Raković: Republika Srpska i pozitivne perspektive razdruživanja BiH

Referat istoričara dr Aleksandra Rakovića na sastanku srpskih intelektualaca s predsednikom Miloradom Dodikom o temi „Inckov zakon – kraj Srpske ili raspad BiH“

Tema pokazuje pozitivne perspektive mirnog razdruživanja BiH, ukazuje na afirmativni potencijal Republike Srpske kao nosioca progresivnih procesa i iskazuje nadu u što skorije narastanje demokratskog potencijala bošnjačkih    lidera radi prihvatanja češkoslovačkog modela razrešenja međusobnih sporova.

I posle 25 godina od uvođenja protektorata u Bosni i Hercegovini, i pored još dužeg vojnog i političkog intervencionizma, u toj otcepljenoj jugoslovenskoj republici nije stvoreno ništa jedinstveno. Sve što ima privid jedinstvenog nametnuto je odlukama međunarodne zajednice, a posebno visokih predstavnika koji su sami sebi dodelili ulogu okupacionih guvernera. Republika Srpska i Federacija BiH udaljene su jedna od druge više nego ikad.

S tim u vezi je i poslednja Inckova odluka da u Republici Srpskoj i Federaciji BiH uvede orvelovsku kontrolu misli, reči i dela tako što se građanima zabranjuje da slobodno govore o najspornijim temama kakve su ratni događaji u Srebrenici (1992–1995) i presude Haškog tribunala. Na primeru generala Milomira Savčića vidimo da se Inckova orvelovska odluka već sprovodi, samo upakovana u drugačije obrazloženje.

Pitanje je trenutka kada će ostali građani Republike Srpske koji su se oglušili o Inckove totalitarne mere biti izloženi pozivima tužilaštva sarajevskog režima, a ako se ne odazovu – takođe je pitanje kraćeg vremenskog roka kada ćemo prisustvovati prvim privođenjima Srba. Kao što Srbima iz Republike Srpske na taj način može biti uskraćena i fizička sloboda, tako i Srbima iz Republike Srbije može biti i uskraćena sloboda kretanja i ulaska u BiH ukoliko se budu kritičkim stavom odupirali Inckovim odlukama.

Incko, pritom, kaže da je oktroisanu odluku doneo kako bi Bosnu i Hercegovinu postavio na zdrave temelje. U pravu je ukoliko misli da je to u potpunosti u skladu sa Orvelovom „Misaonom policijom“ koja građane hapsi zbog slobodno iskazanog mišljenja, a i Orvelovim „Ministarstvom ljubavi“ koje psihički i fizički muči ljude. I taj Orvelov futuristički svet modelovan je tako da bude na „zdravim temeljima“, ali „zdravim temeljima“ totalitarizma.

Zar nisu Benjamin Kalaj, Oskar Poćorek, Stjepan Sarkotić i Ante Pavelić takođe želeli da postave Bosnu i Hercegovinu na „zdrave temelje“ bošnjaštva i hrvatstva, rimokatoličkog klerikalizma i apsolutnog antisrpstva? Da, jesu. Naravno, pod tim „zdravim temeljima“ krije se namera da Srba zapadno od Drine više ne bude.

To i jeste suština takvog tipa intervencionizma, a ne da se od Bosne i Hercegovine napravi nekakva balkanska Belgija ili Švajcarska, što su bili uvredljivi izgovori zapadnih planera u vidu politike „štapa i šargarepe“. Holbruk se javno kajao zbog toga što je uopšte i priznato da Republika Srpska postoji pod svojim izvornim srpskim imenom. Za ukidanje Republike Srpske zalažu se i Biskupska konferencija Bosne i Hercegovine (Crkva u Hrvata) i Bakir Izetbegović kao lider političkog islamizma u Bosni i Hercegovini.

Republika Srpska već deceniju i više predlaže povratak dejtonskim principima kako bi Bosna i Hercegovina kako-tako opstala. To se, međutim, neće dogoditi. Samim tim što se Republici Srpskoj neće vratiti ingerencije koje su joj oduzete, nema povratka ni dejtonskim principima. Stoga će između Republike Srpske i Federacije BiH opstati trajna tenzija, a u Federaciji BiH takva tenzija neće prestati između Hrvata i Bošnjaka.

Inckova poslednja odluka samo je potvrda da je Bosna i Hercegovina tamnica naroda, koju je on sam na kraju mandata pretvorio u mentalni koncentracioni logor. Da bi se narod oslobodio tih okova, najsrećnije rešenje bi bilo da se Bosna i Hercegovina razdruži po češkoslovačkom modelu. To, čini mi se, i jeste viđenje državnog rukovodstva Republike Srpske ukoliko ne dođe do povratka dejtonskim principima.

Dakle, Republika Srpska bi svojom progresivnom politikom mogla pomoći svim građanima Bosne i Hercegovine da se razreše teskoba koje sa sobom nosi bosanskohercegovačka tamnička kugla, svezana oko noge svim građanima. Razdruživanje Bosne i Hercegovine po češkoslovačkom modelu bilo bi za sva tri naroda (Srbe, Bošnjake i Hrvate) oslobođenje, demokratsko zbacivanje okova zvanog protektorat Bosna i Hercegovina.

Nadamo se da će u bližoj budućnosti narasti demokratski potencijal bošnjačkih lidera i samospoznaja ćorsokaka u koji su sami sebe doveli, pritom zavedeni neprijateljskim darovima njihovih međunarodnih sponzora koji ih samo koriste za destabilizaciju postjugoslovenskog prostora. Ukoliko pak do toga ne dođe, Republika Srpska treba da iskoristi pogodan momenat da sama izabere put izlaska iz bosanskohercegovačkog protektorata u kom se nikom ne piše dobro.