či­nač­ki re­žim „pre­mi­je­ra” Kur­ti­ja ko­nač­no pre­šao u ak­tiv­nu fa­zu an­ti­srp­skog et­nič­kog či­šće­nja – pro­te­ri­va­nje Sr­ba s nji­ho­vih iskon­skih og­nji­šta.

„Pod­sti­ca­njem Kur­ti­ja i te­ro­ra ko­ji je on po­kre­nuo, Za­pad na­sto­ji da ka­zni Be­o­grad zbog nje­go­ve čvr­sti­ne u od­bra­ni na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta i pra­va na sa­mo­sta­lan kurs, zbog od­luč­no­sti da oču­va pri­ja­telj­ske od­no­se s Ru­si­jom i dru­gim dr­ža­va­ma iz­van evro­a­tlant­ske or­bi­te. Ho­će da na­te­ra­ju Sr­be da žr­tvu­ju svo­je te­melj­ne in­te­re­se, uklju­ču­ju­ći i za­šti­tu svo­jih su­na­rod­ni­ka”, oce­ni­la je, do­da­ju­ći da to vi­di­mo ne sa­mo na Ko­so­vu već i u su­sed­noj BiH, ko­ju za­pad­ni cen­tri mo­ći po­ku­ša­va­ju da pre­o­bli­ku­ju po uni­tar­nom mo­de­lu i sta­ve pod svo­ju kon­tro­lu. „Da­nas su, pred tim iza­zo­vi­ma, je­din­stvo po­li­tič­ke kla­se Sr­bi­je i nje­na spo­sob­nost da pre­u­zme od­go­vor­nost za bu­duć­nost ze­mlje oso­bi­to po­treb­ni”, na­ve­la je.

Ka­ra­no­vić is­ti­če da me­đu opo­zi­ci­o­nim po­li­tič­kim stran­ka­ma i le­vi­ce i de­sni­ce ne­do­sta­je pa­tri­o­ti­zma i ka­že da bi tre­ba­lo bi da se ne­ka­ko on ge­ne­ri­še u skla­du s po­sto­je­ćim dru­štve­nim vred­no­sti­ma, ali na dru­ga­či­joj po­li­tič­koj plat­for­mi. Pod­se­ća i na to da upra­vo na pri­me­ru jed­ne bez­vred­ne, za­pra­vo la­žne, sva­ka­ko an­ti­srp­ske re­zo­lu­ci­je ko­ja je pro­iz­vod an­ti­srp­ske hi­ste­ri­je u Evrop­skom par­la­men­tu, vi­di­mo ko ta­mo pri­su­stvu­je – pro­za­pad­ne, NA­TO po­li­tič­ke sna­ge, nji­ho­vi pred­stav­ni­ci u Sr­bi­ji ko­ji su do­ži­ve­li te­žak de­bakl na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma, iako su bi­li uje­di­nje­ni.

A ka­da je reč o po­kre­tu „Mi – glas iz na­ro­da”, is­ti­če da to ni­je po­li­tič­ka stran­ka, već jed­na od po­li­tič­kih li­sta ko­ja se kan­di­do­va­la na iz­bo­ri­ma. „Još uvek ne zna­mo nji­hov po­li­tič­ki pro­gram, po­li­tič­ki pro­fil, gde oni vi­de Sr­bi­ju, na ko­ji na­čin po­sma­tra­ju njen po­lo­žaj, ka­ko da­nas, ta­ko i u bu­duć­no­sti, i to po­go­to­vu u ovim ne­za­vid­nim vre­me­ni­ma u ko­ji­ma se na­la­zi ceo svet. Ono što je­ste za sva­ku po­hva­lu je­ste to što se ’Mi – glas iz na­ro­da’ ni­su pri­dru­ži­li ha­o­su ko­ji je pra­vi­la pro­za­pad­na, od­no­sno NA­TO opo­zi­ci­ja pri­li­kom sve­ča­ne sed­ni­ce. Tu su po­ka­za­li ozbi­ljan od­nos pre­ma dr­ža­vi i pre­ma naj­vi­šoj nje­noj in­stan­ci, na­rod­nom pred­stav­ni­štvu”, is­ti­če Ka­ra­no­vić i ka­že da ne­ke dru­ge cr­ti­ce nji­ho­vog po­li­tič­kog pro­gra­ma ni­su još uvek pre­po­zna­tlji­ve i da je po­treb­no vre­me da se vi­di na ko­ji na­čin će se pro­fi­li­sa­ti i da li će op­sta­ti na po­li­tič­koj sce­ni, prenosi RTS.

Ko­men­tar Za­ha­ro­ve, pre­ma mi­šlje­nju dr Ra­ko­vi­ća, ne zna­či da se Ru­si­ja me­ša u na­še stva­ri, to je kraj­nje do­bro­na­me­ran po­ziv, da­kle, ni­je ni­ka­kvo na­re­đe­nje, ul­ti­ma­tum ili uce­na. To je, ka­ko ka­že, sa­mo po­ziv ko­ji mo­že­mo tu­ma­či­ti kao vid mol­be Ru­si­je da se Sr­bi, ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da se za­šti­te srp­ski na­ci­o­nal­ni in­te­re­si, ob­je­di­ne oko za­šti­te tih in­te­re­sa, ne i da sta­nu u jed­nu ko­lo­nu. Ka­ra­no­vić ka­že da je ne­za­hval­no ču­ti od bi­lo ko­ga da na taj na­čin ko­men­ta­ri­še po­li­tič­ke pro­ce­se u dru­goj ze­mlji, iako ni­ko ne mo­že da ka­že da je Za­ha­ro­va ima­la ne­ku lo­šu na­me­ru u tom po­gle­du. „Uosta­lom, po­li­tič­ku sce­nu u Sr­bi­ji ko­men­ta­ri­šu pred­stav­ni­ci po­li­tič­kog Za­pa­da, pa to opo­zi­ci­ja ili ne­ki po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci ne na­zi­va­ju me­ša­njem”, za­klju­ču­je on.

Ko­mu­ni­ka­ci­ja o za­šti­ti su­štin­skih in­te­re­sa srp­skog na­ro­da je dra­go­ce­na
Isto­ri­čar dr Alek­san­dar Ra­ko­vić na­vo­di da ova pre­po­ru­ka Za­ha­ro­ve ni­je njen lič­ni stav ili mi­šlje­nje, već da je to ne­što što do­la­zi iz sa­mog vr­ha ru­ske dr­ža­ve. „Jed­no je ono što mi pri­ča­mo ka­da smo ne­za­vi­sni in­te­lek­tu­al­ci i ka­da se o ra­di o par­la­men­tar­noj opo­zi­ci­ji ili van­par­la­men­tar­noj opo­zi­ci­ji, a dru­go je ka­da ne­ko vo­di po­li­ti­ku ko­ja mo­ra da bu­de od­go­vor­na da bi za­šti­ti­la in­te­re­se na­še ze­mlje. To za­jed­nič­ko sa­gle­da­va­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu fak­to­ra ko­je je Za­ha­ro­va u ob­ri­si­ma opi­sa­la, ali mo­že­mo da ih pre­po­zna­mo, ot­pri­li­ke, zna­mo o ko­me se ra­di, ta ko­mu­ni­ka­ci­ja o utvr­đi­va­nju i za­šti­ti su­štin­skih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa srp­skog na­ro­da na KiM, u BiH i Cr­noj Go­ri bi­la bi ja­ko dra­go­ce­na”, is­ti­če Ra­ko­vić.