Раст цене гаса аларм да се попуне складишта: Како се Србија припрема за следећу зиму

Сваки нови потрес у Европи и на глобалном нивоу неминовно окрзне и Србију и зато је важно да се на време припремимо. Тако стручњаци коментаришу најаву председника Србије Александра Вучића да ће држава у наредном периоду повећати робне резерве, тако што ће откупити 150.000 тона пшенице од пољопривредника, али и додатне количине нафте и гаса на светском тржишту.

Вучић је рекао да је циљ и да Србија додатно увећа резерве злата, као и бензина и дизела, који су тренутно на нивоу од 85 и 89 дана. Он је истакао да је један од главних циљева да се обезбеди енергетска сигурност земље, а да би се то догодило потребне су и додатне количине гаса.

Цена овог енергента за предстојећу зиму су са 300 отишле на 420 долара, а то је погурало и цене струје на берзама. Србија сада има 544 милиона кубних метара гаса, од чега  је 381 у Банатском двору, док је у складиштима које смо изнајмили у Мађарској још 163  милиона кубних метара.

„Нисам задовољан, мораћемо да повећамо наше резерве гаса и да кренемо у преговоре са нашим партнерима и мађарским пријатељима. Ми морамо да разговарамо и са Русима и са Азербејџаном и да то урадимо што пре“, поручио је Вучић.

Председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић каже да, у кризним ситуацијама, као што је ова у којој се Европа налази, треба размишљати унапред и правити што веће резерве.

„Америка је одлучила да не извезе 20 милијарди кубних метара течног гаса и то је пореметило цене и прогнозе, али је многе и навело на размишљање. Истовремено је Норвешка смањила испоруку свог гаса, тако да овог енергента све мање има на тржишту и то је утицало да цена иде на горе. Ми нисмо у ситуацији да се много плашимо због тога, али морамо да будемо опрезни“, сматра Вулетић.

Он подсећа да Србија има уговор са „Гаспромом“ о испоруци гаса по цени која се релативно мења само у односу на промену цене нафте на светском тржишту.

„Када она расте, онда део наше цене такође порасте. Не треба ми много да се секирамо. Имамо подземно складиште гаса, које није много испражњено, јер је прошла зима била блага, а имамо и ускладиштене капацитете у Мађарској. Било би добро да током лета, када је смањена потрошња, још допунимо наша складишта у Србији и Мађарској. Не верујем да ће бити проблема са количинама гаса, али са ценама на глобалном тржишту ће сигурно бити, јер тржиште одређује цене и ту не можемо ништа да урадимо. Брига је оправдана, јер у ситуацијама попут ове, када због квара недостаје гас из Норвешке и из САД, цена ће морати да иде горе, а не можемо предвидети шта ће се даље дешавати на тржишту“, указује Вулетић.

Вест која би могла евентуално да ублажи раст цене гаса је да је норвешки оператор гасовода „Гаско“ данас саопштио да је завршио поправку чворишта „Слејпнир“ на коме је недавно настао квар који је ограничавао доток гаса у Велику Британију. Цене природног гаса у Европи су у понедељак 3. јуна на берзи ТТФ нагло порасле за 10,4 одсто на 37,8 евра за мегават-сат након што је „Гаско“ јавио да је дошло до инцидента на поменутом гасном чворишту које је након тога затворено.

Референтне цене гаса у Великој Британији такође су тада порасле за 15 одсто пошто је снабдевање из Норвешке у Британију било осетно смањено.

Како преноси портал „Оилпрајс“, Норвешка је постала највећи европски снабдевач гасом након фебруара 2022. и пада извоза руског гаса у Европску унију, а непланирани прекиди испоруке из скандинавске земље додатно наглашавају европску рањивост.

Србија је до 2021. године највећим делом гас обезбеђивала увозом из Руске Федерације преко Мађарске, а од када је у рад пуштен транспортни гасовод „Балкански ток“ из Русије се гас допрема и преко Турске и Бугарске. Прошле године је завршена изградња гасног интерконектора са Бугарском, чиме су се створили услови и за снабдевање тржишта гасом из Азербејџана. У новембру прошле године је потписан уговор између ЈП „Србијагас“ и компаније „Сокар“ којим је предвиђена испорука минимално 365 милиона кубних метара азербејџанског природног гаса на годишњем нивоу.

„Крак ка Бугарској је прича на дугом штапу, јер ми још немамо могућност да приђемо терминалима у Грчкој који снабдевају течним гасом. Балкански ток је и даље наш главни снабдевач, веома квалитетан и добар и у њему има доста гаса за све наше потребе и обезбеђује нам безбедност у снабдевању“, сматра Вулетић.

Када је у питању нафта, Вулетић подсећа да је Србија купује преко Јадранског нафтовода ЈАНАФ, који снабдева Рафинерију у Панчеву и напомиње да је добра идеја о диверсификацији и изградњи нафтовода ка Мађарској, који ће нас повезати са руском „Дружбом“.

Према „Енергетском билансу“ У 2024. години Србија ће у овој години обезбедити око 23 одсто, неопходних количина сирове нафте из сопствених извора, односно око 0,811 милиона тона, а очекује се да ће производња бити мања за око два одсто, у односу на прошлу годину. Предвиђено је да се из увоза обезбеди потребна додатна количина сирове нафте и полупроизвода у износу од 2,767 милиона тона, што је око 77 одсто. Количина планирана за ову годину је за девет одсто мања у односу на процењени увоз у 2023. години који је био износи 3,052 милиона тона (79%).

У структури ове финалне потрошње нафтних деривата за 2024. годину индустрија учествује са 12,9%, саобраћај са 79,7%, а остали сектори са 7,4%, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: