Rasprave o GMO bez jasnog odgovora
U jeku rasprava o prometu GMO, ni stručna javnost nema jedinstven stav o tome da li je takva hrana štetna ili ne.
Srbija će, kao i sav razvijeni svet, uskoro morati jasno da se odredi prema proizvodnji i primeni genetski modifikovanih organizama.
Dok u javnosti uveliko traje polemika zagovornika i protivnika, u diskusiju se uključuje i stručna javnost. Genetski modifikovani organizmi su tema naučnog skupa u Srpskoj akademiji nauka.
Molekularna biologija omogućava manipulacije koje u teoriji mogu veoma da pomognu, u praksi još uvek nisu dovoljno ispitane. GMO se gaji i kroz lanac proizvodnje hrane konzumira. Pošto njihova štetnost još uvek nije sasvim dokazana, nema ni generalnih odgovora.
“Da li biste vi voleli, ne znam koliko vas ovde ima visok krvni pritisak, da pijete jogurt i da regulišete krvni pritisak“, upitao je Ljubiša Topisirović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
“Da li znate svi vi kod kuće da napravite jogurt. Verovatno 90 odsto zna, mladi verovatno ne. I sad to popijete i regulišete krvni pritisak, zamislite vi to. Koja je to vrsta hrane? Zato se to zove nova hrana“, naveo je Topisirović.
“Molekularni biolozi su dali znanje da se to napravi. Ono što je bitno – ogromne pare su u to uložene. To je veliki problem i zašto se o tome toliko priča, zato što su uložene velike pare. Dalje, tu su političari, bez njih ne može, nema teoretske šanse“, rekao je on.
Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja, smatra da u javnim raspravama veoma često na ove teme procene rizika govore “ljudi koji nisu stručni, a veoma često se oglašavaju potpuno nestručni ljudi“.
“Da li si za ili si protiv? Na tom generalnom nivou nemoguće je davati odgovor. Takav odgovor se može i mora davati samo u svakoj specifičnoj situaciji koji obuhvata svaki modifikacioni događaj posebno, nameravanu upotrebu posebno, i sredinu u koju se gen oslobađa posebno“, kaže Tarasjev.
Genetičke modifikacije u prehrambenoj industriji primenjuju se kako bi se poboljšao kvalitet proizvoda a ne da bi mu se promenila struktura.
Vegetarijanci, vegani, frutarijanci jasno su se opredelili prema onome što jedu i kako žive. Dok država zakonom ne odredi šta sme, a šta ne sme da se nađe u proizvodnji i prometu, pitanje da li ste za GM organizme ili protiv njih ostaće stvar ličnog stava.
Mirjana Vučinić sa Veterinarskog fakulteta ocenjuje da se mi se zapravo plašimo kako će to nešto reagovati u nama.
“Čudno je da se plašimo toliko hrane, da li će biti toksična za nas, a ne plašimo se na primer tabletomanije. Kažemo stop GMO, a ne kažemo stop narkoticima, kažemo stop GMO, a ne kažemo stop opasnim akutnim otrovima koje svako može da koristi da bi otrovao pse u Beogradu, sa kojima kada dođete u kontakt posledica može da bude direktna smrt“, podseća ona.
Skoro 90 posto GMO proizvodi se u Americi. Posle Sjedinjenih Država, slede Argentina, Brazil i Kanada.