Raković: Obaveza je Srbije i Srpske da ne prihvate odluku Suda BiH negativnu Dodika

Autor: Aleksandar Raković

Republika Srbija i Republika Srpska su 8. juna 2024. na Svesrpskom saboru usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Ovo je važan dokument kojim se potvrđuje i afirmiše stav Republike Srbije i Republike Srpske, kao i delegata iz drugih srpskih krajeva, da je srpski narod jedan i nedeljiv, gde god da živi.

No, kada je reč odnosu prema tzv. BiH, smatram da je Deklaracija trebalo da izbegava neke pojmove, sintagme i članove kojim se naglašava poštovanje teritorijalnog integriteta tzv. BiH, time i njenih institucija, jer je reč o tvorevini koju su muslimanski i hrvatski separatisti kreirali razbijanjem naše zemlje Jugoslavije.

Tim destruktivnim separatističkim delovanjem upravo je naneta šteta srpskom narodu.

Najbolje bi bilo potpuno prećutati teme koje se tiču teritorijalnog ili bilo kakvog drugog integriteta tzv. BiH jer se radi o konstruktu koji teži da spolja i iznutra zgazi suverenitet Republike Srpske odnosno srpsku državnost zapadno od Drine.

S tim u vezi, u Deklaraciji nepotrebno stoji: „Polazeći od Ustava Republike Srpske, kojim se u preambuli izražava opredeljenost Republike Srpske za potpuno poštovanje i dosledno primenjivanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, kojim se nedvosmisleno prihvata, potvrđuje i garantuje ustavno-pravni položaj Republike Srpske, kao jednog od dva entiteta koji čine BiH“.

Zatim je članu 23. navedeno je kako „Svesrpski sabor konstatuje da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, stoga insistiramo na suštinskom i formalnom provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao međunarodnog ugovora koji se ne može jednostrano ili putem intervencionizma menjati. Svesrpski sabor smatra da Republika Srpska može u meri u kojoj oceni kao celishodno da aktivira sve nadležnosti koje su prema Dejtonskom mirovnom sporazumu predviđene kao nadležnosti entiteta“.

Pored toga, u članovima 24 i 25 ove Deklaracije napisano je da „Svesrpski sabor osuđuje svako nepoštovanje i kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i demokratskih procedura u BiH, nametanje zakona, preglasavanje konstitutivnih naroda, prenos nadležnosti sa entitetskog nivoa na centralni nivo, kršenje ljudskih prava i sloboda, te garantovanih prava srpskog konstitutivnog naroda na slobodno i samostalno odlučivanje i delovanje unutar dejtonske Bosne i Hercegovine“ (član 24) i da „Svesrpski sabor smatra neprimerenim postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je propisano da je za imenovanje visokog predstavnika potrebna saglasnost strana ugovornica, kao i odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“ (član 25).

Kada je reč o suđenju predsedniku Miloradu Dodiku u tzv. Sudu BiH, postoji bojazan da će biti osuđen „zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika“ Kristijana Šmita i time mu se može izreći mera trajne zabrane bavljenja politikom. Političko Sarajevo i zapadni imperijalisti Dodika smatraju neprijateljem njihovih interesa i presudu žele kao osvetu, jer se Dodik herojski nosio sa izazovima koji su mu ispostavljeni. Nad njim se sprovodi otvorena segregacija.

U skladu s Deklaracijom, prema članu 24 obaveza Republike Srbije i Republike Srpske bila bi da ne prihvate odluke tzv. Suda BiH, ukoliko te odluke budu negativne po predsednika Dodika. Posebno zbog toga što u članu 25 stoji da je Šmitovo postavljenje „neprimereno“. Međutim, Zapad može vezivati svoje antisrpske korake protiv Dodika za stav Republike Srbije i Republike Srpske – iznet i u Deklaraciji – da bezrezervno prihvataju celovitost i integritet tzv. BiH, uprkos tome što obe srpske države ne iskazuju saglasnost s nametanjem odluka i rešenja.

Pored toga, Republika Srbija i Republika Srpska su članom 27 ove Deklaracije naglasile da „integraciju prema Evropskoj uniji posmatraju kao strateški cilj, koji treba da se realizuje kroz partnerski politički i ekonomski okvir uz puno uvažavanje nacionalnih interesa“.

Nažalost, Zapad odluku tzv. Suda BiH može vezati i za odanost Republike Srbije i Republike Srpske evropskim integracijama, jer Zapad tumači šta je u skladu sa evropskim integracijama. Čak bi se i u obrazloženju odluke tzv. Suda BiH mogli naći pojmovi koji bi se ticali evropskih vrednosti.

Dakle, upućujem na to da ne treba podvlačiti nikakvu podršku integritetu tzv. BiH kao ni putu ka evropskim integracijama, jer bi to moglo da se ispostavi kao kontraargument kada je reč i o presudi Miloradu Dodiku, a i kada se radi o nekim narednim antisrpskim potezima političkog Sarajeva i Zapada.

Postoje dva konstrukta koja decenijama rade o glavi srpskom narodu – tzv. BiH i tzv. crnogorska nacija. Prema tim konstruktima treba hrabrije iskoračiti, često i bez rukavica. Nema previše potrebe za mimikrijom. Republika Srbija, Republika Srpska i Crna Gora treba da stvore jedinstvenu srpsku državu.

(Tribina je održana 3. oktobra u Pres-centru UNS – u organizaciji portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“, a uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)