Распопова је туга преголема: Ништа од Темељног уговора са НВО „ЦПЦ“, Мираш отказао посјету Влади!

Данас у 11 часова предвиђено је да почну разговори између Владе Црне Горе и радикалне паравјерске невладине организације „ЦПЦ“ око потписивања „Темељног уговора“.

И, таман када се лидер ове необичне делегације спремио за разговор на највишем нивоу – са премијером Абазовићем и министром правде Ковачем, сазнавши да ће га угостити нижи чиновници у Влади, Мираш Дедеић је театрално отказао састанак.

То је био детонатор за организовани хистерични испад Ђукановићеве медијске мафије која је, просто, заглушила јавни простор!

Најгрлатији био је, а ко би други него Стево Вучинић, Мирашев први савјетник, који је у изјави за Побједу „рекао свашта“.

„Данашњим увредљивим актом Влада очитује, не само сопствени однос према ЦПЦ, него и компетенције у питању суверенога вршења власти на територији Црне Горе, које су очито у рукама стране силе. Та сила станује на Калемегдану с којега се увијек чула труба која је позивала у бој против свега црногорскога“, рекао је, између осталог, Стево Вучинић.

Невјероватно.

Али, још невјероватнији био је наводни нацрт Темељног уговора који је објавила Побједа, а који је, после толико времена бескомпромисне борбе против организоване криминалне банде која је кидисала и на светиње Српске православне цркве, требала да потпише Влада која је потписала Темељни уговор са једином канонском црквом у Црној Гори.

„Темељни уговор“, предвиђен за НВО „ЦПЦ“, према медијским написима, садржи 22 члана, а у њему је, поред осталога, предвиђено да „Држава јемчи Цркви слободу вршења литургије, вјерских обреда и хуманитарних дјелатности у свим православним црквама и манастирима на државној територији, који су подигнути средствима и радом црногорских православних вјерника или средствима Државе…“ (чл. 7)

Надаље, чланом 5 предвиђено је да „Црногорска православна Црква, полазећи од оствареног субјективитета, потврђеног актима Државе и као сљедбеница и насљедник Аутокефалне Црногорске православне цркве (уставно нормиране у члану 40 став 2 Устава за Књажевину Црну Гору, а укинуте актом Краљевине СХС. 17. јуна 1920. године), има искључиво право да у складу са канонским правом и Уставом Цркве уређује сопствено устројство, оснива парохије, епархије, манастире и друге црквене организационе јединице.“

Срећом, ово питање је на крају делегирано на ниво нижих чиновника, и надамо се да ће тако и остати, јер је Црква, као заједница Бога и људи, и дом у којем се узноси служба и слава Богу; а не простор за бацање магије, каме-хаме таласа и разних сатанистичких ритуала којима је ова агресивна секта и те како склона. 

Интересантно, на најаву да ће Мираш посјетити Владу с тим циљем, реаговао је његов дојучерашњи сапатник, а сада љути противник, Лав Лајовић, који је Мираша назвао издајником свега црногорског и сарадником окупатора.

Заиста, тешке ријечи и расколи у невладином сектору су учестала појава, али овај ниво жара који се распламсава међу отвореним и декларисаним непријатељима Српске православне цркве из тзв. ЦПЦ, тешко да може ико пратити из тог свијета.

Да смо ми на Мирашевом мјесту, послије овако тешких квалификација, не бисмо му остали дужни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: