Раковић за ИН4С: Две године од српске победе у Црној Гори!

Данас се навршавају две године од српске победе на парламентарним изборима у Црној Гори. Та победа, остварена гласачким листићем, била је завршетак миротворне српске револуције која је започета 26. децембра 2019. да би била одбрањена Српска православна црква.

Миротворну српску револуцију чиниле су политички бунт, православне литије и омладинска контракултура у Црној Гори, те општесрпски занос у свим српским земљама где су грађани, на многе начине, као активни учесници били укључени у збивања у Црној Гори.

Нажалост, грађани Црне Горе ни сада нису довољно упознати – или уопште не знају – шта је Србија све учинила за њих током револуционарне 2020. године.

Да су били упознати, верујем да би спречили Здравка Кривокапића, да заједно са својом кликом тзв. „посебних Срба“ – заправо окорелих црногорских сепаратиста – из месеца у месец забија ножеве у леђа Републици Србији и Републици Српској.

Срећа у несрећи је да се тиме много тога искристалисало. Питање Косова и Метохије и питање Сребренице, показала су да тзв. „посебни Срби“ према Београду и Србији гаје истоветну мржњу као и Ђукановићеве црногорске усташе. Реч је о два веома слична типа искомплексираних црногорских сепаратиста са сегрегационистичким менталним склопом.

Стога би било веома важно натерати тзв. „посебне Србе“ – који сепаратистичко црногорство стављају изнад српства, а желе и аутономну цркву – да се у националном смислу изјашњавају исто као и тзв. комите. Исти су.

Свакако ће Срби на попису у Црној Гори бити најмногобројнији – релативна већина по националности и апсолутна већина по језику. Ти грађани Црне Горе су део јединственог и недељивог српског народа. Великог, величанственог и непобедивог српског народа.

Када је реч о истинским српским родољубима у Црној Гори, њима капа доле за све што су учинили за српство у претходних неколико деценија, а посебно у последње две и по године.

У политичком смислу, Демократски фронт али и Социјалистичка народна партија, обухватају грађане Црне Горе који су Срби у сваком моменту – и кад је добро и кад није, и кад побеђујемо и кад не побеђујемо.

Природно је, дакле, да сваки човек жели да има јасан идентитет. Само јасна српска порука ствара јасан српски идентитет. Све остало води људе ка томе да буду попут пластелина или отирача.

С тим у вези, скоро заборављени историјски појам „српско море“, за простор од Бара до Суторине, враћен је у употребу и данас је поново свеприсутан. Треба га понављати из дана у дан, да црногорски сепаратисти слушају неподношљиву истину.

Праведан пут је српско уједињење и стварање Његошеве „Србије од Дунава до мора“ (Горски вијенац, Беч 1847, страна 3). Та Србија може да буде унитарна а може да буде и Савезна Република Србија коју би чиниле Република Србија, Република Српска и Црна Гора.

Др Александар Раковић за ИН4С

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: