Raste broj riba otrovnica u Jadranu – štetne za ekosistem, opasne za ljude

Bodlje ribe lava i naduvače pune toksina

Nedavno je primećena riba lav, koja ima otrovne bodlje kojima se brani od predatora.

„I sama je predatorska vrsta, predstavlja opasnost za veliki broj prirodnih stanovnika Jadrana. U slučaju ulova, prilikom rukovanja ovom vrstom, treba preduzeti mere kako ne bi došlo do uboda“, objašnjava dr Ćetković.

„Takođe, tu su i vrste iz porodice naduvača, čiji organi poseduju otrov tetrodotoksin, neurotoksin opasan po čoveka. Ove ribe se ne smeju koristiti u ishrani ljudi, a treba izbjeći i bilo kakav dodir ili obradu ribe, jer se tako može potencijalno doći u kontakt sa otrovom.“

Ako se dođe u kontakt sa ribom lav, onda mesto uboda treba brzo istisnuti koliko se može i nikako ne stavljati led, nego nešto vrelo. Mesto uboda treba ubaciti u vrelu vodu, jer je njen otrov termolabilan, što znači da se na oko 70 stepeni degradira i tako se smanjuje njegovo dejstvo, ističu stručnjaci.

Riba lav razmnožava se tokom cele godine, a nema prirodnih neprijatelja, zbog čega se brzo i uspešno širi. Od februara 2023. godine do danas zabeleženo je šest nalaza ove vrste u crnogorskim vodama, a očekuje se da će se broj viđenja i ulova povećavati.

Uglavnom se zadržava na stenovitom dnu, a njen ubod može uzrokovati višednevni bol, znojenje, smetnje u disanju, a u ekstremnim slučajevima i paralizu.

U Hrvatskoj je nedavno uhvaćena riba naduvača, ili fugu riba, na koju takođe upozorava i Ćetković. Sasvim je moguće da je ova vrsta i u crnogorskom delu Jadrana, pa se preporučuje oprez, ukoliko se primeti.

Ribe naduvače, umesto da pobegnu kada su u opasnosti, koriste svoja elastična tela i sposobnost da brzo unesu ogromne količine vode (pa čak i vazduha kada je potrebno) da se pretvore u gotovo nejestivu loptu, nekoliko puta veću od njene normalne veličine.

Neke vrste takođe imaju bodlje na koži, da bi bile još manje ukusne. Skoro sve sadrže tetrodotoksin, veoma jak neurotoksin koji može izazvati paralizu nervnog i respiratornog sistema i izazvati smrt.

Sve manje prirodnih neprijatelja, nepredvidvo je kada se mogu sresti

Većina ovih vrsta se još uvek sreće relativno retko u ovom području, nalazi se sporadično i nema pravila gde se i kada mogu sresti. Što se tiče njihove kontrole i razmnožavanja, kako kaže, postoji problem, jer deo ovih vrsta nema prirodnog neprijatelja u Jadranu, a i oni stanovnici Jadrana koji bi mogli da igraju tu ulogu imaju jako nisku brojnost, usled dugotrajne i intenzivne eksploatacije ovog basena.

To su različite vrste kernji i morskih pasa koji se prirodno nalaze u Jadranu, ali tih vrsta je sve manje, što govori o uništavanju biodiverziteta autohtonih (domaćih) vrsta.

„Praćenje ovih invazivnih vrsta se vrši isključivo kroz prijave ulova ribara ili njihovog viđenja u ekosistemu. Zato apelujemo na građane da Institutu dostave slike svake njima nepoznate vrste ribe ili drugog morskog organizma, te ih ni u kojem slučaju ne konzumiraju pre nego što dobiju odgovor o kojoj vrsti se radi“, upozorava dr Ćetković.

Dodaje da, zbog veoma niske brojnosti većine invazivnih vrsta, nije moguće sprovoditi detaljnija naučna istraživanja, jer se ne može doći do dovoljnog broja primeraka. A zbog veličine i nedostupnosti morskih ekosistema, može se reći da ne postoji efikasan način na koji se može ukloniti neka invazivna vrsta iz određenog regiona kada se ona pojavi.

Ugrožene domaće vrste, štete i za ribare i ekonomiju

Ove vrste, kako kaže stručnjak kotorskog Instituta, nesmetano se razmnožavaju i mogu napraviti štetu domaćim vrstama, bilo kroz zauzimanje ili izmenu njihovih staništa ili kroz borbu za resurse hrane.

„Vrste predatorskih karakteristika, kao što je riba lav, direktno utiču na smanjenje brojnosti domaćih vrsta putem svoje ishrane. Još uvek ne možemo procijeniti stvaran uticaj ovih vrsta na stanovnike Jadrana, međutim, postoje softveri koji se koriste za procenu njihovog potencijalnog uticaja na određeni region, koristeći podatke o klimatskim karakteristikama tog regiona i biologiji same invazivne vrste,“ dodaje dr Ćetković za RTCG.

Ove vrste, kako objašnjavaju u Institutu, predstavljaju glavnu pretnju autohtonim vrstama u Evropi, a svake godine nanose štetu vrednu milijarde evra evropskoj ekonomiji. Budući da invazivne unesene vrste ne poštuju granice, akcija na evropskom nivou je delotvornija od aktivnosti na nivou država članica i Institut je u tom smislu uključen u nekoliko programa.

Jedan od upečatljivih invazivnih organizama u Jadranu je i plavi rak (Callinectes sapidus) koji nanosi velike štete ribarima, uništavajući im ulove i ribolovne alate. Pored rakova i riba, u Jadran je dospelo i mnoštvo drugih organizama, a značajnije su zelene alge iz roda Caulerpa, nazvane „tumor Mediterana“.