Распета демократија

Пише: Драгана Мијушковић

Свједоци смо да је демократија и слобода говора у Црној Гори распета. Цензура медија као и неуважавање посланичких питања Демократског Фронта обиљежили су премијерски сат у уторак 31. маја и тиме потврдили да систем све јаче стеже омчу око врата слободи. Необјективни пренос сједнице на Јавном сервису још једна је потврда да је РТВЦГ не ради у служби народа и да немилосрдно гази кодекс слободе медија. Ни у једном моменту у кадру током преноса, грађани нијесу могли да виде поруке посланика ДФ, чак ни у моменту када је ријеч имао посланик Милутин Ђукановић, јер су га кадрирали тако да се поруке око њега не могу видјети.

На другој страни данима на интернет порталима можемо видјети „момке“ са натписом „радије би био лопов, него мајмум“ преносећи поруку да је слобода говора жива све док подржава владајући режим. Ова порука не може никако бити израз шале, већ губитак смисла за трезвено размишљање под утицајем полтронства који никада није забиљежен у нашој славној историји. Марко Миљанов ни у једној својој причи није помињао овакву „похвалу лудости“, већ је бирао реченице које су шибале све оне који нијесу били дио кодекса званог „Чојство и јунаштво“.

Да ли све ово види Европа, на коју се стално позивамо и којој тако ужурбано хрлимо питам се? Одговор је потврдан. И тако, док су режиму поводом десетогодишњице независности уста пуна демократије и европеизма, исти тај режим се понаша попут оног у Сјеверној Кореји (јер заиста ниједну другу државу не могу ставити у поређењу са оним што се збивало у Парламенту ). Позваћу се на Кафку и цитирати: „Ти можеш некога коме су очи везане бодрити да зури кроз мараму, али он ипак никад ништа неће видјети“. Е, управо ову мараму морамо стргнути са очију црногорских грађана и показати им живот иза зидина које су опкољене камерама државне телевизије.

Не морамо бити толико учени да би знали, да систем у држави која се изјашњава као демократска мора да поштује да сваки грађаним има иста права и слободе. Под овим слободама између осталог подразумијева се слобода медија. Ово начело је жртвовано у народној Скупшини, управо тамо гдје не би смјело по питању било чега. Нажалост, на способност умног дјеловања у складу са највишим људским нормама, Јавни сервис и њихови налогодавци ставили су црну мрљу која се може уклонити једино њиховом смјеном.

Утопистички је мислити да наша држава мора бити идеална, али да је оволики мањак храбрости, разборитости, праведности и одговорности за сваку је осуду. Појам демократија све више губи на смислу, свакодневно позивање на њу од стране оних који је највише разапињу, разводнили су и обесмислили све оно што је она представљала вјековима. Црногорска опозиција треба да тежи релативном добру у односу на постојеће стање и да не посустане под притиском оних који диктирају медијским простором Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: